Terzićeva plata tajna. Mnogi u Superligi na platu dobijaju premije za uspehe, procente od prodaje igrača, ugrađuju se i u "benzin za kosilice".
Najbolji zanat je u Srbiji ili politika ili onaj funkcionerski u sportu, sve ostalo je manje unosno. „Masne zarade“ na mesečnom nivou, to je stvarnost fudbalske Srbije, gde samo za vrhušku ode desetina hiljada evropskih novčanica.
PROČITAJTE JOŠ:
U Fudbalskom savezu Srbije je jako uzbudljivo na kraju meseca svratiti na blagajnu.
Po rečima Novice Tončeva, Nenad Bjeković, na primer, kao vršilac dužnosti predsednika nakon odlaska Slaviše Kokeze, ima 7.000 evra mesečno.
Tončev se oglasio saopštenjem posle smene trojice članova Izvršnog odbora: Dušana Mrakića, Srđana Bajčetića i Dragana Ilića. Kao razlog je naveden izostanak pobrojanih članova sa sednica u FSS.
„Da li je to ‘košenje sa zdravim razumom’ ili strah da se ne otkrije glasanje koje su članovi pod obmanom uradili i tako gospodinu Bjekoviću omogućili mesečna primanja od 7.000 evra“, rekao je Tončev nedavno u svom saopštenju.
Bjeković nije jedini sa ozbiljnim primanjima. Nezvanično, Jovan Šurbatović, generalni sekretar FSS je na 6.000 evra mesečno, a počasni predsednik Tomislav Karadžić ima prihod od 4.000 evra.
Vladimir Vuletić, bivši potpredsednik Partizana, u nedavnom intervjuu za „Novu“ otkrio je za koliko, recimo, zarađuje Miloš Vazura, generalni direktor Partizana.
„Miloš Vazura, generalni direktor FK Partizan, samo platu ima od 5.000 evra mesečno, a ima prema ugovoru i sve premije kao igrači za osvajanje bilo kog boda u Evropi, za osvajanje trofeja“, rekao je Vuletić.
Plate funkcionera u Crvenoj zvezdi su tajna i nije moguće dobiti tačan odgovor na pitanje koliko zarađuje Zvezdan Terzić, generalni direktor kluba sa Marakane.
„Nova“ je uputila dopis srpskom šampionu i ostala je uskraćena za odgovor koliko primaju Terzić, Mitar Mrkela, sportski direktor i Dragan Džajić, počasni predsednik kluba iz Ljutice Bogdana.
Nezvanično, Terziću je plata bila 9.000 evra mesečno, Mrkela je imao 5.000 evra, a Džajić 4.000 evra.
Treba napomenuti da su funkcioneri Crvene zvezde i trener Dejan Stanković pristali na smanjenje plata od 50 odsto početkom pandemije koronavirusa, a postoji mogućnost da su stvari u međuvremenu još menjane.
Nema, međutim, sumnje da su plate u Crvenoj zvezdi u normalnim okolnostima ispod nivoa plata u Fudbalskom savezu Srbije i Partizanu.
Ivica Iliev je, recimo, dok je bio sportski direktor Partizana u prvom mandatu, imao čak 10.000 evra.
Sa te funkcije je otišao pred proleće 2019. godine, ostao je pri klubu za 4.000 evra, a onda je vraćen na mesto sportskog direktora ove godine.
U ostalim klubovima situacija je drugačija i nema tako visokih primanja. To naravno ne znači da se ne isplati upravljati tim klubovima, jer zarada ne mora da bude samo plata.
Tu su bonusi, ugrađivanja, provizije, prodaja igrača… Ili što bi rekao jedan naš fudbalski radnik „ugrađuju se i u benzin za kosilice“.
Klupski fudbal je u minusu, klubovi su većinom gubitaši, ali uprkos tome ima mnogo primera gde se ljudi ipak trkaju da sednu u fotelju istih klubova, jer tu dominiraju „kombinacije“.
Primera i načina za zaradu ima više. Uglavnom se svodi na „taljenje“ po različitim osnovama, od pumpanja cena za obezbeđenje utakmica, pa do kosačica i malverzacija sa gorivom.
U suštini, klub preplati uslugu, na primer, košenja trave, ili obezbeđenja, a višak se vraća u džep nekoga iz uprave.
Tako se uspešno izvlači novac, jer svi imaju svoj način da zarade „sa strane“.
Zanimljivo je i to da redovno imamo slučajeve gde fudbaler hoće da tuži klub zbog neisplaćenih zarada, ali arbitraža, kada je reč o platama funkcionera, gotovo da nema, ili ih malo ko pamti.
Mirko Poledica, predsednik sindikata profesionalnih fudbalera „Nezavisnost“ je u više navrata ukazivao upravo na ovu činjenicu, da ljudi iz uprava klubova „žive kao bogovi“ i da se fudbal zbog njih igra u Srbiji.
Uz spomenute, svakako najveći osnov prihoda su transferi igrača, gde se funkcioneri „ugrađuju“.
Zato ne čudi što sukoba saopštenjima ili razmirica frakcija u upravama klubova ima mnogo više nego sukoba igrača.
Fudbaleri se pokoškaju na terenu i na tome se završi, a u upravama su ti sukobi izraženiji – i nije ni čudo zbog čega.
BONUS VIDEO – Stanković: Meč protiv Brage diplomski rad ove generacije
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar