0
Najbolji šahista, slaže Rubikovu kocku za manje od 40 sekundi, uči nemački, a uz to je i fudbalski reprezentativac. Zvuči kao idealan zet za svaku majku u Srbiji.
Još samo da ga MENSA prihvati kao svog člana i eventualno da završi neke master studije i sve je stigao da uradi.
PROČITAJTE JOŠ:
U fudbalu su njegovi transferi već plaćani milione evra, a u šahu postaje majstor, trenira ga selektor Srbije. I sve to je postigao do 22. godine.
Reč je o Dejanu Joveljiću, momku koji je za Nova.rs pričao o šahu, fudbalu, reprezentaciji i odluci da veoma mlad ode u MLS ligu i zaigra u srcu Holivuda – Los Anđelesu.
Poslednjih dana je pažnju privukao jednom fotografijom, na kojoj se vidi fudbalski profesionalac iz Los Anđelesa, kako igra šah u Požegi.
Da ne ostane samo na šahu, pričali smo sa njim i o tome koliko Amerikanci pamte Aleksandra Kataija, o formi Aleksandra Mitrovića i Dušana Vlahovića, ali i o željama za 2022.
„Interesovanje za šah potiče od malih nogu, igrao sam sa dedom i tatom i tako naučio. Ali baš aktivno igranje i konstantno napredovanje je od ‘doba’ korone. Bio sam u Anderlehtu sve je stalo, liga se zaustavila, lokdaun… I onda sam gledao kako da napredujem na nekoj drugoj strani. Posle treninga u stanu koristio sam slobodno vreme onlajn časovima nemačkog jezika i šaha“, počeo je Joveljić priču za naš portal.
Svi znamo koliko energije crpi profesionalni fudbal, pa onda igranje šaha pored toga, zvuči nespojivo.
„Pa može da se uklopi, recimo da su moje obaveze u klubu od 7 do 13-14 časova. To ako je jedan trening, a ako su dva, onda malo više. Kad dođem sa treninga odmaram se igrajući i učeći šah. Što se tiče Rubikove kocke, kad sam imao mononukleozu počeo sam da slažem pošto nisam mogao da izađem iz kuće. Rekord mi je ispod 40 sekundi. Ali, kada je jednom složite, posle nije zanimljivo. Volim isto da igram bilijar, prijatelj mi je višestruki prvak Srbije u svim disciplinama Andreja Klasović“, kaže Joveljić.
Skromno tvrdi da ga taj hobi ne čini drugačijim od ostalih fudbalera, jer svi imaju neke zanimacije, bilo da je reč o jezicima, čitanju knjiga, igricama.
Njegova omiljena je šah, a bilo je čak šala da je i u avionu za Los Anđeles kupio jednu tablu.
„Tablu sam imao još odranije, a jedan dan kada sam se šetao Los Anđelesom, video sam ljude kako igraju u parku, oprobao se sa njima i pobedio“, priča Joveljić.
U poslednje vreme je veoma popularna serija „Queen’s Gambit“, u čijem se centru dešavanja nalazi upravo šah i Joveljić nije mogao da je propusti.
Glavna junakinja u njoj zamišlja čitave partije i na instinkt pobeđuje rivale.
„Ha, ha, naravno da sam čuo i gledao, iskreno dešava se, ali uvek previdim neki potez, tako da moram više puta da zamišljam poziciju“, kroz smeh komentariše Dejan.
Opisao nam je i svoj omiljeni potez…
„Moj omiljeni potez je E4 sa belim figurama, sicilijansko otvaranje najbolje imam. ‘The butcher’ je inače nadimak mog šahovskog trenera Miodraga Perunovića, inače selektora Srbije u šahu koja je ove godine na Evropskom prvenstvu ostvarila najveći uspeh. I on je napravio kurs „The Butcher Sicilian“ da približi varijante za ljude koji igraju E4 C5″, objasnio je Joveljić u detalje.
Ono što ga izdvaja od ostalih je činjenica da u brzom šahu parira i znatno iskusnijima od sebe.
„Znao sam da igram na OK nivou, na internetu preko 2.300 rejting u ‘blicu’, pobeđivao sam kandidate za majstore, FIDE majstore, čak i velemajstore, tako da sam znao da imam neke šanse, ali velika je razlika u blicu i standard šahu, odnosno tri minuta prema sat i 30 minuta“.
Turnir u Požegi je završio sa po jednom pobedom, porazom i sedam remija.
„Da, igrao sam turnir u Požegi, na kojem su učestvovali igrači sa titulama, četiri međunarodna majstora, dva FIDE majstora i ostali igrači bez rejtinga… Inače sam član ŠK Požege i ovom prilikom pozdravljam saigrače Dejana Pavlovića, Nikolu Marčetića, Ivana Radivojevića, Andreja Klasovića, Dušana Radovanovića, Perunovića, koja će se od ove godine takmičiti u najboljoj ligi Srbije“.
Priča se potom prebacila na fudbalski teren i njegovo iskustvo igranja u Los Anđelesu.
„Iskreno novo i veoma zanimljivo iskustvo, tri meseca sam bio u Los Anđelesu. Sada je pauza i pripremam se za novu sezonu po programu Andreje Milutinovića. Na početku je nezgodno pogotovo jer je porodica, kuća daleko od vas, ali znam zašto sam došao tako da s tim morate da se nosite. Razlikuje se dosta kultura, hrana, način života“.
„Iskreno nisam upoznao naše ljude, a bio sam u jednom našem restoranu. Naravno, nigde hrana nije kao kod nas“, konstatuje Joveljić.
Pitali smo ga i za navijanje i atmosferu na tribinama, jer je kao nekadašnji igrač Crvene zvezde, imao i iskustvo „večitog derbija“.
„Recimo, bilo mi je na neku stranu smešno, derbi LA Galaksija i LAFC-a, pun stadion, oseća se neka tenzija, ali ni blizu kao nas derbi Zvezda – Partizan. Porodično se ide na utakmice, i nekako baš uživaju tako“.
U Srbiji i Evropi vlada predrasuda da samo stariji i prekaljeni igrači odlaze u Sjedinjene Države i MLS ligu, a mladi špic iz Bijeljine je razbio taj šablon.
„Naravno da se ne kajem, to je bila moja odluka. Ali, iskreno nisam ni imao neki izbor. Sent Etjen, ili Los Anđeles, izabrao sam Ameriku i čini mi se od ta dva kluba da sam izabrao bolju sredinu. Nije više takva situacija da igrači samo kad su stariji idu tamo. Dosta ljudi nije upućeno u to. Liga je sve jača i bogata je mladim i perspektivnim igračima“, kaže Joveljić.
Za Aleksandra Kataija i dalje dobro znaju u Los Anđelesu i pamte poteze kreativnog ofanzivca Zvezde.
Isto važi i za Zlatana Ibrahimovića, jer su obojica igrala u Galaksiju pre Joveljića i relativno skoro.
„Naravno da znaju, kažu da je čudo u igri 1 na 1… Naravno sve najbolje, kao i o Zlatanu. Kazu da zlatan i ja imamo sličan naglasak“, smeje se Joveljić.
U seniorskoj konkurenciji se „prošetao“ kroz Zvezdu, Anderleht, Ajntraht i Volfsberger i kaže da je najbolji fudbal definitivno Bundesliga.
„Igrao sam i u Austriji i Belgiji, da budem iskren kvalitet fudbala je veći nego u te dve zemlje, a niži od Nemačke“.
Dejan je možda otišao iz Zvezde, ali i dalje prati njene utakmice i srećan je zbog plasmana u osminu finala Lige Evrope.
„Pratim, pratim, ponekad se čujemo. Sada kao navijač Crvene zvezde mogu da kažem da sam presrećan i da me ništa ne iznenađuje, jer Zvezda to i zaslužuje“
Iako je za sada na američkom kontinentu, Joveljić bi voleo da se jednog dana vrati u Evropu.
„Meni je cilj, naravno, da se vratim u Evropu, nikada se ne zna u fudbalu. Želim da odigram dobru i zdravu sezonu pa cemo videti“.
„Na volej“ je dočekao i pitanje o Aleksandru Mitroviću i Dušanu Vlahoviću, napadačima koji su uz Dušana Tadića odveli Srbiju na Mundijal.
Otkrio je i da se povremeno čuje sa Lukom Jovićem, napadačem Real Madrida.
„Vlahović i Mitar, majstori, sjajni momci i igrači. Dosta se može naučiti od njih. Naravno i Luka čuo sam se nedavno sa njim, baš mu je i rođendan bio pre par dana. Pokazao je da Real može računati na njega“
U Novoj godini je poželeo pre svega dobro zdravlje, a onda ako se „zvezde poklope“ i pozivnicu za Katar.
„Poželeo bih sebi, ostalim saigračima i čitaocima Nove.rs dobrog zdravlja to je najbitnije, a onda sreće i uspeha. A reprezentaciji želim da ide do samog kraja u šta ne sumnjam, ako budem imao sjajnu sezonu možda i ja budem na spisku putnika za Katar. Na meni je da radim i trudim se, kao i do sada, ako budem na nivou ne sumnjam u šansu“, zaključio je Joveljić.
BONUS VIDEO – Piksi: Pitao sam moje momke imaju li ti Portugalci krila?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
