Nakon dva nastupa u Ligi šampiona, te sjajnog izdanja u Ligi Evrope, u kojoj je Milan uz dosta sreće prošao dalje, Crvena zvezda želi da u sezoni 2021/2022 ponovo bude deo elite, a jedna od "udarnih igala" bi, prema poslednjim najavama, trebalo da bude Aleksandar Prijović.
Nekadašnji fudbaler Legije iz Varšave, solunskog PAOK-a, Derbi Kauntija, Siona i aktuelni napadač Al Itihada je u karijeri promenio veliki broj klubova, pa bi crveno-belima doneo ne samo kvalitet kada je u pitanju igra u samom špicu, već i ogromno iskustvo koje bi bilo od izuzetnog značaja za tim Dejana Stankovića.
PROČITAJTE JOŠ...
Samo jedan pogled na biografiju dovoljan je da potvrdi tu tezu.
Prijović, inače rođen u švajcarskom Sent Galenu 21. aprila 1990. godine, fudbalom je počeo da se bavi u lokalnom klubu, ali je u avgustu 2007. usledio prelazak u italijansku Parmu. Kao 17-godišnjak, Prijović je bio prinuđen da iz rodnog grada putuje ka italijanskom gradu koji se nalazi blizu granice sa Švajcarskom gotovo svakodnevno, i to vozom. Put je neretko trajao oko osam sati.
U tim trenucima Prijović nije imao prepoznatljivu dugu kosu, nije čak imao ni veliki broj tetovaža, ali je talenat bio dovoljan da mu samo šest dana po navršenoj 18. godini života donese mesto u prvom timu „mlekadžija“. Nije uspeo da postigne pogodak u porazu od Ređine 2:1 tog 27. aprila 2008. godine, ali jeste upisao debi u jednoj od najjačih liga na svetu.
Nije ostao u Italiji, naredne seone usledio je prelazak u Jeovil, koji je igrao u engleskoj Ligi jedan, trećem rangu takmičenja, potom u Northempton, igrao je i za Derbi Kaunti, a za ovaj period Prijovića vezuje i jedna ne tako lepa priča:
„U Engleskoj sam krenuo lošim putem i počeo da se kockam. Bio sam mlad, 18 godina, završi se trening i svi stariji igrači odu svojim kućama. Ja bez igde ikoga, gde ću, šta ću… I onda mi ta glupost padne na pamet. Srećom, nisam tada puno zarađivao pa nisam ni imao šta da prokockam. Naučio sam lekciju i već sada razmišljam šta ću posle fudbala“, rekao je Prijović u intervjuu datom Blicu 2018. godine.
Po odlasku iz Engleske prvu ozbiljnu priliku dobio je u Sionu iz Švajcarske u koji je stigao pred početak sezone 2009/2010.
Deset mečeva u tamošnjoj Superligi prošlo je bez gola, ali je poverenje uzvratio na najbolji mogući način godinu dana kasnije, kada je na 25 mečeva šest puta zatresao mrežu rivala, uz tri asistencije.
Nakon tri sezone u Sionu put je Prijovića vodio ka Lozani, iz koje je stigao u norveški Tromzo. Nakon evropskog „prvenca“ u kvalifikacijama za Ligu Evrope u pobedi protiv Metalurga od 1:0 usledio je i meč nakon kog je veliki broj ljubitelja fudbala i čuo za Prijovića.
Prvi meč u Norveškoj Tromzo je 23. avgusta 2012. dobio 3:2, a vodeći pogodak nakon centaršuta Tomasa Dragea u 37. minutu postigao je upravo Prijović.
Do kraja meča obe ekipe su postigle po dva gola, dok je u revanšu Partizan slavio sa 1:0 i obezbedio mesto u grupnoj fazi takmičenja.
Poznat pod nadimkom „journeyman“, što je termin koji u sportskoj terminologiji označava igrača koji često menja klubove, nakon Tromsa Prijović je otišao u švedski Đurgarden, zatim i u Tursku, gde je najbolje partije u dotadašnjoj karijeri Prijović pružio u dresu Boluspora u prvoj ligi, drugom rangu takmičenja Turske, kada je na 31 utakmici 16 puta postigao gol, pet puta asistirao, i sebe preporučio ekipi Legije iz Varšave.
U poljskoj Ekstraklasi konačno je potvrdio talenat i na najvišoj lestvici, pa je na 30 utakmica postigao osam golova, asistirao za četiri, potom sezonu kasnije na 14 mečeva pogodio mrežu pet puta, uz dve asistencije.
Sa Legijom je po prvi put zaigrao u Ligi šampiona, kada je u fešti golova protiv Borusije iz Dortmunda postigao dva gola (meč završen 8:4 za Nemce), asistirao je protiv Reala i Sportinga, bio jedan od najzaslužnijih za titulu 2015/2016.
Nakon godinu i po u Poljskoj Prijović je „zapao“ za oko ekipi PAOK-a – i ispostavilo se da je napravio najbolji mogući potez kada je rekao „da“.
Kraj prve sezone završio je sa trofejem Kupa Grčke, isto je bilo i naredne, kada je ujedno bio i najbolji strelac Grčke sa 19 golova, ali tada nije ekipa iz Soluna uspela da uzme titulu. Jeste naredne godine, doduše bez Prijovića, koji je na polusezoni otišao u Saudijsku Arabiju. Uprkos tome, dao je ogroman doprinos uz 18 golova na 27 mečeva na svim takmičenjima.
PROČITAJTE JOŠ...
Nije u Saudijskoj Arabiji uspeo da od početka pruži partije kakve su očekivane, gotovo da ne prođe prelazni rok a da za Prijovića ne bude priča o Prijovićevom odlasku, 2019, samo godinu dana po dolasku, bio je nadomak odlaska, isto je bilo i godinu dana kasnije, kada je Al Itihad pokušao da ga proda, ali su visoki prohtevi odbili zainteresovane klubove. Ipak, nije se situacija popravila ni u sezoni 2020/2021, na to se nadovezala i veoma loša finansijska situacija usled pandemije koronavirusa.
Negde u to vreme počela je i priča o interesovanju Zvezde, ali se činilo da je sve palo u vodu kada je potencijalni reprezentativac Srbije početkom aprila 2020. godine priveden zbog kršenja policijskog časa koji je propisan u cilju borbe protiv pandemije koronavirusa, nakon čega je osuđen na tri meseca kućnog pritvora.
U junu iste godine, u vreme kada je priča o potencijalnom dolasku na Marakanu počela da se ponovo zahuktava, Prijović je rekao da, razočaran tretmanom države i „medijskom satanizacijom“, nikada neće igrati za ekipu iz Srbije, niti ima nameru da se vraća u Srbiju da živi.
Od tog trenutka prošlo je nešto manje od godinu dana, Zvezda je ponovo „bacila udicu“, a ukoliko Prijović kaže „da“, jasno je da je zov Lige šampiona bio dovoljno jak da „prekrši“ ono što je rekao pre godinu dana. Pogotovo jer teško da postoji bolji „izlog“ i mesto za dokazivanje Draganu Stojkoviću za povratak u reprezentaciju pred Svetsko prvenstvo od kluba u kom je aktuelni selektor stekao status legende.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare