Paspalj: Hvala Bogu što nisam morao da biram, muka je to

Podeli:
Foto: Nova S

Žarko Paspalj je prošao mnoga životna iskušenja, periode uspona, padova, ali je posle svega uspeo da nađe svoju oazu mira u Beogradu.

Legendarni košarkaš se u razgovoru sa Nevenom Madžarević podsetio nekih detalja iz prošlosti, ali i govorio o aktuelnom trenutku.

PROČITAJTE JOŠ

Prisećajući se 1995. godine i osvojenog zlata na Evropskom prvenstvu, Paspalj kaže da sve to nije trebalo da se desi.

„Nas su ubili u pojam… Kad je trebalo najviše da damo, rekli su nam ‘aj sad odmorite’. Ni to sve nije trebalo da se desi, ali je Bora Stanković uticao. Kvalifikacije su organizovale da ne bi ispalo kao da nas je neko ubacio, već da se otpoštuje forma. Te kvalifikacije u Bugarskoj su bile kuku majko… Bora je imao moć da pokrene FIBA i da se donese jedina ispravna odluka“, rekao je Paspalj.

On je time vratio sećanje na period sankcija koje je imala Jugoslavija, što se odnosilo i na sportske selekcije, te potom dodao da je plan za sve bio mnogo drugačiji.

„Mi nikada nismo igrali kod kuće, jedino u Zagrebu 1989. godine, što se smatralo našom zemljom. Nikada nismo imali ni turnire, ni utakmice, nijedno takmičenje nije bilo vezano za Beograd. Trebalo je to da bude 1994. godine, da se održi Svetsko prvenstvo, po logici stvari smo to dobili kao šampioni iz 1990. godine, zbog toga je napravljena i Arena, ali se u međuvremenu desilo toliko loših stvari…“

Dušan Duda Ivković; Foto: Peđa Milosavljević/Starsport

Jugoslovenski tim je do titule šampiona Evrope vodio selektor Dušan Ivković, koji je godinama čekao na priliku da najbolju ekipu izvede na veliko takmičenje.

„Mi smo bili ekipa od 1988. godine, počeli smo sa istim trenerom, imali smo pauzu, ali ne možeš da izgubiš ono što imaš. Meni je sve to tada bilo potpuno normalno, a sada kad pogledam i nije bilo toliko… Ja ne znam kako se taj balkon desio. Ranije su dočeci bili skromni, sa puno hvale, ali nikada više od toga. Balkon je posledica svega što se dešavalo, mogli su da nas odvedu u baštu restorana, ali je to ostalo kao tradicija proslavljanja uspeha. Mi smo se pojavili kao svetlo u situaciji koja je bila loša, milo mi je zbog toga, ali i nije jer se sve to dešavalo…“

Iz te godine ostaje sećanje i na dešavanja u vezi sa reprezentacijom Hrvatske, koja je napustila pobedničko postolje uoči intoniranja himne „Hej Sloveni“.

„Zamalo da smo se sreli… U tom momentu je bila slaba komunikacija. Navodno su to uradili jer su bili revoltirani prema sudijama u polufinalu. ‘Ajde da ostavimo to tako. Gest kao gest nije bio primeren, to nema veze ni sa njima ni sa dešavanjima, FIBA kao organ je morala da stavi tačku na neprimereno ponašanje. Svi u životu imamo utakmice, da li smo pokradeni, da li smo zamerili sudijama… Šta da radiš, to je sastavni deo. Znajući Amerikance i njihov odnos, oni nikad nisu pristrasni. Greške nisu namerne, nego se eventualno dešavaju kao prilagođavanje na datu situaciju.“

Raspadanje „velike države“ je dovelo sportiste u situaciju da moraju da biraju. Srećom, Paspalj je to izbegao.

„Ja sam igrao za ono što je postojalo u tom momentu, Jugoslaviju sastavljenu od Srbije i Crne Gore. Hvala Bogu, nisam morao da biram i ne želim da razmišljam o tome. Kakve to veze ima sa košarkom, sa onim što su stvarale generacije… Da te dovedu u situaciju koja nije tvoj teren… Muka je kada sportisti moraju da budu u takvoj situaciji. To neću više da komentarišem, neke stvari će morati da se reše, ima ljudi kojima teško pada sve, recimo da sam ja jedan od njih. Zakleo sam se da politiku neću da pominjem, da neću da se uključujem, ali je to situacija koja i mene i sve dobre ljude stavlja u situaciju neprijatnosti. Žao mi je, nadam se da će se sve rešiti na pravi način“.

Do tada, Srbija čeka novi početak svoje reprezentacije.

„Imamo dobru ekipu, imali smo pet, šest godina kvalitetnih, možda je još malo trebalo za najsjajnije odličje… Ipak, i ti rezultati, drugo, treće mesto, to su impresivni rezultati. Saša Đorđević je uradio odličan posao, ali je došlo vreme da pokušamo nešto drugo. Igor Kokoškov je strašan momak, odličan trener, siguran sam da idem u dobrom pravcu. Da li će to da bude dovoljno za zlato, ja ne znam, prva prilika su Olimpijske igre i ja se tome nadam. Samo da momci budu zdravi, ostalo će da bude super“.

Paspaljeva oaza mira nalazi se u Beogradu, u dvorištu koje je sredio i obogatio terenom za basket, ali…

„Onako… Voleo bih da je više dece. U kraja nema klinaca kakvih je nekada bilo, ali se uvek obradujem kad vidim nekoga na košu“, zaključio je Paspalj.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar