Četiri opcije za prinudno preuzimanje ruskog udela u NIS-u: Država može da organizuje i javnu prodaju

Iz SAD-a još nije stigla licenca za NIS za koju je zahtev podnet još pre oko dve nedelje. Može se reći da je počelo je odbrojavanje od 50 dana, odnosno da teče rok koji je Rusima dao Vučić i njegova vlada da pronađu kupca za njihov udeo u Naftnoj industriji Srbije. Ukoliko ga ne nađu u tom periodu, najavio je predsednik, država će uvesti prinudnu upravu u tu kompaniju i dati najveću moguću cenu za njihov udeo.

"Želimo uspeh ruskoj strani u tom poslu i ne mešamo se u izbor (kupca). Voleli bismo da su nama ponudili, ali poštujemo odluku da to bude neko drugi jer je pravo vlasnika da upravlja svojim kapitalom. Ni posle toga ne želimo da nacionalizujemo to, ali ako posle 50 dana ne dođe do prodaje NIS-a nemamo izbora i moraćemo da uvedemo svoju upravu i platimo ruskim prijateljima najveću moguću cenu", rekao je Vučić na konferenciji za novinare u Predsedništvu.

U teoriji postoji nekoliko opcija kako da se Srbija "reši Rusa" u srpskoj naftnoj kompaniji.

Nacionalizacija

Ovu opciju je Vučić do sada isključivao, ali ono o čemu je on zapravo govorio jeste zapravo nacionalizacija.

To podrazumeva preuzimanje ruskog udela u NIS-u, plaćenje određene cene za to i uvođenje prinudne uprave.

"Želimo da im damo tih 50 dana i ni tada nećemo nacionalizaciju, daćemo im i više para nego što su tražili od partnera. I platićemo odmah sve, jer naši dugoročni odnosi neće zavisiti od ovake ili onakve akcije unutar NIS-a“, rekao je svojevremeno Vučić.

Nacionalizacija u onom obliku u kom je verovatno većina nas percepira, kao "oduzimanje imovine od strane države" kao što je rađeno posle Drugog svetskog rata - više ne postoji. Ovo za Nova.rs objašnjava i broker Nenad Gujaničić.

"Država će platiti neku procenjenu vrednost kompanije, tako da to je bliže nekom terminu eksproprijacija. Kod nas se termin nacionalizacija vezuje za onaj period posle Drugog svetskog rata 'otmu ti i ćao, zdravo'. Ta opcija u ovom slučaj nikada nije postojala i ovako je pipav taj postupak koji mi moramo da primenimo. To da oduzmete bez plaćanja je baš varvarski akt", rekao je Gujaničić.

Na pitanje da li će Srbija imati novca da ostvari ovo, sagovornik Nova.rs ističe da znamo da je Srbija kroz amandman odvojila nekakvih 1,4 milijarde evra, što odgovara nekon tržišnoj vrednosti kompanije od 2,5 milijarde evra.

"Ako su ta sredstva odvojena za otkup akcija, to vam je ta procenjena vrednost koju su na neki način napravili naši zvaničnici. Sad da li je ona realna ili nije realna to može da se diskutuje, jer vi kada radite procenu možete da imate milion različitih procena", dodao je on.

Kada je reč o uvođenju prinudne uprave koju je Vučić spominjao, Gujaničić ističe da ne možemo da znamo kako će to izgledati u praksi, te da prvo treba da se donese neki zakonski okvir, gde bi to trebalo da bude precizirano.

Preuzimanje i kupovina ili preuzimanje i javna prodaja

Postoji i opcija gde bi akcije NIS-a koje su u vlasništvu Rusa, mogle da budu prodate nekoj trećoj strani. I to može da se uradi na dva načina - držaav da otkupi udeo u NIS-u ili da ga ne otkupi, ali organizuje njegovu javnu prodaju.

"Moguće da se prvo uvede prinudna uprava pa se otkupe akcije, moguće da se akcije neće ni otkupljivati nego da će se izvesti njihova javna prodaja nekoj trećoj strani, dakle tu ima dosta opcija u okviru tog modela i ako do njega dođe, kako će ga sprovesti naša država", istakao je Gujaničić.

On ističe da je preuzimanje paketa akcija u skladu sa nekom regulativom i transparentna prodaja trećoj strani, po njemu najbolja opcija.

"Taj novac da se uplati na nekakav privremeni račun Gaspromnjefta. Mislim da je to najmanje loše rešenje, jer vi kada pogledate sve su ovo iznuđena rešenja gde bi trebalo da se izbegne neka najveća šteta. Nijedno od tih rešenja nije dobro u smislu da to iz čista mira treba praviti. Mislim da je u okviru tih iznuđenih rešenja ovo sa najmanje loših posledica", zaključio je Gujaničić.

Stečaj

Ova opcija, iako u teoriji postoji, u praksi bi bila teško izvodiljiva i nikome zapravo nije u interesu, jer je reč o uspešnoj kompaniji. U ovom slučaju to je moguće ako i kada banke blokiraju račune NIS-u.

Ovu opciju su do sada isključivali i naši političari, označavajući je kao lošu opciju ili je u potpunosti isključivali kao opciju koju razmatraju. Sličnog mišljenja je i sagovornik Nova.rs.

"Mislim da to nikako ne treba da bude rešenje i ne može da bude rešenje, iz prostog razloga za stečaj moraju da se ispune određeni uslovi, ako ćemo da poštujemo zakon. Ako se poštuje zakon to je opcija koja dugo traje, te ne može da zadovolji onaj osnovni kriterijum koji je sada nama izuzetno važan, a to je brzina rešenja problema. Ne vidim zašto bi neko gurao kompaniju u stečaj umesto da je spasi, jer ovde ne pričamo o nekakvoj posrnuloj kompaniji nego odličnoj kompaniji kojoj nije dozvoljeno da posluje zbog sankcija nekog svetskog hegemona kao što je Amerika", zaključio je Gujaničić.