INTERVJU Lepa Sara zlatom očarala Srbiju, za Nova.rs otkriva: Mama ne gleda moje borbe VIDEO

Sara Ćirković osvojila je zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu u Beogradu (konkurenciji do 54 kilograma) i sa nedavno napunjenih 20 godina nastavila da piše istoriju srpskog boksa. Našoj zemlji je donela prvo zlato ikada na nekom velikom takmičenju u seniorskoj konkurenciji.

Prethodno je uspela da se plasira na Olimpijske igre u Parizu, osvajala je juniorske i omladinske medalje, u 2022. godini nije znala za poraz, i već tada je najavila koliko blistava budućnost je čeka.

Došla je izgleda brže nego što se iko nadao, pa i ona sama, i sa uvek nasmejanom Sarom pričali smo o snovima u Parizu, počecima, osećaju kad sluša himnu "Bože pravde", ali i Novaku Đokoviću.

"Ponosna sam i presrećna što sam deo Tima Srbije za Olimpijske igre u Parizu. To je bio moj san, nešto o čemu sam i maštala, što mi je pre bilo nerealno, ali eto došli smo do toga", kaže Sara Ćirković u prazničnom intervjuu za Nova.rs.

Zašto nerealno?

"Prošle godine sam tek ušla u seniorsku konkurenciju, velika je razlika. Smatrala sam da je možda rano za velike uspehe, međutim, malo po malo sa sve više rada uspeli smo da se dobro spremimo i da se kvalifikujemo za Pariz".

Deluje da je 2022. godina, godina bez poraza, bila odlična podloga za sve što je došlo?

"Stvarno jako dobra godina. Osvojila sam svoje prvo Evropsko prvenstvo, i proglašena za najbolju bokserku istog, potom sam osvojila i Svetsko prvenstvo, i to je u tom trenutku bilo neverovatno. Prošle godine sam osvojila zlato na EP do 22 godine, što je bila još jedna potvrda da mogu u seniorskoj konkurenciji da napravim velike rezultate".

Jako dobra godina zvuči previše skromno shodno rezultatima?

"Odlična godina", dodaje zlatna bokserka Srbije uz neizbežan osmeh.

Kako ste se uopšte odlučili za boks?

"Počela sam da ga treniram 2017, sa 13 godina, ne znam šta me je toliko privuklo, ni roditelji mi nisu dali da se bavim boksom. Ipak, odlučila sam da odem i probam, trenirala sam i odbojku i karate, ali ništa me to nije zadržalao, nije mi se svidelo, bilo mi je iskreno i dosadno... Prvi trening mi je bio dobar, ring, džakovi, sparinzi, sve sprave, i tako sam odlučila da nastavim".

Roditelji tada nisu bili oduševljeni, a sada?

"Naravno, roditelji su mi najveća podrška, gledaju i mečeve, ko sme (smeh). Mama i dalje ne sme, ona voli samo da čuje rezultat i da se sve dobro završilo nakon borbe".

Kako će izgledati vaši dani do Pariza, ostalo ih je nešto više od 80?

"Imaćemo pripreme i kampove, odmah posle Evropskog prvenstva stavljamo fokus na Olimpijske igre, ceo plan je kod selektora reprezentacije i mog trenera Mirka Ždrala".

Koga biste želeli da gledate na Olimpijskim igrama?

"Volela bih, opet ću reći, Novaka Đokovića, on mi je idol, obožavam ga. Naravno, naše košarkaše, Ivanu Španović takođe, i sve ostale što budem stigla".

Svi olimpijci kažu da je atmosfera u Olimpijskom selu neopisiva i jedinstvena?

"Nisam pričala ni sa kim o tome, ali mogu da zamislim da je to nešto jako lepo i želim da tamo upoznam što više sportista, da se lepo provedemo i da se družimo. Želim da nekako budemo svi zajedno i da bodrimo jedni druge, da gledaju i moje borbe, ali i ja za njih da navijam".

Koliko srpskim sportistima znači što imaju jednog Novaka Đokovića?

"Biću zaista presrećna kada ga, nadam se, budem upoznala. To što je i on tu je potvrda da si na vrhu, sa najboljima, i da nema dalje".

Da li zamišljate sebe sa olimpijskom medaljom, zlatnom možda?

"Iskreno, očekujem da mogu da osvojim medalju. Idem sa tom verom i željom u Pariz, nije mi samo cilj da učestvujem, znam zašto idem tamo i smatram da mogu".

Rekli ste da je slušanje himne "Bože pravde" jedan od najlepših osećaja?

"Stvarno je prelep osećaj slušati svoju himnu i da se tvoja zastava viori iznad ostalih, to da si prvi i da se isplatilo sve ono što si radio. I da si najbolji. I čuće se sigurno himna i u Parizu", zaključila je Sara Ćirković priču za Nova.rs.

BONUS VIDEO Rus Komarov zbog ljubavi došao u Šumadiju: Sanjam kako osvajam medalju za Srbiju u Parizu