Foto: Nova.rs/Nebojša Todorović

Pod osnovanom sumnjom da cu završiti na "nije se desilo", da znate da jeste.

Foto: Nova.rs

Halteri su me „napali“, palo je i turpijanje noktiju, a osoba do mene kao onaj lažni profil sa Instagrama, tipa Yiao Min Soo. Znate ona koja hoće da vas zaprati, pa vam posle verovatno traži neke pare zbog bolesne prababe ili nudi usluge.

E, upoznao sam je. Mislim, ne baš zvanično, ali deljenje dva mesta u autobusu može pod to da se podvede.

PROČITAJTE JOŠ

Na put od Praga do Berlina deo novinarske ekipe krenuo je autobusom, bilo je lakše jer direktnih letova nije bilo, a presedanje znači gubljenje vremena i previše cimanja.

Rezevisali smo provereni bus koji „tera“ svuda po Evropi, čak izabrali i sedišta, ona uz prolaz, da se lakše spakujemo, iako nemam baš 212cm. Kofer, dva ranca, futrola za odelo, sve spakovano, ostalo je da vrebamo i ona skroz slobodna sedišta za neku dremku, međutim, putnici su se menjali na relaciji pa nije bilo ništa od toga.

Pored mene sada već opisana devojka, i ne, nisam zaista kromanjonac koji zagleda, ali znate kako se sedi u autobusu, e, pa halteri su onako baš „napadali“, a nešto nalik suknji bilo skroz podvrnuto. Najblaže rečeno neprijatno, iako je verovatno sasvim normalno za Berlin.

Foto: Nova.rs/Nebojša Todorović

Ne verovatno, nego sigurno jeste, a moj prvi susret sa ovim gradom bio je tako malo neobičniji. Već mi nedostaje Prag…

Iz slušalica je izbijao tipa korejski rejv, pa sam mogao da uživam na putu bez vode.

Da, bez vode, na svu muku kolega Petar i ja smo krenuli bez flašice vode na put od pet sati, pa deca bi se setila… Sve mi je u glavi, valjda ćemo stati negde, ali ništa od toga.

Foto: Nova.rs/Nebojša Todorović

Stižemo na stanicu Sudkreuz i „pre vremena“, nešto pre 16 sati, taman sa prtljagom na trening reprezentacije, da vidimo kako je njima.

Nama je uber vozač sve vreme pričao na nemačkom, iako smo rekli da se ne razumemo, dok nas je taksista sigurno vređao čekajući da pređemo ulicu, sigurno ljut što idemo s konkurencijom.

Usledila je agonija zvana semafor. Aman, ljudi, šta je ono, bukvalno na svakih 100-150 metara, nestvarno. Brzo mi je postalo jasno zašto put od 10-15 km traje pola sata.

Foto: Nova.rs/Nebojša Todorović

U lepoj „Mercedes benz areni“ delovali su potpuno nespremno za Evrobasket, sve je bilo traljavo, neorganizovano, internet katastrofa…

Ajde, nulti im je dan što se kaže, moralo bi da postane bolje, u suprotnom će ostati utisak da je medijska ekipa smeštena u hangar namenjen paletama.

Sačekali smo posle naših košarkaša i Hrvate i Italijane, šta su rekli Ivica Zubac i Nikolo Meli čeka vas u toku dana na Nova.rs.

*

Foto: Nova.rs/Nebojša Todorović

*

Foto: Nova.rs/Nebojša Todorović

*

Foto: Nova.rs/Nebojša Todorović

*

Foto: Nova.rs/Nebojša Todorović

*

BONUS VIDEO Nova.rs na treningu Hrvatske: Mario Hezonja i pumpanje samopouzdanja

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook, Twitter, Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare