0
Anđela Branković, srpska reprezentativka u boksu, zasijala je u Nišu na Svetskom prvenstvu, pošto je osvojila zlatnu medalju.
Sportska heroina Srbije i života ima filmsku priču, koja uopšte nije laka, ali kroz takve se rađaju najjači ljudi. Često kažemo „šta ti je život“, pa i u životnoj priči šampionske sveta u boksu, Anđele Branković, isto to važi.
Ostavljena je u porodilištu odmah po rođenju u bolnici u Novom Sadu 1998. godine, pa je odnesena u Kuću za ostavljenu decu u Rumi, gde je provela kao beba i bombardovanje Srbije 1999. Uzeta je u topli dom 2000. godine i obasuta ljubavlju od ljudi koji su u tim očima male Anđele videli sav svoj svet i život, podarili joj dom i dali sve od sebe da ide snažno u život i kroz njega.
„Reći ću to da je sve Božije davanje i da nas on vodi, usmerava kroz život na ovom svetu. Da, to znam i tvrdim jer sam se u to uverila milion puta u svojih 26 godina života. Danas sam postala šampionka sveta u boksu, a kako su tekli svi dani mog života, od prvog do danas to samo znamo Bog i ja. Veliko poštovanje imam za to i to je velika hrabrost usvojiti dete i veliku zahvalnost imam za sve što su učinili za mene“, počinje priču jedina zlatna bokserka sveta iz Srbije u istoriji.
Nekada ostavljena beba u porodilištu, danas je sportska, bokserska heroina planete – zvuči kao odličan scenario za film. Tokom intoniranja himne Srbije kada je sa zlatom oko vrata stajala i pevala „Bože pravde“ suze su krenule niz lice Anđele, srpskog anđela, te duboko ganule sve kako u hali „Čair“ tako i širom Srbije i sveta koji su ovaj momenat gledali.
“Pobedničko postolje i to što je cela hala koja je puna pevala ‘Bože pravde’ zajedno sa mnom – to je nešto što će večno živeti sa mnom, Trenutno sam puna utisaka, ali mislim da bih najviše izdvojila iz svega što se događalo od priprema do ovog zlata, izdvojila bih malu crkvu pored hotela ‘Splendid’ gde smo bili na pripremama. Ta crkva u malom šumarku, bukvalno predivna, to je crkva Svetog Apostola Tome, to jedna od najlepših uspomena za mene u proteklih mesec dana. Ne bih sada znala ni koga da izdvojim, puna sam utisaka, mislim da nisam ni svesna šta se dešava, ali kroz koji dan ću sigurno biti”, rekla je Anđela Branković posle finala.
Anđela je na Prvenstvu Evrope u hali “Aleksandar Nikolić” osvojila bronzu u kategoriji do 57 kg. Pre više od deceniju krenula je u pobedničke pohode sa boks rukavicama, nizala pobede i medalje, ali je imala i pauzu od tri i po godine kako zbog povrede tako i studija. Završila je DIF kao jedan od najboljih studenata sa prosekom od 9,8.
Na nagovor selektora svih srpskih ženskih boks reprezentacija Mirka Ždrale napustila je Novi Sad, preselila se u Zvornik i u klubu “Obilić” postala pravi srpski ženski Obilić. Po povratku u ring nizala je mečeve, pobede, iskovala bronzu na šampionatu Starog kontinenta, a sada i svetsko zlato.
“Sve devojke koje su napravile takođe istorijski rezultat na ovom Svetskom prvenstvu su naše heroine, imamo pet bronzanih medalja pored mene i mislim da je to samo prikaz koliko se dobro radi i koliko profesionalno radi naš stručni tim sa nama i koliko se devojke, ne samo ja, nego sve zajedno odričemo i dajemo da bismo napravile ovaj rezultat. Ovaj rezultat nije samo moj i sigurno nije samo njihov već je zajednički”, zaključila je šampionka sveta u boksu Anđela Branković.
BONUS VIDEO
