Ko obilazi policijske stanice dok je Ivica Dačić odsutan? Njegov kum i "kolega" iz afere po kojoj ga i danas neki zovu

Otkako je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić zbog zdravstvenih problema morao da izostane sa radnog mesta, deo njegovih poslova preuzeo je državni sekretat u Ministarstvu unutrašnjih poslova Vladan Zagrađanin. Tako je Odeljenje za komunikaciju sa medijima MUP juče saopštilo da je Zagrađanin obišao Policijsku stanicu i Vatrogasno-spasilačko odeljenje u Kladovu, sa čijim rukovodstvom je razgovarao o stanju bezbednosti, kao i o daljem jačanju kapaciteta ovih jedinica MUP.

Tokom sastanka je bilo reči o nastavljanju "jačanja kapaciteta ove policijske stanice", a sa sastanka je upućena i podrška Dačiću, kao i želje za brz i uspešan oporavak.

Ko je Vladan Zagrađanin?

Vladan Zagrađanin, Dačićev kum i kolega iz Socijalističke partije Srbije, ima prilično šarenoliku biografiju. U Partiji je aktivan od njenog osnivanja, doduše sa određenim pauzama, a čini se da je proteklih godina izbegavao da se pojavljuje u javnosti.

Razlog tome se verovatno može potražiti u aferi "Kofer" u okviru koje je i sam Zagrađanin privođen. Bilo je to pre sada više od 20 godina, januara 2006. godine, kada se Vladan Zagrađanin našao u stanu viceguvernera Narodne banke Srbije Dejana Simića. Tada je policija upala u stan i pronašla kofer sa novce, tačnije iznosom od 100.000 evra.

Situaciju je dodatno intrigantnom činilo i to što je, samo petnaest minuta pre upada policije, iz stana izašao Ivica Dačić.

Afera "Koferče"

Dačić je sa svojim kumom Zagrađaninom „svratio na čašu vina“ kod viceguvernera Simića, a samo 15 minuta pre upada policije, kako je pisao Istinomer, napustio je stan jer ga je na hitan sastanak pozvao tadašnji generalni sekretar Vlade Dejan Mihajlov.

Predsednik SPS-a je tvrdio da je to bio uobičajen poziv i objasnio kako je tekla ta noć.

„Nemam običaj da zavirujem ni da pitam šta ko nosi u torbi. -Da li ste videli kofer sa novcem ? -Nisam video nikakav kofer, niti je o njemu bilo reči. Zagrađanin je nosio neku kesu, a i ja sam imao jednu u kojoj je bila flaša vina za Simića, kod koga sam prvi put došao u kuću. A ni ta Zagrađaninova kesa me nije asocirala na nešto što se posle ispostavilo", pisala je Politika, 31. 01. 2006. godine.

Kako je Istinomer pisao, ceo slučaj u ovoj aferi dovodi se u vezu sa „Kreditno-eksportnom bankom“, kojoj je NBS oduzela dozvolu za rad. Jedan od akcionara te banke je i TBI grupa iz Izraela. Banci je bila oduzeta dozvola za rad, posle čega je Vrhovni sud poništio rešenje. Nakon toga je NBS ponovo oduzela licencu KEB-u, a Trgovinski sud doneo je privremenu meru kojom je obustavljen postupak likvidacije do konačne odluke Vrhovnog suda.

Viceguverner je istakao da mu nije poznato da je bilo ikakvih uslovljavanja za dobijanje licence od bilo kog odgovornog lica iz NBS.

„Nije sporno da smo predstavnici NBS i ja lično u razgovoru sa predstavnikom akcionara TBI grupe Vladimirom Cizeljom u NBS sugerisali da oni treba da odustanu od nezakonitog postupka koji vode prema NBS i protiv guvernera i zaposlenih, ali nikada nisam rekao da je to uslovljeno bilo kojom drugom saglasnošću, licencom ili bilo čim.“ (Blic, 13. 01. 2006. godine)

Zagrađanin je, pak, priznao da je spornog dana od Cizelja uzeo novac u iznosu od 100.000 evra koji je bio u aktn-tašni i da je, kako mu je Cizelj rekao, trebalo da ga odnese viceguverneru Simiću.

Zagrađanin je pomenuo i guvernera Jelašića.

„…Cizelj mi je rekao da mu je neko iz NBS tražio dva miliona evra. Uvek je isticao da je u pitanju Jelašić i da on to traži preko nekih ljudi, ali mi nije pominjao njihova imena… Dana 11. 1. 2006. godine video sam se sa Cizeljem negde oko 15 časova, na njegov poziv. Zamolio me da odnesem neku aktovku kod mog prijatelja Dejana Simića. Rekao mi je da tu ima para, ali da to nije sve. Bio sam leđima okrenut kada je Cizelj otvorio aktovku i ponovo je zatvorio. Rekao je da tu ima 100.000 evra, ali ja to nisam video. Nisam ga pitao zašto da odnesem novac kod Simića… Kofer koji sam doneo od Cizelja bio je u nekoj plastičnoj kesi. Kada sam došao u stan, kesu sam stavio na neki tabure pored fotelje u kojoj sam sedeo. Sa Dejanom sam pričao neobavezno o svakodnevnim događajima. Nisam mu rekao šta sam doneo, jer je trebalo da novac ostavim kod njega i da odem. Hteo sam da odem iz Dejanovog stana posle 20 minuta otkako je otišao Dačić. Međutim tada je ušla policija… Ističem da Dejan Simić sa mnom nikada nije razgovarao ni o kakvom novcu koji bi on eventualno tražio od nekoga iz TBI. Nikada nisam upoznao Jelašića… Kada je policija ušla u stan, kesa u kojoj je bila tašna i dalje je bila na tabureu, a Dejan ni na koji način nije pokušavao da tu torbu skloni ili sakrije. Torbu je otvorila policija ali mi nije poznato da li su oni znali šifru." (Politika, 15. 01. 2006. godine)

Guvernera Jelašića direktno je optužio bivši direktor Kreditno-eksportne banke Sekula Pijevčević koji je utvrdio da je u čitavoj aferi viceguverner Simić bio samo pomagač, jer je ovlašćenje da daje i oduzima licence bankama imao samo guverner Jelašić.

„Pijevčević je rekao da je Jelašić ucenio njegovu banku da će joj oduzeti dozvolu za rad ukoliko uskoro ne uplati milion od ukupno dva miliona evra. On je naglasio da lično nema ništa protiv NBS kao institucije, već protiv ljudi iz kontrole NBS i viceguvemera Simića i guvernera Jelašića koji, kako je rekao, stoje iza falsifikovanog izveštaja o poslovanju KEB.“ (Tanjug, 16. 01. 2006. godine)

NBS je, nakon toga, podnela krivične prijave protiv Pijevčevića i zastupnika te banke, advokata Aleksandra Lojpura, zbog klevete. U aprilu te godine Pijevčević je uhapšen pod optužbom da je član takozvane „stečajne mafije“.

Po izbijanju afere „Kofer“, policija je saslušala i guvernera Jelašića.

Istraga ovog slučaja je okončana za mesec dana, a tadašnje Okružno tužilaštvo je podiglo optužnicu kojom se Simić teretio za primanje mita, a Zagrađanin za pomaganje prilikom davanja mita.

Suđenje je formalno trebalo da počne 2008. godine, ali je zbog odlaganja ročište održano tek aprila 2009. godine. Za razliku od Simića i Zagrađanina, Dačić je u ovom postupku imao status svedoka, a u međuvremenu je postao i ministar policije i potpredsednik Vlade.

Postupak je okončan 2010. godine kada je sud utvrdio da Zagrađanina i Simića treba osloboditi optužbi jer nije bilo dovoljno dokaza.

„Nema dokaza da je Simić uopšte uzeo novac. Nedvosmisleno je da je kofer sa novcem unesen u njegov stan, ali nema dokaza da ga je on uzeo. U optužnici se spominje izvesno lice koga Simić oslovljava sa „poštovani“. Može se steći utisak, po opisu dela, da je ‘poštovani’ davao naloge Simiću šta da radi. Neobično je da tokom istrage nije otkriven identitet ‘poštovanog’", rekao je sudija Laušević, a objavio Blic 2010. godine.

Konačna tačka stavljena je 2011. godine, odlukom Apelacionog suda koji je utvrdio da je prvostepeni sud pravilno zaključio da nije dokazano da su Zagrađanin i Simić počinili krivična dela.

*