Jedan Srbin bio brži od voza, drugi otrovan pa prešao na fudbal - ko su bili naši prvi olimpijci?

Obojica su nastupali na OI u Stokholmu 1912. godine, a prvi koji je nostio zastavu bio je Dragutin Tomašević.

Maratonac je rođen u Bistrici kod Petrovca na Mlavi, gde upravo danas postoji muzej posvećen slavnom sportisti koji je otvorio i održava njegov potomak Radiša Rajković.

Dragutin Tomašević je 1905. godine došao u Beograd, da bi kasnije postao član sokolskog društva "Dušan Silni".

Tamo su primetili da je bio talentovan za sport i atletiku, a legenda kaže da je imao samo 19 godina kada se "trkao" sa vozom na relaciji Požarevac - Petrovac.

Pretrčao je oko 40 kilometara i u Petrovac stigao nekoliko minuta pre voza.

Za pravo učešća na Olimpijskim igrama u Stokholmu izborio se kao redov 18. pešadijskog puka maja 1911. pobedom na trci Obrenovac - Košutnjak, na stazi dužine 33 kilometra.

Činilo se da će odmah u Stokholmu napraviti veliki uspeh, ali su u nekom trenutku, kako se prepričava, navijači domaćih izleteli ispred njega i oborili ga u šanac. Na cilj je stigao kao 37. od 60 takmičara.

Pripreme za Olimpijske igre 1916. u Berlinu prekinuo je rat. Tomašević je bio hrabar ratnik. Teško je ranjen na brdu Bubanj kod Požarevca, a preminuo je u selu Rašanac u oktobru 1915. godine, na putu do vojne bolnice u Petrovcu.

Sahranjen je u Bistrici, zajedno sa medaljom koju je iz ruku Pjera de Kubertena dobio za učešće na Olimpijskim igrama.

Ništa manje lud život i učešće na OI u Stokholmu nije imao ni Dušan Milošević.

Milošević je rođen 1. juna 1894. godine u Stragarima, varošici u blizini Kragujevca. Bio je svestran sportista, takmičio se u atletici, plivanju i fudbalu. Jedan je od osnivača BSK fudbalskog kluba iz Beograda.

"U kvalifikacionoj trci na 100 metara u Košutnjaku 20. maja 1912. godine je pobedio i to sa vremenom od 12 sekundi čime je obezbedio učešće na Olimpijskim igrama iste godine. Narednog meseca je u Stokholm otputovao vozom sa tri kofera, a 23. juna na Igrama je u svojoj kvalifikacionoj grupi na cilj stigao treći. Sa vremenom od 11,6 sekundi nažalost nije obezbedio plasman u drugo kolo, kako su dalje išla prva dva takmičara iz grupe", navodi Olimpijski muzej u Beogradu.

Priča se takođe i da Milošević ne bi bio sposoban da se takmiči u narednoj rundi i da se plasirao tamo, jer je imao bolove u stomaku.

"On se na samom cilju srušio, a lekari su pretpostavili da je otrovan arsenom. Dušan je prenesen u bolnicu u Stokholmu gde je posle lekarskih ispitivanja u njegovom telu definitivno pronađen arsen, što ukazuje da je bio otrovan. U bolnici je proveo nekoliko nedelja. Prilikom njegovog oporavka ga je posetio i predsednik Olimpijskog komiteta Pjer de Kuberten sa svojom ćerkom, koji je insistirao da se sprovede istraga. Ista je otvorena od strane švedske policije, međutim počinilac nikada nije pronađen", dodaje Olimpijski muzej.

Milošević je nakon Igara otišao u Berlin gde je nastavio školovanje, kako bi izučavao rudarstvo i kako bi kasnije vodio očev rudnik.

Kada se preselio Milošević u Beograd bio je odbrambeni igrač BSK-a, iz kojeg je kasnije nastao OFK Beograd. Preminuo je 19. maja 1967. godine u Beogradu, gde je i sahranjen.

BONUS VIDEO Ivana Španović za Nova.rs: Želim zlato u Parizu 2024.