Šta je krenulo naopako za Jokića i Denver i može li stvar da se preokrene

Ipak, Jokić, čovek koji je redefinisao modernu košarku, ponovo stoji sam na vrhu, ali ovog puta horizont ne obećava šampionsku paradu, već oluju koja preti da ugasi svetla jedne ere.

Sve je počelo kada je uprava odlučila da razbije Denverovu „Veliku trojku“. Trejd Majkla Portera Juniora u Bruklin Netse bio je seizmički potres koji je trebalo da donese stabilnost. Logika je, na papiru, bila neumoljiva: osloboditi 36,1 milion dolara prostora u budžetu kako bi se dobila dubina koja je hronično nedostajala.

Umesto jednog skupog šutera, Denver je dobio čitav arsenal veterana. Stigao je Kameron Džonson, a uz njega su dres Nagetsa zadužili Jonas Valančunas, Brus Braun i Tim Hardavej Junior. Navijači su verovali da je „Džoker“ konačno dobio vojsku koja može da izdrži dok on odmara na klupi. Realnost je, međutim, surovo demantovala proračune generalnog menadžera.

Dok Porter u Bruklinu igra sezonu karijere sa prosekom od 24,3 poena, pojačanja u Koloradu proživljavaju košmar. Džonson projektovan kao treća napadačka opcija, statistički beleži najgoru sezonu u karijeri sa jedva dvocifrenim učinkom, dok se njegov šut, nekada ubojito oružje, pretvorio u simbol nesigurnosti. Brus Braun miljenik publike čiji je povratak najavljivan kao povratak „iks faktora“, bleda je senka igrača koji je 2023. donosio titulu, sa negativnim uticajem na igru dok je na terenu. Tim Hardavej isporučuje poene na mahove, ali njegova odbrana ostavlja promaju koju nijedna rotacija ne može da zakrpi, dok Jonas Valančunas, uprkos solidnim brojkama u skoku, postaje meta protivničkih bekova u svakom piku, a napredna statistika pokazuje da je najveća rupa u odbrani Denvera.

Statistika je neumoljiva: klupa Denvera trenutno ima net rejting od -3,4, što ih svrstava na 25. mesto u ligi. Umesto da održavaju prednost, rezervisti je redovno prosipaju, primoravajući Jokića da igra skoro 35 minuta po utakmici kako bi ekipa uopšte ostala konkurentna. To trošenje MVP-a, koji ponovo flertuje sa tripl-dablom u proseku od 28,8 poena, 12,5 skokova i 10,3 asistencije, nosi ogroman rizik od potpunog sagorevanja pre nego što pravi izazovi uopšte počnu.

Kao da kadrovski promašaji nisu bili dovoljni, povrede su napale Denver. Aaron Gordon, taj nezamenljivi motor odbrane, proveo je mesece van terena zbog povreda tetive i skočnog zgloba. Pejton Votson, koji je tokom januara izgledao kao nova zvezda lige sa prosekom od skoro 24 poena u odsustvu startera, takođe je završio na listi povređenih. Poslednji u nizu udaraca bio je Džamal Marej; njegov skočni zglob u utakmici protiv Niksa izgledao je zabrinjavajuće, a iako su prve vesti ohrabrujuće i očekuje se brzi povratak, jasno je da kanadski bek igra na ivici fizičkih mogućnosti.

U takvom ambijentu, Dejvis Adelman, koji je na klupi zamenio Majkla Melouna nalazi se pod paljbom kritika. Dok je Melounov stil bio definisan gvozdenom disciplinom, Adelmanov Denver deluje dezorijentisano u završnicama. Napad se previše oslanja na izolacije dve zvezde, lopta kruži sporije, a greške i izgubljene lopte postaju svakodnevica. Tim koji je nekada bio sinonim za nesebičnost sada često izgleda kao grupa stranaca sakupljena u lokalnoj teretani.

Sadašnjost je teška, a budućnost se zove Oklahoma Siti Tander. Sa skorom 50-15, Tander ne samo da drži vrh Zapada, već predstavlja taktičku noćnu moru za Nagetse. Njihova dubina, brzina i specifična tela poput Četa Holmgrena i Ajzee Hartenšajna čine ih favoritima u svakom potencijalnom okršaju u plej-ofu. Denver se trenutno grčevito bori za petu ili šestu poziciju, ali svaki poraz, poput onog od desetkovanih Niksa, gura ih ka „plej-in“ zoni gde jedna loša noć može značiti kraj puta.

Da bi se stvar preokrenula, Denver mora da pronađe put do trećeg mesta. To nije samo pitanje prestiža, već goli opstanak – prednost domaćeg terena i izbegavanje Oklahome pre finala Zapada jedini su način da se san o novom prstenu održi u životu. Raspored im ne ide na ruku; dolaze bitke sa Oklahomom (sinoć) Hjustonom, San Antoniom i Lejkersima, utakmice koje će definisati sezonu.

Nikola Jokić je već dokazao da može da pomera planine. Ali, i on je čovek. Da bi Denver ponovo postao onaj stari, nemilosrdni košarkaški stroj, pojačanja moraju prestati da budu samo imena na papiru i postati ratnici na terenu. Nagetsi moraju da počnu da igraju kao da je plej-of već počeo, jer za njih – on zapravo i jeste krenuo,