36
Prošle nedelje naslovne strane režimskih medija prštale su od moralno-političkih lekcija dežurnih naprednjačkih smatrača koje je posred čela raspalila golotinja poslanika Đorđa Miketića.
Politički ajatolasi, uz činodejstvovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, zgražavali su se nad dobrovoljnim odnosom dvoje punoletnih ljudi.
Svemu je prethodila najava predsednika koji je sa talasa nacionalne frekvencije rekao da zna nešto o pomenutom političaru koga je nazvao ljudskom sramotom.
Dobro, de, bilo je i nekoliko glasova s opozicione strane koji su dovodili u pitanje dalji ostanak „grešnog“ poslanika na listi za beogradske izbore.
Opet se ispostavilo da izuzeci ne predstavljaju pravilo i Miketić je ipak ostao na listi, a opozicija je začudo izgledala, barem spolja, kao da čvrsto stoji zajedno.
Što ne bi bili? Nisu stali iza nekog lopovluka, izvlačenja miliona iz budžeta, seksualnog zlostavljanja podređenih. Zna se koje političke strukture brane takve prestupnike.
Vučić zna da zaštiti svoje, ali ne od pogleda javnosti, već od pravosuđa.
36
0
3
Mislim, na primer, na udes koji je predsednikov kum izazvao drogiran, izvlačenje više od pet miliona evra iz budžeta preko fantomskih organizacija u režiji saradnice Aleksandra Šapića, Milana Radoičića koji je odgovoran za pogibiju četvoro ljudi u Banjskoj, odgovorne za pogibiju sedmoro ljudi u padu helikoptera koji je uzleteo jer je na tome insistirao tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić.
Nakon toga, tadašnji komandant vazduhoplovstva Predrag Bandić je po „kazni“ poslat u Brisel, a nedavno je postao ponosni član SNS. I da ne dužimo dalje, jer ovakvih primera ima za nekoliko tomova Šešeljevih knjiga.
Na koncu nije Miketić neki tamo Jutka koji je svoju saradnicu pokušavao da prisili na odnos. I dan-danas Jutka je jedan od šrafova u lokalnoj vladajućoj mašineriji, učestvuje u radu lokalnog parlamenta, glasa za predloge SNS, a sada je član privremenog organa Brusa. Taj sigurno ne smeta naprednjačkim moralistima.
Miketić je rekao da će da se povuče iz kampanje da se ne bi govorilo o njemu umesto o suštinskim temama i razlozima zbog kojih bi ova vlast trebalo da ode u istoriju, a značajan deo onih koji su bili njene potpore i poluge – iza brave.
Odavno nismo svedočili sramotnijoj kampanji širenja privatnog snimka u cilju diskreditacije političkog protivnika koja je izvedena uz zloupotrebu institucija i medija.
Bezbednosno-informativna agencija se povodom ovog slučaja čak dva puta oglasila. I to je pozivala poslanika da kaže šta se nalazi na snimku. Koliko puta se BIA oglašavala o slučaju ubistva Olivera Ivanovića, o sukobu u Banjskoj, gde je stradalo četvoro ljudi, o susretima ljudi iz vlasti sa članovima kriminalne grupe Veljka Belivuka? Naravno da su o tome ćutali.
Čini mi se da se neće sa ovim slučajem završiti angažovanje BIA u predizbornoj kampanji.
Kao da je ispod radara prošla ona priča o hrvatskom špijunu Hrvoju Šnajderu, kome je zbog njegovih aktivnosti uskraćeno gostoprimstvo u Srbiji.
U nekim režimskim listovima objavljena su saznanja da je BIA pratila Hrvoja Šnajdera duže od godinu dana, te da njeni operativci „imaju video i audio-snimke njegovih susreta sa srpskim političarima, privrednicima, novinarima, aktivistima NVO sektora“.
Ne sumnjam da će ti snimci biti objavljeni pred izbore, ako je neko od tih političara iz redova opozicije. Da li bi opoziciona lista na kojoj se nalazi neki nesrećnik koji pojma nema o stvarima koje stvarno zanimaju hrvatsku obaveštajnu zajednicu u tom slučaju tražila da taj odstupi sa liste? Gde bi bio kraj ako bi ljudi uvek spuštali glavu pred nasiljem i takvim ucenama?
U tom slučaju opozicija bi dopustila da joj listu kroji izborni štab Aleksandra Vučića u sedištu BIA.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare