Strepnja se nažalost obistinila, Novak se iz Njujorka vraća bez trofeja, a da pritom nije pobeđen.
Scenarija je bilo mnogo, možete sebi dati mašti na volju i zamisliti šta je sve moglo da mu se dogodi, jer setite se, pre samo par dana rekli smo na ovim stranicama kako strepimo za Novaka, ne zbog igre, nego zbog „igara i igrica“.
PROČITAJTE JOŠ:
Šta je moglo da mu se desi? Mnogo toga. Sam dolazak u Njujork bilo je svesno pristajanje na hod po ivici žileta. Posle Adrija tura, koronavirusa, konstantnih kritika zbog stavova koje je iznosio na društvenim mrežama u javnim nastupima.
PROČITAJTE JOŠ: Samo Đoković može da slomi Novaka: Vakcina, Adrija, loptica
Oštrica se dodatno zacaklila kada je već bio tamo, u Njujorku, kada su on i Vasek Pospišil obelodanili formiranje famozne asocijacije PTPA.
Astrološki rečeno – „marsovske“ energije oko nas bile su toliko negativne, toliko je toga bilo suprotstavljeno, toliko je bilo teško kontrolisati sebe, svoje reakcije. I nepogrešivom Novaku to se dogodilo. Izgubio je kontrolu nad volanom i imali smo eksploziju – Buuuuuuum!
Da, mogao je neki tamo zdravstveni činovnik grada Njujorka da kaže kako je Novak pozitivan na testu na koronavirus, pa da ga tako izoluju, kao što su neke druge, i spreče ga na taj način da osvoji već viđenu titulu.
Ko je mogao da garantuje za tačnost testova? Niko. Videli smo kakvo ludilo od turnira je već napravljeno sa tim slučajem Benoe Pera, pre toga Gvida Pelje i Uga Dalijena.
Međutim, nije se to desilo, već sekund dekoncentracije, lutanja misli, nekontrolisane ljutnje na samog sebe što je propustio prilike za set i dozvolio rivalu da napravi brejk.
Nije da se to Novaku ne dešava – naprotiv, rekao bih da veoma često pokazuje te frustracije na terenu, da ume da pošalje lopticu u publiku, da besni na sebe. Ranije nije bilo posledica, sada je, nažalost, sve to stiglo na naplatu. Da, iako je urađeno krajnje nenamerno, u trenutku pomračenja svesti.
Za Novaka svi kažemo da je mentalna gromada i da mu na tom planu nema ravnog igrača na planeti. I to stoji. Ipak, ono što ovog puta nije dobro odmerio jeste dokle može da ide taj njegov energetski impuls na terenu, to klatno koje se sada zaljuljalo u pogrešnu stranu i koji sekund kasnije, klepilo ga posred čela.
Jer ovo je vučje vreme. Era bez presedana. Svet u strahu, pod katancem. Neka „nova normalnost“ kako nam to naturaju svakodnevno. I tenis, u tom haosu, u svemu tome…
Za trenutak je izgubio onu svoju mirnu, dubokoumnu nit, pukao mu je film. Izgoreo fitilj. Trenutak mraka pred očima, verovatno nije bio svestan da je sve to uradio. Šta to govori? Da je i on običan čovek, od krvi i mesa, sklon greškama.
Novak jeste veliki u svakom pogledu, ali i njegova ramena i leđa imaju granicu trpljenja. A teret je bio prevelik. Ogroman je bio kamen koji je Sizif-Novak počeo da gura uzbrdo, previše toga bilo je na njegovim tankim ramenima, previše strela sa svih strana, premalo saveznika u tom vetrogonstvu. Jedna mu se, kao Ahilu, zarila u petu i nije više mogao da ustane.
Šta sad? Kud posle ovoga? Ništa, Novak mora da izdvoji vremena za sebe, da oduva prašinu sa fascikle Njujorka, hitno se presabere. Jer teniski karavan ne stoji, ide dalje. Rim, Pariz… Ove sezone ide nekim hramajućim korakom, ali ide. I sve će ovo, što je Kris Evert rekla, veoma brzo prekriti zaborav.
Možda će Novak, kako je to lepo primetio „loš momak“ svetskog tenisa, Džon Mekinro, morati da prihvati tu njegovu nekadašnju ulogu.
Možda, ali i ne mora. Od Novaka zavisi. On jedino mora da nastavi da igra samo svoju tenisku igru. Ništa više od toga. Sve ostalo je periferno, nebitno, nevažno. Uostalom, dosta je on krvario za interese drugih. Neka se malo i sami potrude.
Drugi konstantan problem koji na teniskom zapadu imaju sa Novakom je nedostatak razumevanja o mentalitetu ljudi sa podneblja iz kog dolazi.
Stalno traje ta igranka – vatrom protiv vatre ili dolivanja ulja na već postojeću vatru. Ne vole ga, iz samo njima znanih razloga, ali i ne moraju.
Kada misle da su ga saterali u ćošak i kad likuju, dobiju po prstima.
PROČITAJTE JOŠ
Kada misle da je to konačno to i da nema više kud, on ih iznenadi.
Kad misle da je izgubio bitku, kada gotovo svi na stadionu urlaju protiv njega, on iz riterna pogodi liniju, zabezekne protivnika i svi ostanu u čudu.
Kad počnu da slave njegov poraz, dožive slom, za tili čas se dogodi suprotno njiihovim neskrivenim željama.
Tako je i sad. Ne razumeju da ga sve te bodlje, ta podbadanja, te zakulisne igre, kritike, korektne i nekorektne, samo masivno motivišu!
Inat, gospodo, inat.
Oteran je iz Njujorka, u redu. Slovo pravila. Neće mnogo izgubiti iako će mrlja ostati. Ali te iste mrlje, možda još i sa većim ponosom na svojoj teniskoj košulji nose i Mekinro i Agasi i mnogi drugi, pa ne gube ništa od svog šampionskog sjaja. A Novak može još dugo da igra, ne zaboravite to.
Tako je, kako je. Njegovi najveći rivali, Federer i Nadal, našli su se ovog leta u ulozi onih čuvenih staraca, „Mapetovaca“. Sedeli su u najgrandioznijem svetskom pozorištu, zavaljeni u ložu na balkonu sa najboljim pogledom na scenu, posmatrali sve što se dešava i zadovoljno trljali ruke. Gledali su najboljeg teniskog Šekspira 21. veka.
Na kraju, Novak je ovim poslednjim činom, nehotice ispunio želju svima onima koji su godinama kukumavčili i prizivali smenu generacija, molili se za dolazak novih šampiona.
Ironija je u tome što na terenu nisu mogli da ga pobede. Mogao je jedino da pobedi sam sebe.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare