Srbija se guši i nema rešenje za sve veće zagađenje vazduha: Zašto postrojenja za odsumporavanje ne funkcionišu kako treba?

Koje su posledice po zdravlje stanovnika i ima li Srbija rešenje za ovaj problem, samo su neka od pitanja za profesorku Snežanu Šerbulu, šeficu Katedre za zaštitu životne sredine Tehničkog fakulteta u Boru.

Zašto su emisije sumpor-dioksida u Termoelektrani Kostolac B porasle iako je postrojenje za odsumporavanje, koje je trebalo da smanji zagađenje, instalirano pre nekoliko godina? Šerbula je pojasnila šta to njoj kao stručnjaku govori i da li je postrojenje loše urađeno ili ima drugih faktora.

I u Obrenovcu, u Termoelektrani Nikola Tesla je nedavno pušteno postrojenje za odsumporavanje za koje je najavljeno da će smanjiti zagađenje vazduha. Gošća "Probudi se" objašnjava da li ovaj podatak iz Kostolca ukazuje da će se isto desiti i u Obrenovcu i Beogradu i da li će građani ovog dela Srbije podjednako loš vazduh udisati kao i pre ugradnje ovih postrojenja.

Kakva je situacija u Boru gde se takođe koristi odsumporavanje iz Topionice, objašnja šefica Katedre za zaštitu životne sredine Tehničkog fakulteta u Boru i svedoči da li je vazduh boljeg kvaliteta ili je i dalje nezdrav.

Preksinoć je i u Smederevu zabeležena jedna od najviših vrednosti PM10 čestica poslednjih godina. Na mernoj stanici Radinac - Smederevo, izmereno je čak 757 mikrograma ovih čestica po kubnom metru. Šerbula ukazuje šta je po njenom mišljenju rešenje za smederevsku Železaru od koje, po svemu sudeći, potiče ovo zagađenje.

Profsorka na kraju upozorava šta su konkretno posledice za ljude koji žive u blizini mesta gde su veliki zagađivači, poput termoelektrana u Obrenovcu i Kostolcu, topionice u Boru ili smederevske Železare, a šta je rešenje za smanjenje zagađenja i ima li ga ili svi moramo da čekamo da dune vetar da bismo lakše disali.

Podsećamo da su ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković obišli su danas gradilište postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani Nikola Tesla B. U sestrinskom TENT-u. A ovakvo postrojenje je počelo da radi u aprilu ove godine, a u TE Kostolac B još 2021. godine. U toj termoelektrani, međutim, zagađenje je danas veće nego što je bilo pre nego što je sistem za odsumporavanje uveden. Za ovakvo stanje, koje izaziva bojazan i po pitanju rezultata koje će najnovije postrojenje u TENT-u B postići, ima više razloga, ali činjenica ostaje da je EPS i dalje odgovoran za čak 41,6 odsto zagađenja štetnim gasovovima u Srbiji.

Ministarka Handanović istakla je da je ovo jedno od najvećih gradilišta u Srbiji i jedan od najznačajnijih projekata, zahvaljujući kom će emisije sumpor-dioksida biti smanjene čak 30 puta. Završetkom ovog projekta vrednog oko 220 miliona evra, kako je naglasila, sve velike termoelektrane EPS-a, odnosno više od 90 odsto termo-kapaciteta, biće potpuno ekološki prihvatljive na nivou evropskih i srpskih standarda, što će značiti i bolji kvalitet vazduha.

Problem je što se Srbija obavezala da će neka od ovih postrojenja ugasiti, a neka poboljšati kako bi mogla da nastave rad sa manje emisija. Na primer TE Kolubara i Morava, koje je trebalo da budu ugašene prošle godine, ali je Vlada odlučila da ipak nastave da rade. Nije to prvi put da se krše međunarodni ugovori. Osim što su postrojenja nastavila da rade, ni sistem odsumporavanja, koji treba da produži životni vek nekih TE, izgleda da ne radi najbolje.

„Postrojenje za odsumporavanje koje je instalisano u Kostolcu sada daje veće emisije nego pre. U 2023. je izmereno više zagađenja nego u 2022. godini. Ponovo smo i tu prekršili međunarodne ugovore. Postrojenje je trebalo, prema očekivanjima, da smanji zagađenje za 96 odsto, a mi imamo u 2023. godini emisiju od 45.802 tone sumpor-dioksida, dok je u 2022. to iznosilo 36.560 tona.

Ovo su podaci iz izveštaja koji je predat Energetskoj zajednici, a uradila ga je Srbija. Naš nivo emisija iz termoelektrana je oko 300.000 tona sumpor-dioksida, a dozvoljeni nivo je oko 55.000 tona, što je šest puta preko granice“, kaže Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Prema njegovim rečima, za odsumporavanje u TE Nikola Tesla A tek treba da se izmere emisije, jer se potrebna merenja rade na godinu dana. Dakle za sada imamo jedno postrojenje za odsumporavanje koje radi, ali ne postiže ono što je zacrtano, drugo je instalirano u aprilu ove godine, a treće tek treba da počne sa radom.

„Važno je istaći da je mehanizam koji je predviđen u direktivi Evropske zajednice o velikim ložištima podrazumevao dva alata. Da se ta velika stara postrojenja koja imaju problem na vreme usklade sa povećanim zahtevima za smanjenje emisija ili da se zatvore. Bilo je vremena od 2018. godine do 2023. da se uskladimo, međutim Srbija je obezbedila pravni okvir, ali ne i sprovođenje“, kaže Popović.

Gips i otpadne vode

„Problem sa postrojenjima za odsumporavanje je i to što je nusproizvod ovog procesa gips i to velike količine gipsa koje negde treba smestiti, što je bio problem u Kostolcu. Treba naravno videti i koje materije sadrži ovaj otpad, da li su opasne i na pravi način ga skloniti. Drugi problem je velika količina otpadne vode koje nastaje u ovom procesu. I treće, odsumporavanje smanjuje energetsku efikasnost postrojenja i povećava nivoe emisija ugljen-dioksida. Iako će da smanje emisiju sumpor-dioksida, ona će da doprinesu povećanju ugljen-dioksida“, kaže Popović.

Prema rečima ministarke Handanović, značajno što je isto ovakvo postrojenje ove godine završeno i u TENT-u A, zbog čega će, kako kaže, Obrenovac i Beograd imati kvalitetniji vazduh. Ministarka je naglasila i da se u TENT B završava izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, što je takođe značajna ekološka investicija.

Postrojenja za odsumporavanje u TENT-u EPS gradi u saradnji sa japanskom kompanijom Mitsubishi Power.

Generalni direktor EPS-a je Dušan Živković naglasio je da je izgradnja postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u TENT B još jedan pokazatelj da EPS brine o ekologiji i dodao da će svi veliki blokovi EPS-a imati sve mere za zaštitu životne sredine.

„Posle izgradnje ovog postrojenja, emisije sumpor-dioksida biće na nivou evropskih standarda ispod 130 miligrama po kubnom metru, dok će emisija praškastih materija biti smanjena na nivo manji od 20 miligrama po kubnom metru”, istakao je Živković.

On je naglasio da se na oba bloka u TENT B koristi ista tehnologija, uz korišćenje krečnjaka, gde je nusproizvod gips i očekuje se proizvodnja oko 300.000 tona gipsa koji je postao veoma konkurentna roba za građevinsku industriju.

Prilog pogledajte na početku ove vesti.

BONUS VIDEO: U EU stroža ograničenja za najveće zagađivače, u Srbiji preporuka za nošenje maski