U prethodnoj nedelji, obeležena je 20. godina od osvajanja Eurobasketa u Istanbulu, uz otkrivanje brojnih zanimljivih momenata i anegdota.
Intervjuisali smo Svetislava Pešića, Vlada Šćepanovića, Veselina Petrovića, Dejana Tomaševića i Milana Gurovića, a priča sa Igorom Rakočevićem čeka vas u štampanom izdanju Nove za ponedeljak.
Svi su na svoj način utkali put ka zlatu, jednom od najdominantnije osvojenih u istoriji Evropskih prvenstava.
Tadašnja Jugoslavija je gazila od prve do poslednje utakmice, Turci su u finalu mogli samo da se pohvale činjenicom da su jedini poraženi sa jednocifrenom razlikom, bilo je 78:69.
Za kraj, izdvojili smo i najupečatljivije izjave kovača našeg poslednjeg evropskog košarkaškog zlata.
„Bilo je ogromno zadovoljstvo, nekako, ja sam to uvek govorio, da nisam to doživeo, bio bih uskraćen za nešto veliko. Nekako kroz sve sportske ciljeve, ne razmišlja se o tom slavlju, ali kada ono dođe, onda stvarno pomisliš, šta bi bilo da ja to nisam doživeo? Bio bih uskraćen za nešto što ti fali. Sada meni praktično ništa ne fali, i tada i sada sam ponosan i srećan zbog te ekipe. Stvarno smo imali fantastičnu grupu, i mladih i starih, napravila se dobra atmosfera, imali smo dobar štab, trenere, organizaciju, imali smo podršku. Sa aspekta rezultata bili smo ubedljivi, ali meni ostaje način na koji smo pobeđivali, i to finale, naravno, koje je odigrano u neviđenoj atmosferi, baš turskoj, da tako kažem. Oni su imali fantastičan tim sa 4-5 NBA igrača, to je bila najbolja turska reprezentacija svih vremena. Oni su i organizovali Evropsko prvenstvo jer su se nadali da bi možda mogli da osvoje medalju, i to čak zlatnu. To je bila generacija koja im je davala nadu za veliki rezultat. Ta utakmica je bila teška, kao i sva finala, neizvesna, ali mi smo bili u tako dobrom ritmu i takvom samopouzdanju, sigurnosti… To samopouzdanje se gradilo kroz pobede i način na koji smo igrali. Imali smo podršku koju smo osećali od svojih navijača, iz Srbije, sve se spojilo u jedan paket. Vrlo je teško bilo da ne osvojimo zlato“ – Svetislav Pešić
„Mislim da, ja se barem ne sećam, da je neka reprezentacija na nekom prvenstvu toliko dominantna bila, sem, naravno, Amerikanaca. Možda može da se poredi sa time. Dobili smo tri utakmice u grupi, direktno otišli u četvrtfinale, dobili ga sa 40 i nešto razlike, pobedili smo onda Špance i na kraju ubedljivo savladali domaćine. Imali smo pre svega kvalitet, dobro smo bili vođeni od strane Karija i to je bio tim kadar za velika dela. Nije lako biti selektor takve ekipe, to je skup vrhunskih individualaca koji su navikli na 15, 20 i više skokova, da igraju 30 i više minuta, a to je u reprezentaciji nemoguće. I to je bio najvažniji deo koji je Pešić uradio sa nama i zato su bitni ti razgovori koje je vodio sa svima nama pre samog prvenstva. Nagoveštavao je svima nama i usmeravao nas je da je nemoguće da bilo ko nas igra 25 i više minuta po utakmici. Iz moje perspektive, ja znam da sam bio nezadovoljan kada me trener zameni u 39. minutu. Ali ja znam za šta sam igrao, šta je uloga svih nas, zašto dolazimo na pripreme“ – Dejan Tomašević
„Bila je to specifična situacija i period, posle bombardovanja, smene generacije i svega, imali smo baš naboj i ponos da uradimo nešto. Mogu reći da je to bila i obaveza, kada igraš za takvu reprezentaciju. Nikada posle toga u životu nisam osetio takvu atmosferu pobednika. Tada su to bili momci koji su u većini bili vodeći igrači u svojim timovima. Pobednička energija je bila fenomenalna, ja sam imao osećaj da nam uopšte ne treba zagrevanje, samo uđemo u svlačionicu, presvučemo se i možemo na teren. Toliko je jak bio taj pobednički duh i naboj. To je rezultiralo osvajanjem titule na tako ubedljiv način“ – Veselin Petrović
„Zakucavanje protiv Turaka u finalu? To je bio neki pečat nakon te dominacije, jednostavno, od prve do poslednje utakmice. Osim one ekipe koju sam ja gledao kao klinac, Dražena Petrovića, Divca i drugih koji su gazili, posle te generacije, ovo prvenstvo je bilo toliko dominantno sa naše strane, jednostavno, moralo je da se završi i dominacijom protiv Turske, koja je u tom momentu važila za favorita gledajući imena i prezimena na papiru. Ali vraćam se na to da ne dobijaju imena, nego timovi. Jednostavno, to simbolično zakucavanje je bilo zakucavanje poslednjeg eksera u nešto što smo dugo gradili. Takva dominacija stvarno nije odavno pre toga viđena na nekom Evropskom prvenstvu“ – Vlado Šćepanović
„Ja to uvek ponavljam, najupečatljivija je utakmica protiv Letonije. Iz kog razloga? Mi smo na poluvremenu već vodili puno, slagaću te, da li je bilo 30 razlike, ne znam. To je bilo četvrtfinale. Zamisli koliko smo bili dominantni kad smo se na poluvremenu dogovorili Peđa, Šćepa i ja da se takmičimo ko će više trojki da ubaci, pošto nas Letonci više nisu zanimali. Ko izgubi, vodi na večeru. Vlada je vodio na večeru jer je dao šest, ja sedam, Peđa osam. Stvarno smo bili dominantni jer smo imali jednog Dejana Bodirogu koji je tada u to vreme bio sigurno najbolji, pa i sada najbolji evropski igrač ikada. Imao si šutere kao što su Stojaković, Šćepa, Rakočević… Plejada vrhunskih igrača koji u svakom momentu mogu da ti daju koš, za tri i dva, šta god. Jednostavno, kada spustiš Dejanu loptu, on to reši, a ako ga udvoje, neko od mojih saigrača je sam. Bili smo i generacijski u naponu snage, Sale Obrad je tu bio najiskusniji, mi ostali smo bili tu na 26-27 godina, Sale je možda bio malo stariji, ostali smo bili tu negde, generacijski, malo mlađi. Jarić je bio tu negde, sa 23 godine, uz Rakočevića“ – Milan Gurović
SPECIJAL „ISTANBUL 2001“
Vesa Petrović za Nova.rs: Tim iz 2001. je bez zagrevanja mogao da „rasturi“ sve
Tomašević za Nova.rs o kroćenju Dirka, uvođenju trubača, istorijskoj dominaciji
Pešić za Nova.rs o kultnoj 2001: Krenuli bez dinara, završili na tronu
Gurović za Nova.rs: Kari je „namazan“, izolovao nas u šumi i spremio za zlato
Tomaševićeva kultna anegdota iz 2001: Kari je otišao kod nemačkog doktora i…
Šćepa za Nova.rs o provokacijama Turaka na srpskom
Gurović posle 20 godina otkrio: Kladili se u poluvremenu, pa dobili s +36 VIDEO
BONUS VIDEO – Dejan Tomašević i anegdota o Karijevoj reakciji na Eurobasketu 2001.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare