Cena gasa bi mogla da ostane tajna, aranžman na samo 6 meseci: Kakav kratkoročni ugovor Vučić očekuje od Rusa?

Situacija sa NIS-om mnogo toga bi mogla da promeni, jer bi se prodaja ili preuzimanje ruskog udela moglo odraziti i na gasni aranžman. Zapravo, verovatno i ima veliki uticaj, jer ugovora sa Rusima još nema, a Vučić očekuje da će biti potpisan kratkoročni. Prethodni je trajao čak 10 godina, uz cenu koja je bila oko 30 odsto jeftinija u odnosu na ostale države koje su imale ugovor sa Gaspromom, a novi bi, ako se ispune očekivanja predsednika, mogao da važi svega nekoliko meseci. 

Miodrag Kapor, stručnjak za energetiku iz Udruženja "Monitor odgovornosti", navodi da se ne bi oslanjao na sve što kaže predsednik i da Rusija nije planirala da obustavi isporuku gasa.

"Kratkoročni ugovori se zaključuju na period od tri do šest meseci. Ne bih se oslanjao na sve što kaže predsednik da je to stvarno tako. Ja bih pre ovo tumačio da on pokušava da i dalje objasni građanima da smo mi pod pritiscima zbog kojih nismo mi krivi. Ovde se još uvek stvara narativ, a posebno u poslednjih 10 godina da mi navodno imamo veoma niske cene prirodnog gasa od naših prijatelja, braće, kako god i da zbog toga mi beležimo dobre ekonomske rezultate između ostalog. Niti jedno niti drugo nije istina. Ta cena je netransparentna, to zna samo Dušan Bajatović u svom uskom klugu saradnika. Pretpostavljamo da je nešto niža, ali to ne mora da znači", istakao je Kapor.

Smatra da je potpisivanje kratkoročnog ugovora deo strategije da se Srbija zadrži u ruskoj orbiti uticaja.

"Pokušava da se predstavi javnosti, da je ovo neka tamo bitka imeđu Zapada i Istoka gde Srbija pokušava da 'bude pametna, da bude nautralna' i da Rusija prirodno štiti svoje interese... Pokušava da se predstavi da ona voli Srbiju, ali da mora da štiti svoje interese i da mi pažljivo biramo kako ćemo da se odnosimo prema toj Rusiji, te da zbog pritisaka Zapada moramo da učinimo neke nepopularne korake koji mogu da ugroze naše prijateljstvo sa Rusijom", naveo je Kapor.

Što se tiče cene gasa u ovom kratkoročnom gasnom sporazumu, Kapor smatra da će ona ostati netransparentna i da neće tu biti nikakvih ucenjivanja sa ruske strane oko NIS-a.

"Manje se ovde radi o ekonomiji. Rusi bi se davno ratosiljali NIS-a i izvukli maksimalni mogući profit, ne da puštaju da kompanija propada, samom konzervacijom Rafinerije i rizikovanjem prekida platnog prometa koji će da surva akcije. U pitanju je politički uticaj. Cena gasa će verovatno da ostane netransparentna, neće tu biti ucenjivanja, mislim da se to ne dešava iza zatvorenih vrata Kremlja i Beograda, već da se priča kako da zadovolje u dovoljnoj meri kolektivni Zapad, a da ostane postojeći politički poredak u Srbiji koji čvrsto stoji uz Rusiju. Ovo je predstava za javnost - 'dobićemo jeftin gas, ugroženi smo' - da se pokaže da se naše rukovodstvo bori sa pritiscima", naveo je Kapor.

Nezavisni energetski ekspert Dragan Vlaisavljević ističe da cena gasa, iako je reč o kratkoročnom sporazumu, ne bi treba da bude skuplja. On navodi da cene tog energenta na berzama padaju i da je sada otprlike 28 evra po megavat satu bez transporta.

"Ne očekujem da će biti skuplje, ali nije isključeno. Kratkoročnost ugovora govori već nešto drugo. To znači da je pozicija prodavca prema kupcu takva, da on ne želi da napravi dugoročan ugovor u ovom trenutku. To može da znači nepovoljniju poziciju po nas dugoročno, ali kratkoročno za tih tri do šest meseci, nikakvih promena neće biti", smatra Vlaisavljević.

Kada je reč o uredbi Evropske unije o potpunoj zabrani ruskog gasa do 2027. godine, obojica sagovornika Nova.rs su saglasni da se ona neće odraziti na nas i na taj eventualni kratkoročni ugovor koji je predsednik Srbije spominjao.

"To važi za države Evropske unije, ne mora da znači da će odnosti na nas. Bugarska ima pravo da zbog svoje nacionalne bezbednosti obustavi dotok prirodnog gasa Srbiji, po međunarodnom pravu. To je uradila i Poljska, koja je odmah na početku agresije u Ukrajini obustavila dotok gasa prema Nemačkoj kroz Jamal gasovod. Bugarska to neće da uradi na svoju ruku bez dogovora sa EU i Sjedinjenim Američkim Državama, ne postoje naznake da postoji pretnja prekidu dotoka prirodnog gasa. Taj kratkoročni ugovor bi trebao da se odvija nesmetano ako Ukrajna koliko vidimo, dronovima ne ugrozi snabdevanje tako što će da ugrozi infrastrukturu na ruskoj teritoriji i na međunarodnim vodama. Postoji određena opasnost u prekidu snabdeavanja koja je izvan moći EU i SAD", naveo je Kapor.

On smatra da je kod ove uredbe u fokusu sada da  EU prestane da uvozi ruske nergentne, prvo kratkoročno, a onda i dugoročno od 2027. godine. To se po njegovom mišljenju odvija po planu, tako da je sada Srbija manji fokus interesa, te da će taj kratkoročni ugovor koji bi Srbija trebala da zaključi sa Rusijom verovatno neometano odvijati do kraja. 

Vlaisavljević ističe da bi ovaj kratkoročni ugovor verovatno važio najkasnije do leta sledeće godine i da za to vreme neće biti nikakvog uticaja ove uredbe EU, već da će sve biti kao i do sada.

"Malo je verovatno da Bugarska prekine dotok gasa, jer taj neki dil koji je napravila EU se ne odnosi za sad na tranzite, tako da ne bi trebalo da bude problema. Ono što treba biti od interesa je šta će se pregovati od proleća sledeće godine, za punjenje Banatskog dvora (jer će se on sad prazniti), odnosno koji će gas koristiti po kojoj ceni. Tada kreće ona priča koja je malo dugoročnija, priprema za zimu 2026/2027", naveo je Vlaisavljević.

Ono što nismo čuli od Aleksandra Vučića je da li će Srbija ući u pregovore sa nekim drugim partnerima o gasu, budući da nema dugoročnog sporazuma. Nismo obavešteni ni šta je srpska strana tražila u tim pregovorima sa Rusima. Prema nekim informacijama, ranije je tražen ugovor na tri godine, ali i se to menjalo zbog uredbe EU i moguće zabrane dotoka ruskog gasa kroz zemlje EU.