0
Brojni fudbalski asovi prešli su paklen put od teškog siromaštva do lagodnog života. Među njima su dobro poznata imena, kao što su Luis Suares, Virdžil van Dajk, Džejmi Vardi, Havijer Zaneti...
Prva asocijacija na pomen reči fudbaler su milioni, skupa kola, žene, provod, izlasci.
Ipak, nije baš svakom od njih život bio naklonjen od samog početka.
Naprotiv! Odricanje je reč koja savršeno pristaje uz svakog vrhunskog sportistu, a veliki broj njih morao je pored izuzetno napornih treninga da zarađuje sa strane, kako bi preživeo i obezbedio svojoj porodici parče hleba.
Nova.rs predstavlja vam istinske asove najvažnije sporedne stvari na svetu, koji su od pranja ulica, pranja sudova, rada u fabrici, pekari, na građevini, dosegnuli zvezde i sada s punim pravom uživaju u raskošnom životu, do kog su stigli iz teškog siromaštva.
PROČITAJTE JOŠ
Povod za ovu priču bila je nedavna ispovest legendarnog kapitena Intera Havijera Zanetija, koji je 19 godina proveo na „Đuzepe Meaci“, a prethodno su ga kao klinca odbili u rodnom gradu Independijenteu, proglasivši ga netalentovanim.
Nije (o)lako prihvatao poraze, već su mu oni služili kao dodatni podstrek za sve ono što će napraviti u životu i karijeri. Kao dečak Havijer Zaneti je pored treninga, išao da fizikališe sa ocem.
„Radio sam kao zidar. Išao sam sa ocem i u početku sam radio na građevini, to je ostalo uz mene tokom celog života i vodilo me kroz karijeru. I, ne sumnjajte, još znam da napravim zid. Pre nego što sam postao profesionalni fudbaler, razvozio sam mleko i nameštao alarme u četiri sata ujutru. Onda bih išao u školu od osam, da bi popodne trenirao“, rekao je u jednom od intervjua Havijer Zaneti.
ON THIS DAY: In 2014, Javier Zanetti played the 1,100th and final game of a glittering career.
? 5 Serie A
? 4 Supercoppa Italiana
? 4 Coppa Italia
? 1 Champions League
? 1 UEFA Cup
? 1 Club World CupA true legend of the game. ?⚫️ pic.twitter.com/3JLH2yf5Wb
— Squawka Football (@Squawka) May 18, 2020
Za takvu žrtvu život ga je adekvatno nagradio. Posle Independijentea i Taljeresa, stigao je 1995. godine u Inter, a u Milanu je 2014. godine okačio kopačke o klin.
„Traktor“, kako su mu prišili nadimak, zbog neverovatne borbenosti na poziciji zadnjeg veznog ili desnog beka, odigrao je čak 957 utakmica za nero-azure, a od 2001. godine nosio je kapitensku traku. Zaneti je osvojio pet titula prvaka Serije A, četiri Superkupa Italije, četiri Kupa Italije, Ligu šampiona, Kup UEFA, Svetsko klupsko prvenstvo.
Sa svim tim trofejima u vitrinama, jasno je da je Argentinac jedna od najvećih legendi italijanskog velikana.
Za razliku od Zanetija, as Barselone Luis Suares nije imao podršku oca koji se „ubijao“ od alkohola zbog čega su mu se roditelji razveli dok je bio jako mali.
Prepušten sam sebi na ulicama urugvajskog grada Salta, Suares, koji je bio četvrti od sedmorice braće, skupljao je i jeo mrvice ispred pekare, a pre treninga išao je da čisti ulice i podove po tržnim centrima.
Malo je nedostajalo da sa 15 godina krene stranputicom, kao njegov otac. Počeo je da se opija i novac od fudbala i pranja podova, trošio je na alkohol, a ostatak je davao majci da prehrani braću.
Bio je Suares na životnoj raskrsnici, a upoznavanje Sofije Balbi vratilo ga je na pravi put. S njom je zasnovao porodicu, strogo se fokusirajući na fudbal i davanje golova.
Njegov talenat prepoznao je urugvajski Nasional, posle čega je usledio transfer u holandski Groningen i Ajaks. Za četiri sezone u Amsterdamu postigao je čak 111 golova na 159 utakmica i bila je to idealna preporuka za Liverpul. Kupili su ga „redsi“ 2011. godine za 26,5 miliona evra.
Suarez je izrastao u napadača svetske klase, postao lider slavnog kluba sa „Enfilda“, a potvrda za to stigla je u priznanju i zvanju najboljeg igrača Premijer lige 2014. godine.
Tog istog leta potpisao je petogodišnji ugovor s Barselonom za 82 miliona evra. Već šest sezona u bordo-plavom dresu teroriše mreže u Primeri i širom Evrope, te spada među najbolje napadače sveta. Nema dileme da su otac pijanac i teško siromaštvo i te kako uticali na na Suaresovu hladnokrvnost i šampionski karakter.
Duljaj i Bogavac iz pekare u kopačke
Jasno je da i u našem fudbalu ima sličnih životnih priča i teških početaka. Tako je Dragan Bogavac, nekadašnji napadač Crvene zvezde rođen u Crnoj Gori radio u pekari, zaradivši u mladosti nadimak „pekar“. I Igor Duljaj, proslavljeni vezista Partizana i ukrajinskog Šahtjora vezan je za pekaru iz koje je dosegnuo zvezde.
„Kao da je juče bilo. Sećam se tih devedesetih godina u Topoli, mesta u kome sam rođen. Na prijateljsku utakmicu došli su igrači Saša Ilić i Veljko Paunović, jednom rečju veliki Partizan. Prodavao sam hleb u pekari i sa žalom posmatrao kako se drugi spremaju da prisustvuju utakmici, jer mene nije imao ko da zameni. Sve dok komšija nije rekao mom ocu da nađe zamenu da odem da gledam meč. Donekle je i taj naš komšija ‘krivac’ što sam kasnije stigao u Partizan“, rekao je Duljaj, koji je kasnije s Partizanom igrao Ligu šampiona, „stavio je u džep“ velikog Zinedina Zidana u onom čuvenom remiju u Humskoj (0:0).
Još jedna holivudska priča, još jednog fudbalera Groningena i Liverpula. Ovoga puta u glavnoj ulozi zvanično najbolji defanzivac Premijer lige – Virdžil van Dajk.
Holanđanin koji uteruje strah u kosti protivnicima, samom pojavom na terenu, radio je u kafiću kao perač sudova, što je otkrio u jednom od intervjua za BBC.
„Kada sam došao u Groningen, morao sam da idem biciklom na trening. Prvu platu sam potrošio na časove vožnje. Pre nego što sam potpisao ugovor, imao sam 15 ili 16 godina, a novac sam zarađivao tako što sam prao sudove u Bredi. Trenirao sam ponedeljkom, utorkom i četvrtkom, igrao subotom, a radio sredom i nedeljom od šest sati do ponoći“, prisetio se teškog početka Van Dajk.
Nije krio zbog čega je radio. Želeo je sebi da ispuni dečačke želje.
„Imao sam možda 350 evra mesečno i bio sam srećan. Radio sam zato što sam hteo da izađem subotom uveče u grad. Mogao sam da izvedem i prijatelje na večeru, tada sam shvatio koliko novac može da bude važan, ali to nije najvažnija stvar“, rekao je holandski štoper, za kog je Liverpul 2017. godine platio Sautemptonu rekordnih 72 miliona funti.
Nekada je Van Dajk zarađivao 350 funti pranjem sudova, a danas na Enfildu ima nedeljnu platu od 250.000 funti.
Holivudski scenario rezervisan je i za Džejmija Vardija, napadača koji je vodio Lester do šampionske titule u Premijer ligi u sezoni 2015/16.
Engleski reprezentativac karijeru je počeo u Stokbridžu, klubu koji se takmiči u sedmoj ligi Engleske.
Tu je zarađivao 30 funti po utakmici, a pošto od toga nije moglo da se živi radio je lokalnoj fabrici za proizvodnju karbon vlakana. Smena je trajala 12 sati, imao je kratku pauzu koju je koristio da istrči da pojede sendvič, posle čega bi produžio na trening.
PROČITAJTE JOŠ
Iz Stokbridža se probio do Halifaksa i Flitvuda, da bi 2012. godine izborio transfer u Lester. Ni tamo se u startu nije proslavio, voleo je da popije i ličio je više na amatera, nego na napadača Premijer lige. Priznao je to Vardi u autobiografiji.
„Neki ljudi mi nikada neće oprostiti. Drugi će prihvatiti da sam napravio veliku grešku i da sam dosta naučio iz tog poteza. Kada me moja deca budu tražila na društvenim mrežama ukucaće ime svog oca, a onda će dobiti rezultat da sam rasista. Uvredio sam Japanca i to je strašno. Kajem se zbog toga. Voleo sam da pijem i da budem nestašni momak. Napravio sam neke gluposti i proveo sam noć u zatvoru. Uvredio sam čoveka iz neznanja i jer sam previše popio. Da sam znao da je to rasizam, nikada to ne bih uradio“, priznao je Vardi.
Ipak, te 2016. godine kada je za „lisice“ postigao 24 golova i doveo ih do titule, što je ravno naučnoj fantastici, Vardi je potvrdio da je surovi profesionalac i da je sve ružno iza njega. Ove sezone je na 26 utakmica postigao 19 golova što je pokazatelj da mu je forma konstantna u najjačoj fudbalskoj ligi na svetu.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
