Misteriozno naselje građeno za OZNU danas krije najmračniju tajnu Miloševićevog režima

Starije generacije, koje još pamte nekadašnji sistem i njegove praznike, znaju odgovor - reč je o nekadašnjem Danu bezbednosti.

Nije naročito iznenađujuće što je ovaj datum vremenom nestao iz kolektivnog pamćenja. Povod za obeležavanje bio je dan kada je Josip Broz Tito 1944. godine naredio formiranje Odeljenja za zaštitu naroda, OZNA, centralne obaveštajne i kontraobaveštajne službe tadašnje države. Sama skraćenica OZNA decenijama je nosila snažan teret, zbog uloge te službe i brojnih zločina koji su joj pripisivani u Srbiji i Beogradu tokom 1944. i 1945. godine.

Sa desne strane prostire se ogroman kompleks Poljoprivredno industrijskog kombinata Zemun, sa farmama i oglednim poljima. Na prvi pogled, to nema mnogo veze sa bezbednošću. Međutim, ako se krene dalje pravo, nailazi se na kapije iza kojih počinje sasvim drugačiji svet. Tu su policija i vojska.

U ovom području nalazi se poligon Specijalne antiterorističke jedinice policije, sa brojnim kulama, savremenim komunikacionim sistemima i helidromom. Tu je i kompletna infrastruktura potrebna za obuku elitnih jedinica, od terena za vežbe do sportskog centra i bazena. U neka davna vremena, deca iz kraja su čak mogla da uđu na bazen, ali samo ako bi ih neko od zaposlenih poveo sa sobom.

Da je bezbednosni i vojni karakter naselja duboko ukorenjen, vidi se već na samom ulazu sa Batajničkog puta. Tamo se prolazi kroz veliku kapiju u obliku luka, sa stražarnicama sa obe strane. Prolaz je danas otvoren i slobodan, ali oni koji pamte starija vremena kažu da je nekada na tom mestu stajala i petokraka, kao jasan simbol epohe u kojoj je naselje nastalo, piše "Kaldrma."

Naime, ovo mesto gde se nalazi kapija u članku koji je objavio BBC na srpskom 2020. godine nosi mnogo zlokobniju simboliku.

Izveštaj BBC-a

Betonski luk iznad puta među njivama u Batajnici, nadomak Beograda, vodi ka policijskoj bazi okruženoj šibljem. Nekoliko stotina metara ispred baze stoji znak: „Zabranjeno osmatranje, snimanje i pristup".

Tu su crkva, oronuli poljoprivredni kombinat, male seoske kuće, vrtić - ništa što bi ukazalo da su ovde bile sakrivene žrtve zločina počinjenih 400 kilometara dalje - na Kosovu.

Pre dvadesetak godina, ispod ovog luka prošle su hladnjače sa stotinama leševa kosovskih Albanaca. Bio je to pokušaj srpskih vlasti da sakriju masovna ubistva počinjena na Kosovu, piše "BBC".

Prva iskopavanja masovne grobnice u Batajnici počela su 2. juna 2001. godine, ali prikrivanje i zavera ćutanja i dalje traju, kažu aktivisti.

„Pronađene su i dve cucle"

„Ovde su pronađeni i posmrtni ostaci članova porodice Beriša. Među njima su bili četvorogodišnji Genc, Granit koji je imao samo dve godine i Lirija koja je bila u osmom mesecu trudnoće", rekao je pravnik i aktivista Mirko Medenica na javnom vođenju koje je organizovao Centar za primenjenu istoriju u aprilu 2019. godine.

Jelena, jedna od desetak posetiteljki, tada ga je pitala - ko su žrtve bile, čime su se bavile, koliko su imale godina. Zapisnik nastao tokom ekshumacija daje samo deo odgovora.

„Pronađene su i dve cucle, nekoliko grickalica za nokte, otvarač za flaše, klikeri, zlatan nakit, satovi, olovke, brojanice, češljevi", nastavio je Medenica.

Do sada su u Batajnici iskopana 744 tela, među kojima je bilo i dece. Nakon ekshumacije, masovne grobnice su zatrpane, poravnate i na njima se do danas obavlja obuka policijskih specijalaca.

Baza u Batajnici sedište je Specijalne anti-terorističke jedinice MUP-a Srbije.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju utvrdio je da je vodeću ulogu u prikrivanju zločina nad Albancima imao načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Vlastimir Đorđević, koji je osuđen na 18 godina zatvora.

Utvrđeno je da je premeštanje tela izvršeno po naređenju tadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića.

Međutim, o grobnici se danas malo govori. Mnogi ne znaju šta se nalazilo nadomak Beograda, a još manje šta se 1990-ih godina dešavalo na Kosovu.

Centar za Primenjenu istoriju i još nekoliko organizacija trude se da istina o Batajnici ne ostane pod zemljom.

„Kroz obilaske javnih mesta koja svedoče o istorijskim zbivanjima, trudimo se da podstaknemo razgovore o potisnutim, ali bitnim temama", rekla je Ružica Dević, saradnica Centra za BBC na srpskom.