Većina mladenaca proslavu svog najvažnijeg dana u životu organizuje u zatvorenim salama, restoranima i hotelima, dok čitavu organizaciju prepuštaju drugima, odnosno ljudima koji se time bave. Takva svadba im uglavnom izađe dosta skuplje. Međutim, u poslednje vreme sve su popularnija venčanja pod šatorima. A koliko će takvo slavlje koštati mladence, zavisi od njihovih želja- da li će šator biti bele ili plave boje, da li će imati prozore, drveni pod ili crveni tepih, zatim svilu na stranicama šatora, dekoraciju mladenačkog stola i slično. Iako su iz Beograda, Aleksandar i Kristina Tomić su prošlog avgusta napravili svadbu za pamćenje u njegovom rodnom mestu nadomak Šapca. Oni za Nova.rs kažu da bi opet ponovili isto, iako čitava organizacija nije bila nimalo jeftina jer su imali čak 500 gostiju.
Aleksandar je imao veliku želju da napravi svadbu baš ispod šatora zato što je iz kraja gde je to prilično popularno. S druge strane, njegova supruga Kristina nikada ranije nije prisustvovala nečemu takvom, te je cela organizacija sopstvene svadbe bio „mač sa dve oštrice“.
Njih dvoje su se venčali u opštini u Beogradu, gde i sada žive, a nekoliko meseci kasnije, priredili su bajkovito slavlje u dvorištu njegovih roditelja u selu Batalage nadomak Šapca.
„Ja najiskrenije nikada pre nisam prisustvovala nečemu takvom. I apsolutno nisam znala kako će sve izgledati. Ali onog trenutka kada je beli šator postavljen, videla sam da će biti odlično. Kada su postavljeni stolovi, svila, dekoracija i sve ostalo, jedino što sam rekla bilo je ‘Ovo izgleda bolje od svih vaših restorana u okruženju“, priča nam Kristina.
Kada su se dogovarali oko svadbene proslave, ovom mladom bračnom paru bilo je važno da njihovo veselje traje od „jutra do mraka“, bez ikakvog vremenskog ograničenja. I tako je i bilo, slavili su sve dok poslednji gost nije otišao kući, za razliku od proslave u restoranu, gde se ipak, na neki način, naglasi „fajront“.
„Mi smo se osećali baš kao kod kuće i sve je bilo savršeno. To je velika prednost svadbi ispod šatora. Jedina mana je što čitava organizacija zahteva previše rada i obaveza, dok na primer, u restoran samo odeš, kao gost, sve te čeka spremno. Ali isplatilo se jer pamtimo taj dan kao najlepši dan u našem životu“.
Veselje je, ističe Kristina, trajalo danima. Slavili su dva-tri dana pre same svadbe dok su priređivali sve potrebno, ali i dan-dva posle svadbe, dok su raspremali i rasklanjali šator i ostalu opremu.
Što se tiče ukupne svote novca koju su izdvojili za ovaj poseban dan, Kristina smatra da svadba ispod šatora definitivno manje košta nego u restoranu, samo što kod njih to nije bio slučaj.
Pročitajte još:
„Svadba bi bila isplatljivija od restorana da ja nisam želela da sve izgleda savršeno, počevši od svile, preko venčanice, do muzike i svega ostalog. Tako da je i previše novca otišlo na te neke stvari, ali da nije možda tako bilo, ne bi sve bilo bajkovito i savršeno i možda bi nešto novca ostalo. Ovako smo negde bili na nuli, koliko smo dali toliko smo dobili“, kaže nam ova „sveža“ mlada.
Svadbe, ali i bilo koje druge proslave, definitivno su najskuplje u Beogradu. Za razliku od srpske prestonice gde iznajmljivanje šatora sa potrebnim nameštajem košta oko 4.000 evra za 200 gostiju, u unutrašnjosti je ta cena mnogo manja, što je slučaj i kod mladenaca iz sela Batalage nadomak Šapca.
Kako za Nova.rs objašnjava Milutin Ivić iz Šapca, cena iznajmljivanja šatora varira u zavisnosti od broja gostiju, kao i od toga da li mladenci uzimaju u zakup i hladnjaču.
„Cena šatora za stotinak gostiju je između 150 i 200 evra. U tu cenu ne ulazi apsolutno ništa. Dakle, ako mladenci žele svilu i tepih ispod šatora, to se doplaćuje. Cena zavisi od toga koliko je potrebno metara svile i tepiha. Takođe, pošto mladenci najčešće uzimaju i hladnjaču kako bi dan-dva ranije rashladili piće i ostavljali tek ispečeno meso, onda je cena veća za još 50 do 100 evra“, ističe Ivić.
Iz jednog beogradskog Ivent centra koji se bavi organizacijom venčanja i iznajmljuje šatore i svu prateću opremu, za Nova.rs kažu da je „tematsko venčanje“ na otvorenom veliki projekat u kome mora da bude uključeno mnogo ljudi iz raznih oblasti.
Za mladence je svakako olakšavajuće to što sve ovo mogu da prepuste samo jednoj osobi, odnosno organizatoru venčanja koji celokupan posao oko zivkanja, ugovaranja i osmišljavanja preuzima na sebe, a mladencima ostaje samo da na kraju plate za tu uslugu.
„Koliko košta organizacija jednog tematskog venčanja nemoguće je reći unapred jer tu postoji mnogo faktora koji određuju iznos. Imajući u vidu da su to venčanja na otvorenom ona koštaju četiri puta više nego obična venčanja i to iz opravdanih razloga. Pa se tako cena kreća od 15.000 do 50.000 evra“, kažu organizatori.
Zadatak budućeg bračnog para jeste da saopšte lokaciju na kojoj je potrebno sve organizovati, a zatim i njihove zahteve, koji diktiraju cenu.
„Mladenci obično za ovakva venčanja biraju salaše, poljoprivredna gazdinstva, vinarije ili čak sopstveno dvorište ili neke travnate površine. Neki od razloga zašto je skuplje organizovati ovu vrstu venčanja je upravo zbog toga što vi u jednom restoranu ili sali imate i struju i vodu, toalet, rasvetu, dok to na otvorenom sve morate naknadno da organizujete. Morate da organizujete pokretni toalet, cisterne, hladnjače, pokretnu kuhinju, mnogo više ljudi za montažu svega toga, pa onda rasvetu unutra i rasvetu napolju, zatim prevoz svega toga“, objašnjava organizator.
BONUS VIDEO: Svadbe sve skuplje i masovnije – termini popunjeni i za maj 2030.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar