Mančester junajted je već godinama u krizi, a najveću cenu plaćaju treneri, koji se menjaju kao na traci posle sera Aleksa Fergusona.
Poslednju titulu u Premijer ligi, „crveni đavoli“ osvojili su u sezoni 2012/13, upravo pod vođstvom Fergusona, dok klub sa „Old Traforda odavno nije daleko dogurao ni u Ligi šampiona.
Od odlaska Fergusona u penziju, Junajted je osvojio sedam trofeja, dok ove sezone trenutno zauzima 14. mesto u Premijer ligi, a u Ligi Evrope ima tri remija iz isto toliko mečeva. Prošle sezone Junajted je bio poslednji u grupnoj fazi Lige šampiona, a Erik ten Hag je do poslednjeg dana u Mančesteru mislio da je na dobrom putu i da će rezultati doći.
Međutim, Ten Hag je izgleda u nekom trenutku izgubio dodir sa realnošću, pa je gledati Junajted pod njegovim vođstvo bilo poprilično mučenje.
Daleko od toga da je samo holandski trener kriv za neuspehe Junajteda poslednjih godina, pošto su pre njega otkaze dobijali Dejvid Mojes, Rajan Gigs (privremeno bio trener), Luj van Gal, Žoze Murinjo, Ole Gunar Solskjer, Majkl Kerik (privremeno) i Ralf Rangnik.
Niko se od njih nije proslavio, čak daleko od toga, a jedini je Murinjo u Evropi napravio neki uspeh – osvajanje titule u Ligi Evrope.
Činjenica je da nijedan od pomenutih trenera nije ostavio veliki i dubok trag u Junajtedu, ali nije baš i da su njihove ideje ispraćene na pravi način. U tome su zakazali i igrači i oni koji sede u foteljama, ali to je već za neku dublju analizu.
Ten Hag je iza sebe u Junajtedu ostavio malo toga dobrog, ali treba reći da je mnoge iznenadila brzina pronalaska novog trenera, pošto je zvanično posao u crvenom delu Mančestera dobio Ruben Amorim.
Da li će uslediti i nova era na „Old Trafordu“ ili će se nastaviti neslavno smenjivanje trenera, rano je reći, ali Amorim svakako jeste neko ko uliva poverenje i ima preko potreban entuzijama za rad u, bar trenutno, ne baš prijatnom okruženju.
On će postati treći portugalski menadžer u Premijer ligi, pored Marka Silve (Fulam) i Nuna Espirita Santa (Notingem forest). Biće ukupno sedmi Portugalac na klupi nekog kluba od osnivanja Premijer lige, jer su pre pomenute trojice u najjačoj ligi sveta radili Žoze Murinjo, Andre Viljaš-Boaš, Karlos Karvahal i Bruno Laž.
Koliko je Junajted želeo Portugalca govori i podatak da su za njega platili 10 miliona evra, što zaista nije česta pojava u fudbalu, naravno, kada je o trenerima reč.
Amorim je bio uspešan vezista, nastupao je za Belenenseš, Benfiku, Bragu i Al Vakrah, a upisao je i 14 nastupa za A reprezentaciju Portugala i to nakon što je prošao mlađe selekcije.
Trener je postao 2018, kada je imao svega 33 godine (sad mu je 39), što je takođe neobično, a poverenje je dobio u portugalskom klubu Kasa Pia. Nakon toga bio je u B timu Brage, a onda je preuzeo i glavnu ekipu, da bi 2020. godine pojačao Sporting i klub ponovo podigao na visoke grane.
Kao veoma mlad trener Amorim je uspeo da stekne poštovanje i poverenje, izgleda da ga i fudbaleri vole i da sa njim imaju sjajan odnos, pa su zbog svega došli i rezultati. Sa lisabonskim timom osvojio je dve titule prvaka Portugala, tome je dodao još dva Kupa i jedan Superkup, a bio je i dva puta najbolji trener u svojoj zemlji.
Ono što je takođe bitno jeste da Amorim ostavlja Sporting u veoma dobroj poziciji – tim iz Lisabona ima 10 pobeda bez poraza i remija u prvenstvu, dok je u Ligi šampiona na sedam bodova iz tri utakmice. Amorim će na klupi Sportinga biti još protiv Sitija u LŠ i protiv Brage u prvenstvu Portugala.
Koliko je Amorim poštovan u Engleskoj govori i to da je spominjan i kao naslednik Pepa Gvardiola u Sitiju, odnosno kao trener Liverpula posle Jirgena Klopa, što se ipak nije desilo.
Amorim je autoritet izgradio znanjem, sposoban je da uspostavi stabilnost, maksimalno je motivisan, a deluje da poseduje i mentalitet da bi vodio (posrnulog) velikana.
„Sezona je počela, odlično smo krenuli, a onda je došao Mančester junajted, platio otkupnu klauzulu. Nikad nisam razgovarao sa predsednikom. Tri dana sam govorio da želim da ostanem do kraja sezone, ali mi je onda rečeno da to nije moguće. Bilo je sada ili nikada ili bi Mančester izabrao drugu opciju. Imao sam tri dana da odlučim, da donesem odluku koja radikalno menja moj život“, rekao je Amorim.
Istakao je da je Mančester junajted bio njegova velika želja.
„Imao sam druge ponude, predsednik i sportski direktor to mogu da potvrde. Nije prvi put da me traži drugi tim. Posle Sportinga sam želeo taj klub, Mančester. Postoji trenutak kada moram da napravim korak napred u karijeri. To se i dogodilo. Bilo mi je teže nego bilo kom navijaču Sportinga, verujte mi, ali sam morao ovo da uradim“.
Novac nije bio presudan.
„Sada idem kući srećniji jer sam objasnio. Ljudi kažu: ‘U pitanju je novac’, ali je postojao je drugi tim koji je želeo da plati tri puta više od Mančestera. Bila je ovo najbolja faza u mom životu. Svi u Sportingu znaju. Razumem razočaranje navijača, ali ovo je oproštaj. Imamo još dve važne utakmice protiv Mančester sitija i Brage“.
Privremeni trener Junajteda je sada Rud van Nistelroj, ali još uvek ostaje nejasno šta će biti sa njim, jer Amorim sa sobom vodi i pomoćnike.
„Povešću svoj stručni štab sa sobom. To je bio jedan od mojih uslova. Vodio sam ih sa sobom još od Kasa Pije.“
Upitan je Amorim i da li će u Junajted dovesti Viktora Đekereša, ubedljivo najboljeg fudbalera i strelca Sportinga.
„Đekereš košta 100 miliona i teško je. Neću kupiti nijednog igrača Sportinga u januaru“, zaključio je Amorim.
Sama po sebi, promena trenera ne može biti izlaz iz krize. Sa Amorimom na „Old Traford“ bi trebalo da se vrati i optimizam, ali pred „crvenim đavolima“ je naporan rad, na praktično svim nivoima i u svim strukturama.
Videćemo koliko će vremena biti potrebno Amorimu da se navikne na novu atmosferu i sredinu, da ideje sprovede u delo i kako će mu prijati celokupna „klima“ u Engleskog, jer je to sigurno bar nivo iznad u odnosu na Portugal.
Biće zanimljivo videti i kako će se igrači ponašati, pošto je evidentno da i oni mogu i moraju mnogo bolje. Bilo je poslednjih godina mnogo promašenih transfera (Maunt, Antoni, Marsijal, Pogba…), Rašford je stagnirao, napadači su nedovoljno efikasni, Bruno Fernandeš često ne pokazuje kapitenske sposobnosti, Hari Megvajer je poznat kao nepouzdan defanzivac, već dugo fali levi bek…
Dakle, problema i te kako ima, a videćemo da li će i uprava slediti ideje novog trenera i verovati Amorimu, koji ima priliku da ispiše istoriju kluba i vrati ga na staze stare slave.
BONUS VIDEO