Došao tiho i pisao legendu.

Bil Beličik, legendarni trener iz NFL šampionata, napustio je redove Nju Ingland Pejtriotsa nakon gotovo četvrt veka, a iza čuvenog stratega krije se zanimljiva biografija.

Beličik je rođen u Nešvilu u američkoj državi Tenesi, a ljubav prema američkom fudbalu nasledio je od oca koji je radio kao asistent u timu u Mornaričkoj akademiji.

Iako je i sam igrao ovaj sport, u periodu srednje škole i koledža Beličik je u to vreme bio zaljubljenik u lakros.

Ipak, sudbina je htela da krene totalno drugim pitem. Naime, odmah po završetku studija ekonomije Beličik je 1975. godine dobio posao u ekipi Baltimor Koltsa kao jedan od asistenata tadašnjeg trenera Teda Mačinbroda. Odatke ga je put vodio ka Detroitu i Lajonsima, Denver Bronkosima, Njujork Džajantsima, Klivlend Braunsima, gde je po prvi put od 1991. do 1995. bio glavni trener, da bi 1996. godine prvi put stigao u Nju Ingland Pejtriotse, gde je proveo godinu dana kao asistent.

Potom je dve sezone bio na klupi Njujork Džetsa kao defanzivni koordinator, da bi 2000. stigao poziv iz Bostona i otpočela priča koja je potrajala 24 godine.

A da Beličikova era počne „pucnjem“ pobrinuo se već tokom prvog drafta u ovom klubu, kada je kao 199. pika izabrao Toma Brejdija.

Usledilo je nešto što teško da će ikada više biti zabeleženo u svetu sporta – ovaj dvojac je Nju Inglandu doneo čak šest titula, a ljudi bliski Pejtriotsima su godinama izveštavali kako Brejdiju i Beličiku nije potrebno više od nekoliko rečenica kako bi se razumeli jer su razmišljali gotovo istovetno, a momak iz San Matea u Kaliforniji je svaku ideju svog trenera bespogovorno i savršeno sprovodio u delo.

No, nije sama saradnja sa Brejdijem bila dovoljna – Beličik je u ovom timu stvorio takvu kulturu da su Petsi gotovo bez izuzetka pogađali ne samo sa igračima na draftu, već i sa slobodnim agentima, jer je Beličik imao „njuh“ da namiriše one koji ne samo da imaju dovoljno kvaliteta da doprinesu ekipi, već i igrače kojima je glavni cilj da pobeđuju – sve ostalo je sporedno.

Ponekad je to prelazilo granice dozvoljenog (Pejtriotsi su 2007. godine kažnjeni zbog špijuniranja rivala oduzimanjem prvog pika na draftu a sam Beličik je morao da plati pola miliona dolara, a afera „Deflategate“, kada su ispumpali lopte kako Brejdi ne bi imao problema zbog kiše, okončana je suspenzijom Brejdija na četiri utakmice), ali je Beličik u tim iz Masačusetsa iz dana u dan usađivao stav – pobeda po svaku cenu.

To je i donelo rezultate, Petsi su šest puta osvojili Superboul, a mogli su da dodaju još tri – dva puta su se isprečili Njujork Džajantsi, a jednom, u po mnogima najspektakularnijem Superboulu (ujedno i poslednjem u kom su Beličik i Brejdi zajedno jurišali ka tituli) Filadelfija Iglsi su slavili nakon nestvarne partije Nika Folsa (koja je potom dovela i do jedne od najluđih reakcija Kobija Brajanta – ali to je neka sasvim druga priča).

Ono što je posebno interesantno je Beličikovo poreklo – čuveni trener je poreklom Hrvat.

Beličikov otac Stiv poreklom je Hrvat, a baba i deda legende Pejtriotsa, Ivan i Marija, došli su u Sjedinjene Američke Države, tačnije Pensilvaniju, 1897. godine, gde su prezime Biličić promenili u Beličik.

Imali su petoro dece, među kojima je bio i Bilov otac, Stiv.

Beličik je u karijeri, pored šest titula kao prvi trener Petsa, još dva puta osvojio Superboul – 1987. i 1991. godine, oba puta kao član trenerskog tima Njujork Džajantsa.

BONUS VIDEO