Dušan Petković Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Bivši fudbaler i sadašnji menadžer Dušan Petković uhapšen je u Amsterdamu kao član kriminalne grupe i to sa 115 kilograma kokaina.

Otac osumnjičenog Petkovića bio je čuveni Ilija Petković (1945 – 2020), slavni jugoslovenski fudbaler i selektor fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore na Mundijalu 2006. godine u Nemačkoj, na koji je stariji Petković vodio i svog sina kao reprezentativca.

PROČITAJTE JOŠ:

Što se tiče Dušana Petkovića, on je nekadašnji reprezentativac OFK Beograda, a u julu je imenovan i za sportskog direktora tog kluba umesto Miška Mirkovića. OFK Beograd nastupa u Srpskoj ligi „Beograd“, trećem rangu takmičenja u Srbiji.

Osim u OFK Beogradu, igrao je i za Majorku, Jokohamu, Spartak iz Subotice, Volfsburg, Nirnberg, Spartak iz Moskve i Saturn.

Za reprezentaciju Srbije i Crne Gore odigrao je samo sedam utakmica, a nastupao je kao defanzivac.

Nakon igračke karijere odlučio je da ne ode u trenerske vode kao otac, a u razgovoru za Nova.rs 2021. godine objasnio je i zašto.

„Ja sam jedan od onih igrača koji se nije okrenuo tome da krene u trenersku školu po završetku karijere, i da krene u tu vrstu posla. Imao sam želju da se oprobam kao direktor ili menadžer, kao neko ko vodi tu strukturu fudbalsku. Imao sam sreću da nađem dva kluba gde sam imao odrešene ruke, bila su to dva kluba različitih struktura, imali smo u prvom klubu mlade igrače, i to je totalno drugačiji ambijent od onog drugog, gde je sve drugačije i gde su stariji igrači koji su mnogo toga prošli. Jednostavno, raditi sa 25-30 ljudi na dnevnom nivou, nije nimalo lako, a opet, biti uspešan. To sam preturio preko leđa, video da može da prođe na način na koji sam mislio da može da prođe. Lepo iskustvo“, rekao je tada Petković.

Foto: EPA PHOTO DPA/BERND SETTNIK

Mnogi su pričali da je u reprezentaciji bio samo zbog oca, ali je u ispovesti za Nova.rs Dušan objasnio kako je to izgledalo pre Mundijala 2006. godine.

„Nisam čovek koji gleda prošlost, od tog se ne živi. Ima jedna kineska poslovica, koju sam pre ‘iks’ godina zapamtio. Ko živi u prošlosti, živi u bolu. Evidentno je da tamo mnoge stvari nisu funkcionisale, a mnogi su pričali da je sve to krenulo mojim dolaskom. Ja sam neko ko je debitovao 2001. za reprezentaciju, neko ko je igrao kroz staru Jugoslaviju, omladinsku reprezentaciju, olimpijsku, govorim o zemlji sa 20 miliona stanovnika, gde je bilo teže postati reprezantativac. Nekako, imao sam nepune 32 godine, sećam se kada sam se vratio sa Svetskog prvenstva, u Savezu na Terazijama bio je nenormalan broj novinara. To je bila goruća tema i mogu samo iz svog ugla reći nešto vezano za sebe. Bio sam spomenut kao neki vinovnik koji je poremetio celu atmosferu. I mnogi od tih mlađih novinara koji su imali 21 ili 22 godine, nisu skoro ništa znali o meni. Ja sam tada u kvalifikacijama igrao za Spartak iz Moskve, posle skoro sedam godina smo bili prvi na tabeli, bio sam najstandardniji igrač, pre toga sam igrao u Bundesligi za Nirnberg i za Volfsburg, bundesligaške ekipe. Nikada me nijedan novinar nije pozvao, nijedan moj evrogol nije pušten ovde na nekoj televiziji, bio sam četiri meseca treći ocenjeni igrač Bundeslige, nigde nikada nisam pročitao ni red o sebi. Ne da sam patio, odrastao sam drugačije, nisam imao želju ili ambiciju da se oglašavam sam, na silu, iz Nemačke ili Rusije. Sećam se da me je skoro neki novinar rekao ‘nisam znao da si u Nemačkoj bio na ol-star utakmici, 2002. godine’. Tada su bile poplave na severu Nemačke, oni su tad bili vicešampioni sveta, izgubili su u Japanu i Koreji od Brazila. Onda se igrala utakmica za postradale, bio sam šesti izabrani igrač u tom ol-star meču koji se igrao u Gelzenkirhenu za 68.000 ljudi. Mene nikada nijedan novinar nije pozvao zbog toga, ja sam bio ol-star igrač za meč u kom su birani najbolji stranci. Nikad me niko nije pozvao, nisam video red napisan ovde, nikada. Normalno je bila da sam neka nepoznanica, i kada me je otac pozvao, da je delovalo ‘vau’. Ja sam objašnjavao da nisam pekar i moler, pa me otac pozvao. Normalno je i da ako si igrao u Zvezdi i Partizanu, da te ljudi bolje znaju, ja sam bio u OFK Beogradu, normalno je bilo da se odreaguje tako. ‘Tatin sin, tatin sin’, mnogima je to odgovaralo.“

BONUS VIDEO Dušan Petković i nikad ispričane priče

Komentari

Svi komentari (0)