Partizanov put kojim se ređe ide i više nema nazad

Crno-beli su stali u trećem kolu kvalifikacija za Ligu konferencija posle epske borbe sa škotskim Hibernijanom posle produžetaka.

Bio je to drugi put da crno-beli u samo jednoj sezoni igraju produžetke i oba puta su ostali kratki.

Iako je ovo najranija eliminacija u poslednjih pet sezona još od 2020. kada se igrao samo jedan meč zbog koronavirusa i kada je Partizan ispao od ekipe Šarloa u Belgiji, utisci su mnogo pozitivniji nego prethodne dve godine kada je ekipa stigla do plej-ofa.

Ipak, ne može se prenebregnuti činjenica da je Partizan treću godinu u nizu ostao bez grupne faze evropskih takmičenja, što je samo još jedan udarac u nizu za klub sa ogromnim finansijskim problemima.

Ne bi Liga konferencija donela novac potreban za rešavanje ogromnih problema, jer je reč o cifri od nekih sedam, osam miliona evra plus određena zarada od ulaznica, ali bi bila značajna u olakšavanju problema i ono što je pre svega bitno – to bi bila idealna pozornica za mladi sastav Partizana.

Crno-beli su u sezonu ušli sa riskantnom varijantom da u prvi plan gurnu svu svoju talentovanu decu i da ih promovišu u nosioce igre, a neke čak i u kapitene poput Vanje Dragojevića. Nije se na kraju rezultatski isplatilo kada je Evropa u pitanju, ali se promenila kompletna slika i energija oko kluba. Navijači su to prepoznali kao dobar potez i počeli da dolaze na stadion, a najmlađi tim Partizana koji je ikada igrao u Evropi je, ma koliko čudno zvučalo, sve vratio na terenu.

Čak četiri pobede u šest mečeva uprkos dve eliminacije i mnogo pozitivnih utisaka, kao i činjenica da je cena igračima samo od toga značajno porasla, promenili su klimu oko samog kluba.

Nekoliko vanserijskih talenata, meteorski napredak pojedinaca koji su šansu dobijali i prošle sezone i osnova na kojoj može da se gradi svetla budućnost kluba – sve to je tu. Da je bilo malo sreće i malo više hrabrosti od strane uprave, ova priča je mogla da ode i dalje.

Partizanovi klinci su na kraju ceh platili zbog neiskustva, gluposti na terenu, a uprava zbog ziheraškog pristupa i nedovođenja štopera. Jesu stigli Milovanović i Milić koji su se povredili, ali je osim njih dvojice morao da dođe bar još jedan iskusan i proveren igrač, po cenu malo nategnutog finansijskog angažmana. Ovako je jedna povreda u priču gurnula Nikolu Simića, koji je trebalo da sa klupe polako dolazi do minuta u prvom timu, a Vukašina Đurđevića pretvorila u štopera iako to nije.

Crveni kartoni, povrede i na kraju greške na najosetljivijoj poziciji ostavile su Partizan bez Evrope, i to je moglo da se izbegne uz malo više hrabrosti u prelaznom roku. Ako je haos sa dugovima nastao zbog katastrofalnih kupovina igrača bez smisla, jedna smislena je mogla da donese mnogo veći povrat nego što bi sama po sebi bila trošak.

Ipak, i dalje ima mnogo razloga za optimizam.

Partizan je promovisao gomilu dečaka koji imaju potencijal za prodaje od po više miliona, neki od njih i za deset i više, i to je put kojim bi klub mogao da se izvuče iz blata. Osim toga, Partizan je poslao i poruku drugoj talentovanoj deci da bi u narednom periodu ovo mogla da bude savršena sredina za razvoj i lansiranje karijere, a deca koja su stasavala kroz omladinsku školu dala su impuls i na terenu jer su mnogi od njih i vatreni navijači, zbog čega daju dodatnu energiju u samoj igri.

Sada je na potezu sam klub. Partizan nije uspeo da generiše preko potreban dodatni prihod plasmanom u Evropu i teško da će uspeti da ga generiše kroz igranje domaće lige, pa se prodaja nekog od igrača nameće kao jedno od rešenja. Ipak, pitanje je da li bi ovog leta bilo koja prodaja mogla da dostigne pun potencijal kada je zarada u pitanju, a samo bi oslabila tim u borbi za to drugo mesto koje je imperativ, jer je malo verovatno da bi u ovom trenutku Partizan mogao da se bori za titulu.

Osim toga, igranjem u ovom sastavu bi imali bolju priliku da rastu kao igrači i da im samim tim raste i cena.

U poslednjih nekoliko sezona smo svedoci da i igrači koji su igrali samo u domaćoj ligi, poput Miloša Lukovića, mogu da se prodaju za cifru od preko pet miliona evra.

A Partizan je čak i u ovom stanju ekipa koja ima veću težinu i potencijalno veću pregovaračku moć.

U ovom trenutku bi za crno-bele bio bolji put da makar do zime sačuvaju ekipu, a potencijalno i za naredno leto i novi pokušaj da kroz kvalifikacije dođu do Evrope, kada bi sve moglo da se preokrene.

Deluje da u tom pravcu, prema izjavama Predraga Mijatovića, razmišlja i klub.