Deo Amerikanaca oseća se izdano, zato što im je rođena sunarodnica Ajlin Gu, okrenula leđa i prešla da brani boje Kine pre tri godine. Sada je olimpijska šampionka i jedna od najvećih zvezda Zimskih igara u Pekingu.
Osamnaestogodišnjakinja je uzela zlato u skijanju slobodnim stilom, pobedivši Francuskinju Tes Ledo, pod zastavom Kine je najavila blistavu karijeru i sve je vrlo brzo dobilo političku konotaciju.
PROČITAJTE JOŠ
„Ovo je najlepši trenutak u mom životu. Najsrećniji trenutak, dan, šta god u životu. Ne mogu da verujem šta se upravo dogodilo“, rekla je Ajlin Gu za sajt Olimpijskog komiteta posle titule.
Ajlin brzo postala atraktivna sponzorima, već je i manekenka koja na ime sponzorskih ugovora sa mnogim poznatim brendovima zarađuje milione dolara godišnje, ali se bavi i olimpijskim skijanjem.
Njena popularnost je „eksplodirala“ u Kini, koju sada predstavlja iako je rođena i odrasla u Kaliforniji, od oca Amerikanca i majke Kineskinje.
U danu njene pobede, kineske društvene mreže, među kojima je Veibo, doživele su pad zbog toga što su joj pratioci za oko pola sata ostavili čak 90.000 komentara.
Povezani haštag „Gu Ajling osvojila zlatnu medalju“, imao je više od 300 miliona pregleda za sat vremena, zbog čega je Veibo pao usled prevelikog broja korisnika.
Ajlin je 2015, samo nekoliko meseci nakon što je stigla do svog prvog podijuma na Svetskom prvenstvu, objavila da će predstavljati Kinu umesto SAD. Rođena je u San Francisku i njena odluka zabolela je mnoge u Americi.
„Ovo je bila neverovatno teška odluka za mene. Ponosna sam na svoje nasleđe, a podjednako sam ponosna i na svoje američko vaspitanje“, napisala je tada u objavi na Instagramu.
U Kini ju je to lansiralo među zvezde, ima skoro 2.000.000 pratilaca na mreži Veibo, više kineskih sponzora, brendova i dokumentarnih timova prate svaki njen pokret.
„Iza tog uspeha stoji težak pritisak i njena želja da bude i Kineskinja i Amerikanka u vreme intenzivnih geopolitičkih tenzija. Predstavlja otadžbinu svoje majke, zemlje koja je na Zapadu kritikovana zbog navodnih kršenja ljudskih prava, pokušava da bude samo sportista tokom jednih od najkontroverznijih Olimpijskih igara u novijoj istoriji“, piše CNN.
Posledica brojnih migracija u prošlosti je sada dovela do toga da Kinu predstavljaju mnogi sportisti rođeni u inostranstvu, a mnogi potiču iz Severne Amerike. Među njima, Gu je postala simbol ambiciozne Kine, željne da pokaže da ima moć da privuče talente iz Amerike i oblikuje ih za svetsku scenu.
Gu je izabrala da se obraća svima, piše dvojeznične poruke na engleskom i kineskom jeziku, objavljuje fotografije iz Šangaja i Kalifornije, pravi šale za američku publiku na TikTok-u, dok glumi u dokumentarnim filmovima za kinesko tržište.
„Kada sam u Kini, ja sam Kineskinja. Kada sam u SAD, ja sam Amerikanka“, kaže Gu.
Prošle nedelje je aludirala na ovaj dvostruki identitet u natpisu na Instagramu.
„Pošto sam se upoznala sa sportom dok sam odrastala u SAD, želela sam da ohrabrim kineske skijaše na isti način na koji su me inspirisali moji američki uzori“, napisala je ona.
Ali koliko god da želi da iskaže obe strane svog porekla, politička dimenzija je neizbežna. Postala je simbol Kine, zemlje koja ne dozvoljava dvojno državljanstvo, u kojoj se ljudi ohrabruju da prijave sve koji tajno drže dva pasoša.
Mali su i retki izuzeci za dvojno državljanstvo, a do globalnih medija još nije došla informacija o tome da li se Gu odrekla američkog državljanstva kako bi se takmičila za Kinu.
Brojni eksperti navode da je verovatniji scenario da je Kina sakrila svoja pravila kako bi dozvolila sportistima rođenim u inostranstvu da zadrže dva pasoša, nadajući se da će povećati broj olimpijskih medalja bez loše reakcije javnosti zbog povlašćenih.
Predsednik Kine Si Điping više puta je govorio kako prekomorski Kinezi pripadaju naciji i više puta se obavezao da će „ujediniti prekomorske Kineze“ sa rođacima u Kini kao deo „kineskog sna“. Gu je deo tog sna, odnosno ostvarenja istog.
„Gu treba da bude idol za ceo svet. Ranije je vladala ideja da su ljudi želeli da budu Amerikanci, pa zašto ne prihvatiti da ljudi sada žele da budu Kinezi“, zapitao se jedan navijač Ajlin Gu u izjavi za „Global Times“.
BONUS VIDEO Upliv politike u sport – gosti Ognjen Koroman, Zoran Pavić, Marko Vujić
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar