Časopis Biznis i finansije: Banke ostvarile rekordnu dobit, ali cene usluga neće pasti

Glavni razlog za prošlogodišnje povećanje zarade bio je neto prihod od kamata, koji je uvećan 52 odsto, na 227,6 milijardi dinara.

Predstavnici finansijskog sektora predviđaju da će se inflacija u Srbiji, verovatno obuzdati u skorije vreme, ali da nije realno očekivati smanjenje bilo kojih potrošačkih cena, uključujući i cene finansijskih proizvoda.

Pored naglog rasta kamata na kredite i skromne cene depozita, solidan doprinos krajnjem rezultatu sa 77,3 milijarde dinara dali su i neto prihodi po osnovu naknada i provizija, koji su uvećani za 11 odsto u odnosu na 2022. godinu.

Banke su u prvom tromesečju 2024. ostvarile dobit od 43,3 milijarde dinara, što je povećanje od 29 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali je teško očekivati da će se ovakav tempo rasta nastaviti do kraja godine, ocenjuje se u ediciji Finansije TOP.

Neto prihodi od kamata, usled skupljih izvora finansiranja (rast kamata na depozite), porasli su za "svega" 28 odsto, na 62,4 milijarde dinara, dok je neto prihod od naknada i provizija povećan 17 odsto, na 20 milijardi dinara.

Rajfajzen (Raiffesen) banka je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2023. godini, sa ostvarenom dobiti od 21,4 milijarde dinara. Ovakav rezultat je, međutim, delimično posledica jednokratnih efekata, nakon što je Rajfajzen ;banka preuzela Kredi agrikol (Credi Agricole) banku.

Inteza (Intesa) banka je na drugom mestu sa dobiti od 21 milijarde dinara, na trećem je Unikredit (UniCredit) banka sa zaradom od 18,5 milijardi dinara, OTP banka je uknjižila 16,7 milijardi dinara dobiti i zauzela četvrtu poziciju, dok je peta NLB Komercijalna banka koja je ostvarila krajnji rezultat od 15,1 milijarde dinara.

Najveća banka po aktivi sa udelom od 15,6 odsto i dalje je Inteza, a slede OTP banka (13,9 odsto), AIK banka (13,1 odsto), Rajfajzen banka (11,2 odsto) i Unikredit banka (10,7 odsto).

Banke iz Zapadne Evrope koje posluju u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE), uključujući i Srbiju, ostvaruju veći prinos na kapital u poređenju sa zapadnoevropskim tržištem i zahvaljujući tome povećavaju profitabilnost i matičnim bankama.

Uprkos sporijoj kreditnoj aktivnosti, profitabilnost podružnica zapadnoevropskih banaka u CIE dostigla je rekordan nivo u 2023. godini, a najveći potencijal za dalji rast bankarskog sektora imaju Rumunija, Srbija, Bosna i Hercegovina i Albanija.

Prošle godine, Dunav osiguranje je bilo prvo na tržištu sa premijom, nešto većom od 40 milijardi dinara, odnosno tržišnim učešćem od 26 odsto. Na drugom mestu je Đenerali (Generali) osiguranje Srbija sa premijom od blizu 29 milijardi dinara i 18,7 odsto tržišnog učešća, dok je na trećem mestu Viner štediše (Wiener Städtische) osiguranje sa premijom od 17,4 milijardi dinara i 11,3 odsto tržišnog učešća.

Sledi DDOR Novi Sad koji je prikupio 16,9 milijardi dinara premije i ima udeo na tržištu od 10,9 odsto, a na petoj poziciji je Triglav osiguranje sa 11,3 milijarde dinara premije i 7,3 odsto tržišnog učešća.

Osiguravajuća društva u Srbiji su 2023. ostvarila ukupnu premiju od 155,25 milijardi dinara, za 22 milijarde više nego 2022. godine.

Na ovakav rezultat najviše je uticao rast cene obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, gde je premija za godinu dana porasla sa 38,9 milijardi dinara na 46,2 milijarde, a zatim dobrovoljno zdravstveno osiguranje koje je ostvarilo premiju od 14,58 milijardi dinara, za 4,68 milijardi više nego 2022. godine.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je i najbrže rastuće osiguranje sa rastom od 47 odsto.

U prošloj godini likvidirano je više od 700 miliona evra šteta, a najveći deo, više od 520 miliona, odnosio se na neživotna osiguranja.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je, osim po rastu premije, prošle godine predvodilo i po rastu šteta, koji je iznosio, čak 57 odsto.

Vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u Srbiji 2023. iznosila je 773 miliona evra, što predstavlja godišnji rast od 10,6 odsto. Pozitivan trend je nastavljen i u prva tri meseca tekuće godine, sa vrednošću novozaključenih ugovora koja je bila veća za 20 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Putnička vozila su najzastupljenija, sa udelom od 47 odsto u ukupnom finansiranju prvog tromesečja.

Najbrojniji korisnici finansijskog lizinga u 2023. godini bila su preduzeća u delatnosti saobraćaja i informisanja, koja su na ovaj način uložila u privredu Srbije 205,5 miliona evra.

Neto imovina penzionih fondova iznosila je 53,8 milijardi dinara na kraju četvrtog tromesečja 2023. godine, što je nominalni godišnji rast od 11,5 odsto, ali je visoka inflacija rast svela, na realnih 3,9 odsto.

U imovini dobrovoljnih penzionih fondova najveći udeo od 70,1 odsto imale su državne obveznice, 17,8 odsto činila su oročena i sredstva na kastodi računima banaka, 10,8 odsto je uloženo u akcije kompanija sa berze, a 0,9 odsto u investicione jedinice otvorenih investicionih fondova.

Potraživanja su činila 0,4 odsto u ukupnoj imovini dobrovoljnih penzionih fondova.

Neto imovina investicionih fondova u 2023. iznosila je približno 104 milijarde dinara i bila je veća 66 odsto u odnosu na 2022. godinu, dok je broj novih članova povećan za oko 40 odsto.

Svi fondovi su u 2023. godini ostvarili prinose u rasponu od 2,49 odsto do 21,16 odsto. Međutim, zbog visoke godišnje inflacije koja je lane iznosila 12,1 odsto, samo četiri fonda su uspela da sačuvaju novac svojih ulagača, jer su imali prinos veći od inflacije.

BONUS VIDEO: Kada banka ne odobri kredit tužba ne pomaže: Formiraju se crne liste za klijente