0
Igrao je tri finala grend slema, imao je pristup u svakom klubu u Njujorku, govorili su da je "veći od života" (komičar Alan King), znao je da se pojavi u Rols Rojsu u boji senfa i nije imao veću karijeru samo jer nije želeo. Tačnije provod mu je bio daleko važniji.
Vitas Gerulaitis je danas ime kog se sećaju samo najveći ljubitelji tenisa. Čovek koji je bio mentor Džonu Mekinrou (ujedno i njegov rival), kasnije i Pitu Samprasu i čovek koji je znao da namuči i Bjorna Borga u najblistavijim danima je ipak neopravdano zaboravljen. Samo zbog toga što nije bio primer teniskog gospodina. Bio je on prvi pravi teniser u džet setu, pa je tako baš Mekinro pričao da je Gerulaitis znao mnoge telohranitelje i vlasnike klubova i da je mogao da uđe na „mala vrata“ u najekskluzivnija američka društva.
PROČITAJTE JOŠ
Upravo je Gerulaitis otvorio oči živčanom Mekinrou koji je odjednom naučio da živi kada mu je mentor postao „Litvanski lav“ kako su ga zvali zbog karakteristične frizure po kojoj je postao prepoznatljiv. Sin je litvanskih migranata, odrastao je u Kvinsu i postao urbana legenda Njujorka.
Uspeh karijere mu je osvajanje Australijan opena 1977. godine kada je, tada na travi, savladao Džona Lojda sa 6:3, 7:6(1), 5:7, 3:6, 6:2 i tako ušao u red grend slem šampiona. Finale US Opena dve godine kasnije je glatko izgubio od Mekinroa, dok je 1980. u Parizu bolji u finalu od njega bio Bjorn Borg. Na Vimbldonu je dva puta stigao do polufinala, a jedan meč sa Borgom iz 1977. godine i dalje oduševljava navijače jer je Šveđanin morao da izvuče sopstveni maksimum za pobedu od 6:3, 3:6, 6:3, 3:6, 8:6.
Ipak, ostaće upamćeniji po tome kako je znao da uživa na žurkama. Godinama je živeo na kokainu, uživao sa najlepšim devojkama sveta i generalno izgledao kao neprekidna žurka. Upravo zbog toga što je mogao da se zabavlja toliko dugo imao je i nadimak „Brodvej“ jer je radio 24 sata.
Lojd koji je poražen u tom čuvenom finalu godinama kasnije ispričao šta je sve čuo ili znao o Gerulaitisu.
„Neko mi je rekao da je jedne godine imao treći najveći račun „American Express“ (avionska kompanija) za individualca na svetu. Navikao je da leti svuda sa damama u privatnim avionima.
Otišao sam sa njim u Studio 54 nekoliko puta. Redovi su bili kilometrima dugački, ali bi on ušetao pravo na vrata jer su ga svi znali. Ljudi bi ste stvorili odmah oko njega. Sećam se da smo ostali jedne večeri do pet ujutru. Onda smo se u njegovom Rols Rojsu kabrioletu zajedno vratili nazad u njegov stan.“
Kako je voleo da živi najbolje svedoči šta je uradio za svoj 21. rođendan. Nikada ništa nije uradio po pravilima, pa je i ovog puta pokazao svoju otvorenu prirodu. Pozvao je sve navijače posle meča da mu se pridruže na pidžama žurci u hotelu. Urbana legenda govori da su mu se tragovi ruža videli na kragni i sledećeg jutra.
Ipak, kako to da je toliko koristio droge i da je istovremeno bio na vrhunskom sportskom nivou? Pa, zato što je sebi davao oduška u samo nekim situacijama.
„Korišćenje droge je bila društvena stvar. On bi mnogo uživao na žurkama, ali je to radio tokom perioda kada se odmarao od tenisa. Potpuno bi poludeo na dve sedmice, a onda bi se kaznio tako što je trenirao jako mesec dana, ponekad i osam sati dnevno. Bio je jedan od najspremnijih igrača i bilo je čudno misliti da je mogao da radi sve to. Njegova radna etika kada nije bio na žurkama je za ne poverovati. Nije radio takve stvari kada je igrao, iako ne opravdavam stvari koje je radio“, rekao je Lojd.
O tome je govorio i Mekinro.
„Vitas je voleo da živi malo više, ali je istovremeno bio i veliki radnik i ekstremno fizički spreman. Njegov stil života sa luksuznim automobilima i odlascima u noćne klubove nije bio u skladu sa tenisom. Način da koji je igrao je činio da vam ne bude lako na terenu. Bio je veliki radnik, a ne neko ko se razmahao na terenu. Bio je neverovatno konstantan i bio je veoma, veoma brz. Ako gledate kakav je život živeo bio je čovek koji je voleo žurke i da se provodi, pa biste pomislili da bi preuzimao više rizika na terenu, ali to nije bio slučaj“, rekao je Mekinro.
Gerulaitis je očekivano imao mnogo slavnih prijatelja poput Endija Vorhola, Mika Džeger, Džerija Hola… Pet Keš je jednom govorio o Vitasu dok je pričao o sopstvenim povredama.
„Znao sam da mogu da iskoristim pomoć ultimativne životinje za žurke (kokain) da mi pomognu da zaboravim moje bolesti na jedno veče. Za mene je Vitas jednostavno Čovek. Živeo je da bi uživao i često je koristio kokain. Čak i kada je davno završio karijeru i dalje je bio javne scene“, rekao je Keš.
Tokom godina su ga viđali sa mnogim lepoticama poput Kris Evert, legendarne teniserke, zatim Šeril Tigs, čuvene manekenke, te glumice Dženifer O’Nil. Bio je veren sa Džanet Džouns, čuvenom manekenkom koja je kasnije postala plejboj zečica i udala se za NHL legendu Vejna Greckog.
Gerulaitis iako je bio treću na svetu tokom 1978. godine nije imao mnogo sreće u okršajima sa Džimijem Konorsom, bivšim brojem 1 i osvajačem najviše titula u istoriji tenisa (109), i izgubio je 16 puta zaredom pre nego što su se susreli na Završnom mastersu 1979. godine.
Osvajač 26 titula u karijeri je slavio sa 7:5, 6:3 i to nakon preokreta u prvom setu kada je imao 3:5 i tako bukirao sebi mesto u finalu sa Borgom.
Nakon što je meč završen izašao je pred medije i rekao.
„Neka to bude lekcija svima, niko ne pobeđuje Vitasa Gerulaitisa 17 puta zaredom“, rekao je i nasmejao sve.
Najveća ironija je što je završio karijeru tako što je izgubio 17 puta (u 17 mečeva) od Borga. Ipak, ta rečenica je ostala antologijska i dan danas.
Nema nikakve dileme da je bio jedan od najvelikodušnijih ljudi u istoriji ATP, ne samo materijalno, već i duhovno. Pomagao je mlade igrače, pomagao kolege, ostavljao velike napojnice.
„Račun je bio oko 20 dolara za nas dvojicu, a on je ostavio konobaru 100 dolara. To je bio prosto Vitas. Bio je jedan od najvelikodušnijih ljudi i bio je velikodušan sa mnom. Sećam se da smo igrali na jednoj egzibiciji pre US Opena i da me je razbio dok sam bio tinejdžer, a onda je proveo pola sata nakon meča da mi kaže da na čemu sve treba da radim da bih bio bolji. Uvek sam se ugledao na Vitasa, bio je posebna osoba“, poručio je Patrik Mekinro.
Veliki majstor je ipak ostao u senci svog imidža plejboja, čoveka koji je voleo provode i tragične smrti. To ne znači da nije bio vrhunski majstor, ali su ga upravo život i na kraju smrt obeležili na jedinstven način.
Preminuo je 17. septembra 1994. godine sa samo 40 godina nakon trovanja ugljen monoksidom u kući njegovog prijatelja. Grejač za bazen je bio neadekvatno instaliran, došlo je do curenja gasa dok je teniser spavao i nikada se nije probudio. Nije se pojavio na večeri u subotu uveče, a dan kasnije je njegovo telo pronašla spremačica koja je otišla u gostinsku kuću.
Protiv firme koja je održavala bazene je podneta prijava za ubistvo iz nehata, ali su dve godine kasnije oslobođeni optužbi. Naime, čak i da je način na koji je mehaničar rešio ovaj problem bio drugačiji (da je cev bila duža) i dalje bi gas bio uvučen u otvor za klimatizaciju jer je gužći od vazduha na niskim temperaturama.
Borg, Mekinro i Konors su nosili kovčeg na njegovoj sahrani u Njujorku.
„Bio mi je kao brat. Znao sam ga duže i bolje od bilo kog i imam osećaj kao da sam izgubio člana porodice“, rekao je Borg.
Bred Gilbert, čuveni teniser i trener, takođe je govorio o velikom gubitku.
„Pretpostavljam da svako ima mračnu stranu, ali sam video samo dobru stranu, nikada nisam video da se loše ophodi prema nekome i nema veze kakvi bi se ožiljci prošlosti pojavili na njegovom srcu, uvek je bio tip sa sjajnim srcem“, poručio je Gilbert.
BONUS VIDEO Jokić: Lepo je biti Srbin u ovom trenutku
