Silna Engleska, Norvežani kao faktor iznenađenja, debakl Italije - pet najjačih utisaka kvalifikacija za Mundijal

Apsolutni hit je selekcija Engleske.

"Gordi albion" je u kvalifikacije ušao motivisan, narodski rečeno, do neba - jednostavno, kada je u pitanju plasman na Svetsko prvenstvo, u Englezima proradi nešto što ih dodatno "zapali", pa su odigrali u grupi K, u kojoj se našla i reprezentacija Srbije, osam sjajnih mečeva.

Koliko su izabranici Tomasa Tuhela bili dominantni pokazuje i podatak da su dali 22 a grupnu fazu okončali bez ijednog primljenog gola sa osam pobeda, što im je donelo epitet prve evropske reprezentacije koja se plasirala u Sjedinjene Američke Države, Kanadu i Meksiko.

Ono što je posebno interesantno je činjenica da Englezi nisu bili ni pribložno najbolja reprezentacija po gol-razlici. Taj epitet ponela je reprezentacija Norveške, koja je u grupi sa Italijom, Izraelom, Estonijom i Moldavijom takođe zabeležila svih osam pobeda.

I dok je, za razliku od Engleza, primila pet pogodaka, Norvežani predvođeni Erlingom Holanom su dali - 37.

A da nisu slučajno bili najdominantniji tim turnira pokazuje i sledeći podatak - dva puta su savladali Italiju ukupnim rezultatom 7:1. I dok je prva utakmica u Oslu bila okarakterisana kao tek dobar dan, "vikinzi" su u poslednjem kolu kvalifikacija, gde je situacija bila takva da su Italijani mogli da pobedom većom od tri gola razlike nadmaše rivala, i gde su gubili 1:0, uspeli da se ne samo oporave od tog rezultata i preokrenu, već bukvalno pregaze "azure" u Milanu.

Na kraju, na semaforu je stajalo 4:1 za Norvešku, i maestralnih 37 golova za bukiranu vizu za Ameriku, uz spektakularnih 11:1 protiv Moldavije.

Italijani, sa druge strane...

Ako postoji neko ko je podbacio, to su upravo oni. Ukupan utisak zapravo nije toliko loš, pošto su nakon poraza od Norveške vezali šest pobeda (uz nestvaran meč protiv Izraela 8. septembra i 5:4), i to bez previše poteškoća (ako izuzmemo taj meč, Italijani su ostale dobili gol-razlikom 15-1), ali...

Nekako je uvek za ovu reprezentaciju važilo pravilo da ume da igra na rezultat, da poput zmije žabu "davi" svoje rivale pre nego što ih "proguta", ali umesto toga - katastrofa.

Nisu Italijani ličili na sebe, protiv Norveške su se nakon vodećeg gola Frančeska Espozita pogubili na terenu i u razmaku od 63. do trećeg minuta nadoknade meča primili četiri pogotka za poraz od kog će još dugo brideti obrazi. Nije sve gotovo, još uvek mogu do Mundijala, ali više prava na grešku nemaju jer neuspeh u baražu znači i kraj.

Koliko su Itlaijani razočarali, toliko su igrači Farskih Ostrva učinili sve što je moguće da skinu taj prefiks "raz".

Osam utakmica - četiri pobede, četiri poraza, gol-razlika od 11 datih i devet primljenih golova... Svakako fantastičan rezultat selekcije koja je do pre samo nekoliko godina služila kao "topovsko meso" i tim za popravljanje gol-razlike.

Ovog puta, Farani su dva puta savladali Gibraltar, pregazili Crnu Goru na svom terenu (4:0), a potom napravili i pravu senzaciju 12. oktobra savladavši Češku, 2:1.

Nisu se izborili za mesto u baražu, ali su ostavili više nego sjajan utisak i takmičenje završili kao trećeplasirani, iza prvoplasiranih Hrvata, kojima su uzgred dali gol u Rijeci u porazu 3:1, i drugiplasiranih Čeha.

I peti tim koji je ostavio najjači utisak jeste reprezentacija San Marina.

Ova zemlja koja se nalazi u blizini italijanskog letovališta Rimini zauzima 210. mesto na rang-listi FIFA (od 211 članica), a tek su nedavno ostali bez šanse da se domognu baraža za Mundijal, i to nakon što su na sedam mečeva kvalifikacija dali jedan gol a primili 32, i to zahvaljujući jednom krajnje bizarnom pravilu UEFA.

Naime, San Marino je do pretposlednjeg kola bio u situaciji da još uvek ima šansu za prolaz u baraž zahvaljujući osvojenom prvom mestu u prvoj grupi D divizije Lige nacija.

Tada su u konkurenciji Lihtenštajna i Gibraltara sa dve pobede, remijem i porazom zauzeli prvo mesto i ne samo promociju u C diviziju, već i priliku da konkurišu za baraž kao pobednik grupe u svojoj diviziji.

Da bi došli do toga, bilo je potrebno da deset pobednika grupa u Ligi nacija bude među prve dve selekcije u kvalifikacijama. Nažalost po njih, to je uspelo da učini samo osam selekcija, pa su tako preostala četiri mesta otišla Rumuniji, Švedskoj, Severnoj Irskoj i Velsu ili Severnoj Makedoniji, u zavisnosti od ishoda njihovog međusobnog duela, mada je sigurno da će obe selekcije igrati u baražu, jedino pitanje je - ko kao drugi u grupi, a ko na osnovu Lige nacija.

Tako je San Marino, za kog su mnogi potajno navijali da bi rezultati mogli da se poklope, ostao bez prilike da postane verovatno najbizarniji učesnik završne dve utakmice za odlazak na Svetsko prvenstvo u istoriji.