0
"Zašto uvek ja?". Ovo pitanje mi sve češće prolazi kroz glavu kada idem na putovanja, a čak nemam ni 10 promila ludu glavu poput Marija Balotelija. Ipak, uvek se nešto desi...
Postoje stvari na koje možete i na koje ne možete da utičete. Život uvek učini da vam sve bude malo zanimljivije.
Trebalo je da krenemo iz Torina nakon Đokovićevog osvajanja trofeja u ponedeljak u sedam sati ujutru, ali je posao trajao do duboko u noć, pa smo odlučili da povratak malo odložimo. Krenuli smo malo kasnije i isprva je delovalo da je sve u redu. Zapravo, ništa nije ukazivalo na to da postoji bilo kakav problem.
PROČITAJTE JOŠ
Ipak, kako to biva u verovatno svakom horor filmu, odjednom je auto počeo da pravi problem. Upalila se crvena lampica na kontrolnoj tabli koja govori da se akumulator ne puni kako bi trebalo.
I baš sam pre dve nedelje pitao oca kada treba da promenim akumulator, a on mi je rekao: Sa modernim automobilima se nikad ne zna, u principu sad samo stanu.
I baš tako je bilo i ovog puta, jedini problem je to što u blizini Ljubljane, mnogo daleko od kuće. Isprva sam mislio da je akumulator, pa smo pokušali da se raspitamo o autodelovima. Ipak, na pumpi su nam poručili da za jedan kilometar imamo tehnički pregled gde mogu da nam pomognu (ne da otklone kvar nego da daju dijagnozu). Dijagnoza je bila jednostavna: Crkao je alternator. Pokušali su da prodrmaju šipkom kako bi nastavio makar do Srbije, ali nije bilo spasa.
Na svu sreću sam odlučio da ranije skinem jednu aplikaciju pomoći na putu i da uplatim paket koji obuhvata čitavu Evropu. I zaista nakon pasivno agresivnog razgovora sa operaterom za sat vremena je stigao momak koji je nas trebalo da preveze do prenoćišta (to Slovenci nazivaju počivališčem), pa smo čekali i šlep.
Ubrzo je i on stigao dok mi je vlasnik mehaničarske radnje obećavao da se će sve biti rešeno čim pre. Prebacili smo deo stvari u drugi automobil, a onda ekspresno bili vraćeni 30 kilometara nazad u Logatec. Navodno ima 10.000 stanovnika ovo mesto, ali sinoć ne bih rekao da ima više od 100.
Išli smo brzinom od 192 kilometara na čas u jednom trenutku, a sva je sreća što su mi to rekli tek kada sam izašao iz automobila. Imao sam već do tada dosta neprijatne razgovore zbog kojih sam se dodatno iznervirao, ali to je već neka druga priča.
Ubrzo je usledilo guglanje koje je dalo jedan rezultat u Logatecu u ponedeljak u 22.00 radi samo jedan pab i to još sat vremena. I to je nešto…
I ovo vam sada pišem dan nakon svega. Automobil je i dalje u garaži jer čekamo da se promeni alternator, a mi i dalje zarobljeni u jednom mestu. Ne znam ni da li ću na kraju morati nešto dodatno da plaćam što bi me dodatno finansijki unazadilo.
Povrh svega sam gledao kako Slovenci slave plasman na Evropsko prvenstvo, što mi je bilo beskrajno simpatično, dok nisam shvatio da to znači da će Srbija biti u četvrtom šeširu.
I još jedna odluka, više sopstvenim kolima ne idem na ovakve egzibicije. Barem dok ne budu nova.
BONUS VIDEO Novak Đoković u finalu Završnog mastersa pobedio Janika Sinera
