Svetsko prvenstvo u vaterpolu - loše, dobro i priča o jednoj "podvali" za koju hitno moramo da pronađemo "lek"

Očekivano, bavićemo se najviše reprezentacijom Srbije i razlozima zbog kojih bi ovo takmičenje trebalo da posluži kao ozbiljna opomena za sve ono što sledi, zbog čega postoji ipak delić pozitivnog u moru crnila nakon debakla od Grčke, te na kraju - kako bi ovo takmičenje veoma lako moglo da bude ključno u borbi za plasman na Olimpijske igre u Los Anđelesu, 2028. godine.

Tamna strana Srbije koju ne želimo da viđamo

Ok, kako su mudri govorili, najpametnije je progutati prvo najveću žabu. Stoga - šta smo sve loše, ružno, negativno i zabrinjavajuće videli na ovom takmičenju u Singapuru?

Pre svega, i verovatno najveći problem sa kojim Uroš Stevanović i te kako mora da se pozabavi, a koji je veoma zabrinjavajuć, je odnos igrača prema utakmici za medalju.

Srbija je, naime, protiv Grčke u meč ušla katastrofalno - vodili su "heleni" 8:2, i to ne toliko zahvaljujući svom kvalitetu i motivu (a imali su ga na pretek nakon pobede Srbije u četvrtfinalu Olimpijskih igara u Parizu golom Nikole Jakšića dve sekunde pre kraja), koliko zbog činjenice da je Srbija jednostavno čitavim tokom utakmice delovala poput izduvanog balona, iako je ulog bio prekidanje posta - poslednja medalja na Svetskom prvenstvu, i to bronzana, osvojena je 2017. godine.

Prosto, igrači su izgledali kao da im se nije igralo, a posebno je bizaran podatak da su možda trojica najboljih šutera reprezentacije - Jakšić, Dušan Mandić i Miloš Ćuk - ukupno postigli jedan gol iz 15 pokušaja.

Iako je Stevanović pokušao da trgne svoje izabranike, nije uspeo, pa je na kraju Grčka slavila 16:7. Brine nemoć srpskog selektora da bilo šta promeni, ali ujedno i pokazuje da još uvek nije dostigao nivo Dejana Savića, kom ovakav odnos teško da bi se dogodio.

I na tome će Stevanović morati da poradi. Sa druge strane, postoje i određene taktičke stvari, poput čak 35 primljenih golova na dve utakmice (polufinale od Mađarske 19, od Grčke 16), loše igre golmana (ukupno su čuvari mreže "delfina" imali deset odbrana, što je premalo na primljenih 16 golova protiv Grka)...

No, na to već Stevanović može ozbiljno da utiče, i za očekivati je da se više ne dešavaju.

Razlozi za (umereni) optimizam

Na Olimpijskim igrama u Parizu kao ključni trenutak, koji je prelomio stvar i pogurao "delfine" ka trećoj vezanoj tituli na najvećem sportskom takmičenju na svetu, dogodio se kada je Novak Đoković održao motivacioni govor.

Ovog puta Novaka nije bilo, Srbija je ostala bez medalje, ali - ima razloga za optimizam.

Pre svega, zahvaljujući (ako izuzmemo poslednju utakmicu protiv Grčke) sjajnu igru sa igračem više. Jednostavno, Stevanović je pokazao da je ozbiljan mag kada je u pitanju igra u napadu, da mu ne nedostaje kreativnosti.

Ni u napadu nije bilo toliko očajno, uostalom u polufinalu je Srbija dala 18 golova, tako da...

Ako bi uspeo da izbije "bubice" poput jezivog pristupa meču iz glava svojih izabranika i natera ih da "grizu" bez obzira na to koja utakmica je u pitanju, "delfini" bi veoma lako došli u situaciju da se bore za sam vrh.

Takođe, ni četvrto mesto nije neuspeh iz perspektive borbe za mesto među 12 reprezentacija koje će 2026. godine igrati u Los Anđelesu na OI, jer će presudnu ulogu u krajnejm slučaju imati i plasman na rang listi organizacije "World aquatics".

A tu je Srbija trenutno peta, iza Španije, Hrvatske, Mađarske i Grčke.

A ostali? Španci, Mađarska "podvala"...?

Pre svega, krenućemo od reprezentacija u okruženju. Crna Gora je uspela da se vrati i nakon katastrofe protiv Španije (14:5) pobedi Italiju i tako dođe do meča za šesto mesto, dok je Hrvatska, inače branilac titule, bez trofeja ostala katastrofalnim porazom od Mađarske (18:12), a onda preko selekcije SAD došla do borbe za peto mesto i trijumfa 19:13.

Na kraju, "delfini" su bili četvrti, Hrvati peti a Crnogorci šestoplasirani.

Treće mesto zauzela je Grčka, koja je, utisak je, na turnir došla pre svega kako bi pobedili "delfine", a ako pritom dođe i neka medalja - idealno. Nažalost, to su i ostvarili i zauzeli treće mesto, iza Mađarske, koja je u finalu izgubila od Španije, 15:13.

U ovom trenutku dve stvari su kristalno jasne - Španija je najjača selekcija kada je vaterpolo u pitanju (uostalom, objedinili su titulu prvaka sveta sa trofejem za najbolji tim Evrope), i Mađari su najviše profitirali od promene pravila (skraćenje terena, vremena za napad...)

Španija igra najzreliji vaterpolo, timski funkcionišu savršeno, a Alvaro Granados na sve to izgleda nezaustavljivo.

No, najveći dobitnici su - Mađari. Iako su izgubili u finalu, veliko pitanje je da li uopšte imaju kvaliteta da dođu do same borbe za trofej, da nije bilo promene pravila, koja su, prema nezvaničnim pričama po vaterpolo kuloarima, upravo najveći "vetar u leđa" imali od strane predstavnika ove zemlje.

Bukvalno svaki deo načina na koji igra funkcioniše pravljen je tako da Mađari od svoje selekcije izvlače maksimum - jaka individualna igra, brz prenos lopte, sposobnost da u svakoj situaciji stvore višak...

Jednostavno, svaki detalj njima ide na "vodenicu". Dobra stvar je što do Evropskog prvenstva u Beogradu ima još četiri meseca - sasvim dovoljno da igrači dodatno uhvate ritam sa novim pravilima i marginu prednosti nastale usled mađarske, narodski rečeno, "podvale" sa pravilima, svedu na minimum.