Dozvoljeni nivo aflatoksina (AFM1) u mleku u Srbiji, pet puta viši nego u Evropskoj uniji, može biti snižen tek krajem godine, objavili su iz Ministarstva poljoprivrede.Granica u Srbiji postavljena je na 0,25 mikrograma po litru mleka, dok standardi Evropske unije dozvoljavaju 0,05 mikrograma po litru, piše BBC na srpskom.Pravilnikom o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, koji je 18. novembra 2022. donelo Ministarstvo poljoprivrede, predviđa se snižavanje dozvoljenih nivoa ove supstance od 1. decembra 2023. godine, godinu kasnije u odnosu na prvobitan plan.Ne zna sa sigurnošću koja količina aflatoksina, supstance koja može dovesti do niza oboljenja, može uticati na zdravlje, kaže Jelena Miočinović, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.„Važno je istaći i da još nije definisan dozvoljeni dnevni unos toksina, ali svakako se on u mleku mora održavati u dozvoljenim granicama i što je moguće nižim koncentracijama“, objašnjava.Momir Mikov, profesor farmakologije i toksikologije na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, kaže da je primena oba standarda, onog u EU ili u Srbiji, dovoljna da bi se osigurala bezbednost hrane.„Nigde u svetu, i u zemljama sa granicom poput one u Evropskoj uniji ili ove koju imamo u Srbiji, nije povezana upotreba mleka i mlečnih proizvoda sa učestalom pojavom karcinoma u populaciji koja ih konzumira. Decenijama su se pokazale kao bezbedne i da obezbeđuju dobru ishranjenost“, objašnjava član Akademije medicinskih nauka Srpskog lekarskog društva.Odluka o pomeranju granice donesena je „prateći modele predviđanja pojave aflatoksina u narednom periodu, trenutnu klimatsku situaciju i stanje na poljima kukuruza, a vodeći računa o zdravlju ljudi i životinja“, saopštili su iz Ministarstva poljoprivrede.Međutim, iz te institucije nisu odgovorili na upit BBC-ja na srpskom da dodatno obrazlože odlaganje rigoroznijih mera i načinu na koji se kontroliše mleko uvezeno iz zemalja Evropske unije.

Iz Ministarstva su u izjavi za Večernje novosti u decembru prošle godine tvrdili da se na uvoz mleka u Srbiju iz Evropske unije primenjuju standardi EU.BBC je kontaktirao i sa nekoliko velikih proizvođača mleka, ali oni nisu odgovorili na pitanja o tome zašto u Srbiji ne može da se proizvede mleko sa nižim nivoom aflatoksina i da li mleko sa manje ove supstance izvoze u druge zemlje.U Srbiji je dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku značajno viši nego u Evropskoj uniji od 2013. godine i izbijanja „afere aflatoksin“, kako su je nazvali u medijima.

Tada je dozvoljena granica povećana za 10 puta, da bi kasnije prepolovljena na 0,25 mikrograma po litru mleka, koliko iznosi i danas.

Šta je aflatoksin, kako je dospeo u mleko i koliko je štetan?

Aflatoksin je hemijska supstanca, odnosno skup toksina koji kod čoveka mogu izazvati niz bolesti, poput oboljenja jetre ili raka, navodi se na sajtu enciklopedije Britanika.Nastaje kao proizvod razvoja plesni Aspergillus flavus i postoji nekoliko vrsta, a najčešće u ishranu ljudi dospeva preko orašastih plodova poput kikirikija i žitarica kao što je kukuruz, dodaje se.Toksikolog Momir Mikov napominje da se u namirnicama meri nivo dve vrste aflatoksina – B1 i M1.„Kada govorimo o merenju u mleku, onda je to M1, iako kolokvijalno uvek kažemo da smo merili ‘aflatoksin’, ali dozvoljena norma za B1 može biti i do 20 ili 30 puta veća u hrani“, dodaje.Ova supstanca u mleko dospeva uglavnom preko kukuruza kojim se hrane krave.

„Mleko bez imalo aflatoksina ne postoji jer se on skladišti u masti i masnim kapljicama, ali je pitanje granice – da li ljudski ili životinjski organizam može bezbedno da izbaci tu količinu iz organizma“, kaže profesor Mikov.Aflatoksin je jedan od najopasnijih toksina i najkancerogenijih materija u namirnicama koje konzumiraju ljudi, navodi se na specijalizovanom sajtu za medicinu Stetoskop.Ali, aflatoksin, odnosno gljivica aspergilus, nalaze se „svuda oko nas“ i namirnice koje dolaze od životinja koje se hrane na prirodan način uvek sadrže određenu količinu aflatoksina, priča toksikolog Mikov.„Tu se nalazimo u jednoj labavoj ravnoteži između super zdrave ishrane i bezbednosti hrane koja će poteći od takvih izvora. Ako bismo nemilosrdno tretirali tu hranu fungicidima, onda ne bismo imali aspergilus i aflatoksine u hrani ili bi ih bilo manje, ali se ne bi radilo o zdravoj i organskoj hrani“, pojašnjava ovaj stručnjak.Dejan Gavrilović iz organizacije „Efektiva“ kaže da potrošačima preostaje da pokušaju da kroz „primedbe ili pritisak javnosti“ ukažu na jaz između srpskih i evropskih standarda, ali ne i više od toga, sve dok proizvođači poštuju važeće zakone.

„To pokazuje da naša država manje vodi računa o građanima u odnosu na zemlje u okruženju, ali potrošači imaju jedino moralno pravo da se protiv toga pobune“, smatra.Pošto aflatoksin u mleko dospeva preko stočne hrane, potrebno je obratiti više pažnje kod uzgoja ovih namirnica, objašnjava Jelena Miočinović.„Potrebno je uvesti dobru poljoprivrednu praksu i dobru praksu skladištenja hrane za životinje u cilju smanjenja pojave povećane koncentracije AFB1, a samim tim AFM1 u sirovom mleku“, zaključuje profesorka.

„Afera aflatoksin“ i desetostruko povećanje dozvoljene granice

„Afera aflatoksin“, kako je nazvana u medijima, u Srbiji je izbila u februaru 2013. godine.Goran Ješić, tada sekretar za poljoprivredu pokrajinske vlade Vojvodine, objavio je rezultate inspekcijske analize u tom delu zemlje koja je pokazala da 30 uzoraka mleka sadrži 200 odsto više aflatoksina od dozvoljenog nivoa.

Vlada Srbije je kasnije tokom februara objavila listu mlečnih proizvoda najvećih proizvođača u zemlji u kojima je pronađen povišen nivo aflatoksina M1.U martu iste godine, vlada je donela odluku o povećanju maksimalnog dozvoljenog nivoa aflatoksina u mleku sa 0,05 na 0,5 mikrograma po litru.Istog meseca, 48 uzoraka mleka iz Srbije analizirano je u holandskoj laboratoriji RIKILT, gde je utvrđeno da je 15 sadržalo manje od 0,05 mikrograma aflatoksina, što se smatra ispravnim u zemljama EU, dok je kod preostalih 33 utvrđena koncentracija između 0,05 i 0,5 mikrograma.Veruje se da je aflatoksin u mleku bio povećan jer je kravama davana hrana u kojoj se razvila plesan sa ovom supstancom.Goran Knežević, tadašnji ministar poljoprivrede, saopštio je da ta količina aflatoksina „ne može da ima negativan uticaj na zdravlje“, dodajući da je to ustanovljeno uz pomoć Ministarstva zdravlja, Vojno medicinske akademije (VMA) i Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut.Ipak, vlada je donela odluku da se uništi oko 70 odsto mleka analiziranog u Holandiji zbog nedozvoljenog nivoa aflatoksina.Knežević je u avgustu 2013. podneo ostavku na mesto ministra poljoprivrede sa obrazloženjem da su tadašnjoj vladi bile „potrebne promene“, ali je tada istakao da je „afera mleko“ politizovana i da „nije uradio ništa nemoralno“, prenela je tada Radio televizija Srbije (RTS).

Kakvo mleko pijemo danas?

Trenutna granica dozvoljenog aflatoksina u mleku na snazi je od 2015. godine, ali je tokom dve godine pre ove odluke više puta menjana.U Srbiji trenutno „zbog stanja u zemlji i prisustva AFM1 u mleku nije moguće ispoštovati nisku dozvoljenu koncentraciju, jer bi to značajno uticalo na domaće proizvođače mleka“, kaže Miočinović.Posle afere iz 2013. godine, veliki broj mlekara uveo je „striktnu ulaznu kontrolu koncentracije AFM1 što je doprinelo da sadržaj te supstance u proizvodima bude najčešće na zadovoljavajućem nivou“, kaže profesorka Miočinović.„Na osnovu toga možemo reći da kontrola uzoraka mleka na prijemu ima veoma značajnu ulogu u sprečavanju prisustva proizvoda sa visokim koncentracijama AFM1 na tržištu, a u prilog tome ide i činjenica da većina mlekara u Srbiji ima dobro razvijene sisteme upravljanja bezbednošću hrane“, dodaje ona.Profesorka napominje da su istraživanja rađena između 2015. i 2018. godine pokazala da je oko 46 odsto uzoraka sirovog mleka sadržalo više aflatoksina od granice dozvoljene u EU, a oko 20 odsto iznad one koja važi u Srbiji.Kako kaže, ti podaci „jasno ukazuju na neophodnost kontinuiranog monitoringa koncentracije AFM1 u sirovom mleku“.Dok manje strogi propisi u zemlji proizvođačima omogućuju veći prostor kod plasiranja mleka na domaće tržište, „evidentno je da mleko i proizvode od mleka sa koncentracijama iznad propisima dozvoljenim granicama nije moguće izvoziti u zemlje EU“, napominje Miočinović.U Crnoj Gori granica je usklađena sa pravilima EU (0,05 mikrograma po litru), kao i u Bosni i Hercegovini, Kosovu i Albaniji.Severna Makedonija primenjuje isti standard koji važi i u Srbiji.Jogurt Balans plus srpske kompanije Imlek povučen je iz prodaje u Severnoj Makedoniji zbog prisustva aflatoksina M1, saopštili su iz Agencije za hranu i veterinarstvo te zemlje 18. novembra.Odluka je doneta zbog toga što količina ove materije u mleku nije namenjena makedonskom tržištu i sa neusaglašenom je količinom aflatoksina koja je, prema makedonskim propisima, potencijalni rizik po zdravlje ljudi, dodaje se u saopštenju.Početkom novembra je sa tržišta Severne Makedonije povučeno i trajno mleko Mikano Mlečne industrije Gradačac iz Bosne i Hercegovine zbog prisustva aflatoksina M1.Iz Imleka i Šabačke mlekare nisu odgovorili na pitanja novinara BBC-ja o tome kako odlaganje stupanja na snagu novih normi može da utiče na njihovo poslovanje, kao i da li plasiraju proizvode sa različitim nivoom aflatoksina na srpsko tržište u odnosu na one namenjene izvozu u zemlje Evropske unije.BONUS VIDEO Proizvođači mleka ponovo u ministarstvu poljoprivrede

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=proizvoaimlekaponovouministarstvupoljoprivrede-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5130263"]