Foto: EPA-EFE/Lukas Barth-Tuttas

Neko novo doba.

Svetsko prvenstvo u Kataru biće po mnogo čemu unikatno u odnosu na sva takmičenja odigrana pre njega, ali pored brojnih neuobičajenih stvari, poput termina u kom se održava, zatim okolnosti i brojnih kontroverzi koje su obeležile samu organizaciju, pravilo koje bi moglo da ima najvećeg uticaja na fudbal i njegovu budućnost vezano je za broj izmena.

PROČITAJTE JOŠ...

FIFA je već ranije usvojila predlog da broj fudbalera koje je moguće uvesti na teren tokom meča sa tri poveća na pet, a Mundijal u Kataru će biti prvo veliko takmičenje na kom će taj broj, pod određenim uslovima, biti još veći, te će selektori imati na raspolaganju ukupno šest dodatnih igrača. Tačnije, pet plus jedan.

Spomenuti uslov je da igrač koji napušta igru to radi jer je zadobio povredu glave.

Sad, postavlja se pitanje iz kog razloga je FIFA donela tu odluku baš zbog povreda glave, dok sve druge prinudne izmene ulaze u onih već ranije propisanih pet?

Da bi pojašnjenje bilo lakše shvatiti, na par redova ćemo skoknuti do 1991. godine u Sjedinjene Američke Države i grad Pitsburg. Legendarni igrač američkog fudbala i zvezda Pitsburg Stilersa, Majk Vebster, umro je od posledica srčanog udara nakon što je mesecima ispoljavao krajnje čudno ponašanje.

Sticaj okolnosti je želeo da te večeri dežurni patolog bude doktor Benet Omalu, koji je tokom autopsije primetio tragove poremećaja u Vebsterovom mozgu, a novopronađeno stanje nazvao je „hronična traumatska encefalopatija“ (na engleskom CTE – Chronic traumatic encephalopathy).

Benet Omalu, patolog zaslužan za pronalazak CTE; Foto: EPA/PAUL BUCK

Iako je usledilo zatišje koje je potrajalo 13 godina, nakon što je bivši Vebsterov saigrač Džastin Strelzik poginuo u poteri pri pokušaju da pobegne od policije.

Kada su nedugo potom i Teri Long i Andre Voters izvršili samoubistvo, a autopsija pokazala da su kod obojice, kao i Strelzika, pronađeni tragovi istog stanja kao kod Vebstera, Omalu je započeo niz autopsija i došao do neverovatnog otkrića – od 111 igrača koji su nastupali u NFL-u, a koji su preminuli, čak 110 je imalo različit stepen ovog stanja.

Ujedno, tragovi ove bolesti pronađeni su i na mozgu Arona Ernandeza, nekadašnje zvezde Nju Ingland Pejtriotsa. Ernandez je, podsećamo, osuđen na doživotnu robiju zbog dvostrukog ubistva, da bi u zatvorskoj ćeliji malo pošto je presuda postala pravosnažna odlučio da oduzme sebi život.

O svemu ovome detaljnije možete da pročitate u posebnom tekstu posvećenom CTE pod nazivom „Sportisti kao ubice – udarci u glavu prave haos u mozgu„.

Za to vreme, ni fudbal u Evropi nije bio pošteđen sličnih događaja.

Iako je prva asocijacija na Mundijal u Brazilu 2014. godine neverovatnih 7:1 Nemačke protiv domaćina, retko koji ljubitelj fudbala je zaboravio na jeziv detalj iz finala čiji glavni „junak“ je bio Kristof Kramer. Defanzivni vezista je šansu dobio od samog početka nakon povrede Samija Kedire neposredno pre početka susreta, ali je nakon samo 16 minuta igre usledio momenat koji je „zaledio“ sve ljubitelje fudbala.

Kramer je u jednom duelu dobio snažan udarac ramenom u glavu od Ezekjela Garaja, a koliko je situacija bila ozbiljna pokazalo je i njegovo pitanje 14 minuta kasnije, kada je prišao glavom sudiji meča Nikoli Ricoliju i pitao ga:

„Sudija, je l’ ovo finale?“

Kada je zbunjeni arbitar tražio od Kramera da ponovi pitanje, Kramer je rekao:

„Moram da znam da li je ovo stvarno finale. To je važno znati.“

Foto: EPA/Ballesteros

Kramer je ubrzo zamenjen, ali se FIFA našla pred velikim izazovom – kako povećati bezbednost igrača?

Iako je tada već počelo da se govori o nekoj vrsti protokola kada su ovakve situacije, da on gotovo ne postoji postalo je jasno tokom događaja vezanih za Evropsko prvenstvo u fudbalu koje je održano 2021. godine.

Tokom susreta Gruzije i Švajcarske u kvalifikacijama Fabijan Šar je tokom prvog poluvremena meča u Tbilisiju dobio žestok udarac u glavu nakon sudara sa Janom Aninadzeom, ali je nastavio da igra nesmetano.

A na to su se nadovezali i Bendžamin Pavar tokom utakmice protiv Nemačke, koji je oko 15 sekundi bio bez svesti nakon sudara sa Robinom Gosensom, zatim Kristof Baumgartner, fudbaler Austrije koji je protiv Ukrajine posle udarca u glavu dobio dozvolu da nastavi da igra uprkos katastrofalnim glavoboljama, i na kraju Danilo, reprezetativac Portugala, koji se našao na travi nakon što ga je Ugo Ljoris pesnicom udario u glavu.

U sva tri slučaja razvoj situacije je bio isti – igrači bi dobili udarac u glavu, nastavili da igraju, a potom posle kraćeg vremenskog perioda ipak napustili teren. Sva tri puta UEFA je tvrdila da je sve bilo po protokolu, ali je veliki broj ljubitelja fudbala u to izneo niz opravdanih sumnji.

Iz tog razloga su FIFA i IFAB, telo zaduženo za promenu i donošenje novih fudbalskih pravila, odlučili da Katar od samog početka bude turnir na kom će biti dostupna takozvana „dodatna trajna izmena zbog potresa mozga“. To znači da, ukoliko bude procenjeno da igrač iskazuje posledice potresa mozga ili povrede glave, on će napustiti igru, a njegovoj reprezentaciji će ostati broj izmena kao pre tog događaja. Za razliku od dosadašnjih turnira, doktorima će biti omogućeno pregledanje snimka, a prisutni će biti i posmatrači čiji je zadatak da primete bilo kakve signale povrede glave kako bi reagovali pod geslom „sumnjaj i zaštiti“, kako bi odluka o tome da li igrač sme da nastavi bila u rukama doktora umesto selektora.

Ovo bi ujedno mogao da bude i prvi korak ka ogromnim promenama u svetu fudbala, pošto je FIFA praktično jedina krovna organizacija nekog većeg sporta koja svoj protokol još uvek drži na nivou „neobavezujućeg“ kada je u pitanju pauza igrača zbog povrede glave, uz preporuku da „fudbaler pauzira šest dana“, bez dodatnih testiranja.

A ako Mundijal u Kataru prođe bez problema sa te strane, biće pitanje trenutka kada će i ostala takmičenja pod njenim i okriljem kontinentalnih saveza biti prinuđena da krenu istim stopama.

BONUS VIDEO Skinuo albanski dron i „ukrao“ gol Ronaldu, a supruga ga pitala kako će da žive

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar