Koliko Evropa zaista plaća svoje penzionere – i gde je Srbija na toj mapi

Javne starosne penzije znatno se razlikuju širom Evrope. Tokom 2023. godine prosečna bruto godišnja penzija (pre oporezivanja) kretala se od više od 30.000 evra po korisniku u nekolicini zemalja do manje od 5.000 evra u drugima. Na nivou cele Evropske unije, prosečna bruto starosna penzija iznosila je 17.321 evro godišnje, piše u analizi DataPulse.

Ovi podaci odnose se isključivo na javne starosne penzije (ne uključuju invalidske i porodične penzije), kao i bez dodatnih profesionalnih i privatnih penzionih fondova.

Nominalna lista: pobednici i gubitnici

U čistim evrima, „penziona mapa“ Evrope otkriva oštar jaz između bogatog severozapada i razvijajućeg istoka kontinenta. Na vrhu liste nalaze se takozvani „pozlaćeni“ penzioni sistemi Evrope.

Gornji rang

34.413 €

Luksemburg – najviše penzije u Evropi

Donji rang

4.239 €

Srbija – najniža nominalna državna penzija

Prosek EU

17.321 €

Prosečna vrednost u EU-27

Luksemburg prednjači sa prosečnom godišnjom starosnom penzijom od 34.413 evra. Slede Danska sa 30.543 evra i Norveška sa 29.176 evra godišnje.

Na drugom kraju lestvice nalaze se Srbija i Bugarska, čiji penzioneri dobijaju najnižu nominalnu podršku – 4.239 evra godišnje u Srbiji i 4.479 evra u Bugarskoj.

Prosečna penzija u EU-27 iznosi 17.321 evro, dok se velike ekonomije poput Nemačke (19.138 €), Španije (19.844 €) i Francuske (19.756 €) grupišu oko tog proseka.

Na prvi pogled može delovati da su penzioneri u Luksemburgu osam puta „bogatiji“ od onih u Srbiji. Međutim, ova nominalna rang-lista predstavlja samo jedan deo priče.

Nominalni iznosi korisni su za razumevanje situacije u jednoj zemlji, ali ne uzimaju u obzir troškove života, zbog čega nisu idealni za međunarodna poređenja. Da bismo razumeli stvarnu vrednost prosečne penzije, potrebno je postaviti pitanje: šta se tim novcem zaista može kupiti?

Grafikon u studiji prikazuje prosečne godišnje penzije u evrima i u standardu kupovne moći (PPS), koji pokazuje koliko „kilometara“ penzioner može da pređe sa svakim evrom. Kada se to uzme u obzir, razlike se smanjuju.

Zemlje sa niskim nominalnim penzijama, poput Srbije i Bugarske, pomeraju se bliže sredini raspodele kada se uključe cene. Istovremeno, zemlje sa visokim penzijama, poput Luksemburga i Danske, takođe se približavaju sredini, čime se ublažava oštar nominalni jaz.

Na primer, 34.000 evra u Luksemburgu „oseća se“ kao oko 23.000 evra, zbog visokih troškova života, dok 4.479 evra u Bugarskoj „vredi“ oko 8.000 evra, jer su troškovi niži.

Francuska i Španija imaju slične prosečne penzije (oko 20.000 evra), ali će francuski penzioner moći da „razvuče“ taj novac znatno više u Španiji zbog nižih životnih troškova, uz napomenu da se i unutar država cene razlikuju po gradovima.

Ipak, za potrebe ove studije, fokus ostaje prvenstveno na nominalnim iznosima penzija, kako bi se jasnije sagledali prihodi i potrošnja u svakoj zemlji.

Sudar penzija i realnog života

Da bismo razumeli da li su penzije dovoljne, potrebno je sagledati i drugu stranu jednačine: koliko stariji Evropljani zaista troše godišnje.

Za razliku od penzija, potrošnja zavisi od uzrasta, domaćinstva i zemlje, a podaci o troškovima starijih osoba nisu uvek dostupni u evrima. Zbog toga su u ovoj studiji kombinovani različiti izvori Eurostata kako bi se procenila prosečna godišnja potrošnja osoba starijih od 60 godina, preračunata u cene iz 2023. godine.

Podaci otkrivaju zapanjujuću desetostruku razliku u troškovima tipičnog penzionerskog života.

Luksemburg je najskuplje mesto za starenje, sa prosečnim godišnjim troškovima od 52.168 evra po osobi starijoj od 60 godina.

Nasuprot tome, penzioner u Bugarskoj ili Rumuniji godišnje troši u proseku 4.558, odnosno 4.772 evra.

U velikim ekonomijama poput Nemačke, Francuske i Italije, troškovi penzionerskog života kreću se između 24.000 i 29.000 evra godišnje.

Ovaj jaz delimično proizlazi iz različitih stilova života, ali je pre svega posledica razlika u cenama i prihodima. Stanovanje, energija, hrana i zdravstvena zaštita znatno su skuplji u bogatijim zemljama zapadne Evrope nego u istočnim i južnim delovima kontinenta.

Višak i manjak

Upoređivanjem penzija i troškova života može se videti koliki deo potrošnje penzija zapravo pokriva.

Samo četiri zemlje imaju situaciju u kojoj prosečna državna penzija prevazilazi prosečne godišnje troškove: Rumunija (+21%), Češka (+18%), Poljska (+4%),

Španija (+3%).

U tim zemljama penzioner koji se oslanja isključivo na državu može, uz određene uslove, da pokrije osnovne troškove.

Postoje dve zemlje – Bugarska i Danska – gde penzije gotovo pokrivaju troškove, sa razlikom manjom od 10%.

U 24 zemlje postoji ozbiljan jaz između državne penzije i stvarnih troškova života. Najteža situacija je u: Hrvatskoj, gde penzija pokriva čak 40% manje od potrebnih troškova, zatim u Sloveniji (39%), Mađarskoj (38%) i Norveškoj (37%).

U ovim zemljama penzioneri moraju da pronađu dodatne izvore prihoda kako bi pokrili više od trećine svog životnog standarda.

Kako penzioneri troše novac

Analiza 12 glavnih kategorija potrošnje pokazuje sličan obrazac širom Evrope.

U gotovo svim zemljama, oko polovine penzionerske potrošnje odlazi na stanovanje i komunalije, kao i hranu i piće.

Preostali deo budžeta raspoređuje se na zdravstvo, prevoz, rekreaciju, putovanja i skromne poroke poput duvana i alkohola. Obrazovanje je, očekivano, najmanja stavka.

Stanovanje predstavlja najveći pojedinačni trošak, često oko trećine ukupne potrošnje. Zbog toga rast cena kirija, energenata i komunalija predstavlja najveću pretnju penzionerima sa fiksnim prihodima.

Paradoks penzija: Gde se sudaraju siromaštvo i politika

Da li penzija koja ne pokriva troškove automatski znači siromaštvo? Ne nužno.

U zemljama gde penzije premašuju troškove, poput Češke i Poljske, rizik od siromaštva starijih osoba je niži. Tamo gde penzije ne pokrivaju troškove – kao u Litvaniji ili Hrvatskoj – taj rizik je veći.

Ipak, postoje izuzeci. U državama poput Norveške, Slovačke i Luksemburga, iako penzije ne pokrivaju u potpunosti troškove, rizik od siromaštva ostaje nizak. Razlog je postojanje snažnih dodatnih sistema – privatne štednje, profesionalnih penzija i drugih mehanizama – koji omogućavaju dostojanstven život u starosti.

Gde je Brnabić pogrešila u poređenju Srbije sa EU

O penzijama u Evropi se oglasila i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, ali prilično nespretno.

"Prosečna penzija u Republici Hrvatskoj ne može da pokrije troškove života penzionera. Ali, od kada je Aleksandar Vučič na vlasti i Srpska napredna stranka, penzioneri u Srbiji sve bolje žive, penzije su sve veće i u nominalnim i u realnim iznosima. I u odnosu na kvalitet života, ta penzija može da pokrije sve veći procenat troškova kvaliteta života. I sada na toj rang listi koja je izašla, vi vidite da je Srbija najbolja u regionu. Mnogo bolja od Hrvatske, bolja od Crne Gore, bolja od ostalih zemalja regiona, ali bolja i do Norveške, bolja i od Nemačke. Nije još na evropskom proseku, proseku Evropske unije, ali se ubrzano približava tom proseku. Bolja i do Luksemburga. Kako da vam kažem, to nisu male stvari. Ko je to uradio? Pa, uradio je Aleksandar Vučić", rekla je, između ostalog, Brnabić.

Podaci iz ove analize direktno dovode u pitanje ključne tvrdnje Ane Brnabić o položaju penzionera u Srbiji. Iako je tačno da penzije u Hrvatskoj često ne pokrivaju troškove života, isto važi i za veliku većinu evropskih zemalja – uključujući i one najbogatije.

Ipak, treba istaći i da se radi o podacima na nivou EU za 2023. godinu.

Prosečna prenzija je u Hrvatskoj prema podacima Eurostata, po korisniku 2023. iznosila 464 evra, dok sada iznosi 553 evra.

Prosečna penzija mesečno u Srbiji, prema istom istraživanju, 2023. iznosila je 353 evra.

Međutim, suštinska greška u njenoj izjavi jeste tvrdnja da se Srbija nalazi u vrhu regionalne ili evropske lestvice, pa čak i ispred zemalja poput Nemačke, Norveške ili Luksemburga. Naprotiv, prema nominalnim iznosima, Srbija ima najnižu prosečnu državnu penziju u Evropi, zajedno sa Bugarskom, i višestruko je ispod proseka EU.

Čak i kada se uzmu u obzir niži troškovi života i kupovna moć, Srbija se ne svrstava u zemlje u kojima penzije pokrivaju realne životne troškove penzionera, već ostaje u grupi država sa strukturnim deficitom.

Za razliku od bogatih zemalja Zapada, gde manjak između penzije i potrošnje nadoknađuju snažni privatni i profesionalni penzioni sistemi, u Srbiji takvi mehanizmi gotovo da ne postoje, što dodatno pogoršava položaj starijih građana.

Zato se, na osnovu ovih podataka, može zaključiti da Brnabić nije pogrešila u oceni da penzioneri širom Evrope žive pod pritiskom rasta troškova, ali jeste u pokušaju da Srbiju predstavi kao izuzetak ili lidera – jer je, prema svim ključnim pokazateljima, Srbija i dalje među zemljama sa najslabijom penzionom zaštitom u Evropi.