0
NBA već godinama gleda preko Atlantika, u potrazi za novim tržištima. Evropa je prirodni sledeći korak – sportska tradicija postoji, infrastruktura je sve snažnija, a baza navijača raste iz godine u godinu.
Ipak, jedna zemlja posebno privlači pažnju: Velika Britanija. Iz perspektive američkog biznis modela, Britanija deluje kao jackpot – bogato tržište, sportska publika naviknuta na spektakl, jaka medijska mašinerija i snažno sponzorsko zaleđe.
PROČITAJTE JOŠ
Uz to, postoji i primer koji NBA ne može da ignoriše: Mančester Siti. Ako je fudbalski klub jednog dana mogao da postane najmoćniji u Evropi, može li košarkaški? Ali tu počinje problem. Siti nije izgrađen — već nadograđen. Fudbal je već bio plodno tlo. Košarka nije.
Mančester siti kao fudbalski klub nije nastao ni iz čega. Pre dolaska arapskih investitora, klub je imao istoriju, navijačku bazu, mesto u Premijer ligi i infrastrukturu koja je funkcionisala. Novac je došao u sistem koji je već bio tu – i pokrenuo lavinu. Sa košarkom u Britaniji to ne postoji.
BBL liga je polu-profesionalna, klubovi se bore da prežive sezonu, dvorane su malog kapaciteta i bez ozbiljnog profita, čak i u poređenju sa Evroligom. Ne postoji masovna baza, ne postoji sistem rada sa mladima, ni jasna putanja razvoja igrača. Talentovani košarkaši čim napune 18 godina odlaze u SAD ili nekada Španiju. Britanija je praktično jedina velika evropska zemlja u kojoj mlad igrač nema „košarkaški put“ na domaćem terenu. A bez tog temelja — nema šta da se gradi.
Sistem je praktično blokiran. Košarkaški savez Velike Britanije funkcioniše pod finansijskim pritiskom o čemu najbolje svedoči to što je započet proces likvidacije, dugovi se gomilaju, a država košarku zvanično ne prepoznaje kao prioritetni sport. Sve se svodi na lokalne inicijative i entuzijazam pojedinaca.
Ligaški nivo je slab, trenerski kadar tanak, razvoj mladih igrača spor i neusklađen. Jedini realan put napretka vodi van zemlje. U ovom trenutku, Britanija nema ni jedan ozbiljan sistemski stub na koji bi NBA mogla da osloni ikakvu ambiciju. U fudbalu — bogat investitor ubrizgava novac i dobija brz rezultat. U košarci bi morao da pravi sve iz početka. To je razlika koju NBA potcenjuje.
Zato je jasnije da je plan NBA više marketinški nego sportski. London je atraktivna destinacija za jednovečernji spektakl, ne za dugoročni razvoj. Global Games utakmice služe kao test tržišta, kao probni baloni koji mere da li publika reaguje na brend. To je čist biznis model — ulazak na tržište sa gotovim proizvodom, bez napora da se ono razvija iznutra.
Problem je što košarka ne može da živi isključivo kao event. Ona traži bazu i kulturu. Zahteva da postoji sistem pre nego što stigne spektakl. Ako toga nema — tim se može postaviti u London, ali će biti transplant, ne prirodan rast.
NBA možda može da kupi dvoranu i licencu. Može da privremeno napuni tribine i izazove pažnju medija. Ali ne može da kupi navijačku kulturu. Ne može da kupi istoriju. Ne može da kupi strast.
Fudbal je u Britaniji dobio novac i postao još veći. Košarka taj luksuz nema — jer nikada nije ni postojala. Zato pitanje nije kada će London dobiti NBA tim. Pravo pitanje glasi: ako ga i dobije — hoće li iko želeti da ga zadrži?
BONUS VIDEO Bogdan Bogdanović za Nova.rs o prvom treningu, selektoru Pešiću, Srbiji, neverici Amerikanaca