Podeli
stanković
Foto: REUTERS/Stefano Rellandini/Guliver

Dejan Stanković, legendarni fudbaler Intera i trener Crvene zvezde, nikada neće zaboraviti 22. maj 2010. godine kada je sa nero-azurima pokorio Evropu.

Tačno deset godina prošlo je od Interovog najvećeg uspeha i osvajanja Lige šampiona u Madridu. Na čuvenom stadionu “Santjago Bernabeu” bačen je na kolena moćni Bajern iz Minhena – 2:0, i te sezone se drim tim Žozea Murinja, čiji je izuzetno bitan član bio Dejan Stanković, okitio triplom krunom.

Nekada sjajni vezista se u intervjuu za Nova.rs prisetio kako je izgledala fantastična sezona koju će pamtiti do kraja života, jer je to kruna njegove prebogate igračke karijere.

PROČITAJTE JOŠ

Prošlo je deset godina od osvajanja titule Lige šampiona. Kako sa ove distance gledate na taj veliki uspeh?

“Te večeri u Madridu, u toku slavlja i euforije, a i danas, deset godina kasnije, imam isti stav – to je trenutak koji je ukrasio moju karijeru. Tog dana je svaki trening, svka utakmica, sva odricanja, sve je dobilo potpuno novu dimenziju. Do tada sam već osvojio mnogo trofeja, titula, odigrao mnogo značajnih i velikih utakmica. Ali, posle finala Lige šampiona i osvajanja pehara, mogao sam sebi da priznam da je moj životni put i profesionalni izbor dobio apsolutni smisao”.

Koliko je i da li vas je taj trofej, o kome mnogi fudbaleri sanjaju, promenio i na koji način?

“Ispunio sam san, ostvario sam svoj najvažniji profesionalni cilj. Godinama sam maštao, radio, trenirao, da bih to doživeo. Želeo sam, baš onako srcem i dušom da mi se to dogodi. Naravno da me je samim tim i postignuti uspeh pomenio, kao das am shvatio da svako odricanje ima svrhu i koliko je fudbal lep”.

Ove godine navršava se i decenija od čuvene triplete Intera sa kojom ste ušli u istoriju italijanskog fudbala. Šta je prva asocijacija kada se setite te trofejne sezone?

“Prva pomisao kad se pomene tripleta je ekipa čiji sam bio član. Pomislim na sve te momke s kojima sam živeo i radio u to vreme. Koliko dobrih karaktera na jednom mestu. I svi sa istim ciljem, identičnim žarom i posvećenošću išli smo korak po korak ka trofejima. Ispostavilo se da smo, zapravo, zakoračili u istoriju. Pomislite samo koliko je legendarnih igrača i timova prošlo kroz kalčo. A samo je moja generacija uspela da osvoji sva tri trofeja u sezoni. I da zaključim odgovor na ovo pitanje, kad se priča o toj sezoni obavezno pomislim i na neponovljivog trenera, lidera kakav je Žoze Murinjo”.

Koji momenat bi ste opisali kao prekretnicu, ili događaj koji je prelomio tu sezonu u korist Intera?

Rad sa decom odveo me u trenerske vode

Uporedo sa obavezama koje ćete imati u Crvenoj zvezdi, ovog leta biće održana treća sezona Kampa Deki 5?

“Više puta rekao sam da je i taj rad sa decom tokom dve sezone kampa doprineo mojoj odluci da uđem u trenerski posao. Boravak sa kamperima na terenu nekako je rasplamsao u meni želju da ponovo svakodnevno budem deo fudbalske igre. Napravili smo odličan sistem koji uspešno funkcioniše. Cilj apsolutno ostaje isti – dečji osmeh! Igra, zabava, druženje u vrhunskim uslovima, po detaljno isplaniranom programu treninga”.

“Teško je govoriti da je u pitanju momenat ili događaj jer sezonaje duga i puna izazova . Teško je bilo u grupi sa Dinamom, u Kijevu. Gubili smo do 86.minuta ali su Milito i Snajder postigli golove za tri boda koja su kasnije bila ključna za plasman u nokaut fazu. Dvomeč sa Barsom u polufinalu je posebna priča. Pred prvu utakmicu u Milanu Murinjo je od nas tražio samo da u Barselonu “ponesemo” bilo kakvu prednost. Ispunili smo mu želju sa 3:1 a onda je on napravio taktiku koja je garantovala finale”.

Koja su tri osnovna pravila kojima se rukovodite u trenerskom poslu?

“Pre svega poštovanje za sve igrače, saradnike s kojima radim u Crvenoj zvezdi ali i protivnike. Druga stvar su jasni i konkretni zadaci koje postavljam pred stručni štab odnosno igrače. I, konačno, odlučnost u sprovođenju ideja odnosno filozofije igre za koju smatram da je adekvatna”.

Crvena zvezda je na korak od osvajanja titule šampiona u Srbiji, uskoro će krenuti i dueli u Kupu. Da li Zvezda može do duple krune i koliko bi vam ti trofeji značili na početku trenerske karijere?

“Zvezda me naučila kao dete da su trofeji njena obaveza. To sam ovde, na Marakani, jako dobro naučio. S tim saznanjem krenuo sam u Italiju. Imao sam sreću da se i u Laciju odnosno Interu uvek borim za najviše ciljeve. S tim u vezi, verujem i dajem sve od sebe da stignem do prvih trenerskih trofeja. Ako uspem u tome, imaće posebno mesto u mojim uspomenama. Jer, pošteno rečeno, početak novog poglavlja u životu sa titulama u mojoj Zvezdi je nešto najlepše što bih mogao da poželim”.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram