Teren ne laže: Nije Pavlović slučajno na meti premijerligaša i pored fijaska Srbije

Momci su otišli, svako na svoju stranu, da bar malo odmaraju sa porodicama "u ilegali" pre nego što opet krenu lige, Evropa i sve ostalo što ide po redu.

Samo se jedno ime upadljivije "razvlači" po medijima, onim inostranim i nakon ispadanja Srbije.

Pogađate, reč je o Strahinji Pavloviću. Slučajno, ili ne, priča se o čoveku kog je mnogo nas i po medijima i po navijačkoj javnosti videlo kao najboljeg u timu.

Nije Pavlović uspeo da potpuno zaustavi Bukaja Saku u onoj situaciji pre gola Engleske, ali nije imao ni sreće, nogom je bio na centaršutu, sreća je bila na strani igrača Arsenala.

Ako se to izuzme, odradio je lavovski posao. Teško da ćete naći nekoga ko će reći da nije bio jedan od onih retkih, spremnih da od prvog minuta igraju i izgaraju.

Znamo koliko se pričalo o tome da su noge naših igrača bile stegnute u prvih dvadesetak minuta.

Uostalom, tada je i pao gol Engleza. Slovenci i Danci su već bili druga priča, ali u grupi u kojoj fudbalom niko nije impresionirao, bar neko je znao da se istakne.

Pavlović se tako našao u središtu priča o prelasku u Brentford. Nije baš Mančester junajted, Liverpul, ili Mančester siti, ali jeste Premijer liga.

A znamo i da u najzahtevnijoj ligi na svetu imamo sve manje igrača kako godine prolaze. Saša Lukić je bio jedna od tih retkih uzdanica uz Đorđa Petrovića, s tim što je Đorđe na golu i uleteo je kao alternativa za Roberta Martineza.

Jednostavno, teren ne laže. Pavlović je bio jedan od onih koji su se na njemu pokazali i da je isto uradio i ostatak ekipe, sve bi bilo drugačije.

Ne bi onda udicu bacao Brentford, već neki veći i jači klub. Setimo se samo kako je Siti odmah "zaskočio" Joška Gvardiola maltene odmah posle Mundijala u Kataru.

I neki naši igrači bi sebi obezbedili bolje ugovore i klubove da ih sreća, hrabrost, kvalitet, taktika - šta god da je bio razlog neuspeha, nije izneverio.

Ostaje žal što u Monaku Pavlović nije dobio poverenje koje je uživao u Partizanu i što je zaobilaznim putem preko Salcburga morao ka najjačoj ligi u Evropi.

Kao da je izgubio bar godinu, dve za svoj razvoj, dok se šetao po Brižu, Bazelu i Salcburgu posle kneževine.

Ništa od toga sada nije važno jer se defanzivac pokazao kada treba i koliko treba. Dovoljno i da se u petak piše o tome kako Milan hoće da ga dovede.

Ko će se onda od zainteresovanih klubova pojaviti u subotu, nedelju? Razume se da je lakše kad vidite na najvećoj sceni da jedan momak igra srčano, da glavom ide i na kopačku, da nije spor i da ume veoma dobro da iznosi loptu bez pomoći vezista.

Sve to su kvaliteti modernog štopera, koje ničemu ne bi služile da neko kao Pavlović oseća strah.

Možda je baš to zapravo bio razlog što "orlovi" nisu uradili ništa ni u Nemačkoj. Popularni Kalaba je kolabirao posle utakmice sa Slovenijom zbog vrućine, a onda se o tome šalio kao da se ništa nije desilo.

Napoli ga je navodno pratio mesecima unazad, primetio ga je Brentford, pa Milan. U Milanu bi popunio odbranu koja bi da smanji broj od 69 primljenih golova iz prošle sezone.

Bio bi nešto bliži Skudetu, nego što bi bio tituli u Engleskoj, dok ga Italijani procenjuju na 20, 25 miliona evra.

Možete samo da zamislite dokle bi ta cifra išla da je Srbija otišla dalje u Kataru ili sada u Nemačkoj, tim pre što je Strahinja pre godinu i po dana dao i gol Kamerunu.

Ni ovako nije loše, nema za čime da žali dok god privlači pažnju klubova širom Evrope, jer zna da je onda nešto uradio kako treba i da samo treba da nastavi istim putem i u godinama koje dolaze.

www.winnerbet.rs – registruj se i oseti pobedu!

BONUS VIDEO: Atmosfera na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj