Ekipa koja je pojačanja dovela za 200.000 evra igraće Evropu, tu su i brojni anonimusi, samo je za Srbe to nemoguća misija

Istorija kreće da se piše, a mnogi timovi su iskoristili proširenje broja učesnika da ispišu i neke klupske istorije.

Liga šampiona bila je rezervisana za elitu, a slučajevi plasmana Slovana iz Bratislave ili Bresta iz Francuske samo su potvrda da svako pravilo ima izuzetak.

I Liga Evrope biće dobrim delom spektakularna jer ćemo gledati i neke velikane, ali je zato Liga konferencija bila prilika za male, anonimne i ekipe koje su do nedavno bile na dnu evropskog fudbala da zaigraju na velikoj sceni, popune budžet i iskoriste to kao odskočnu dasku za dalji napredak.

Liga konferencija donela nam je neverovatno šarolik sastav gde je bilo mesta i za timove koji su nekada služili za sprdnju.

Pomislio bi neko da je to idealna prilika i da srpski fudbal napravi iskorak u društvu slabije konkurencije, ali deluje da je i najslabiji nivo, prejak za naše timove.

Crvena zvezda je uspela da opravda enormna ulaganja i posle velike bitke izbaci Bode Glimt i ponovo zaigra u eliti. Osam spektakularnih mečeva i velika zarada biće prilika da crveno-beli naprave još veći iskorak u odnosu na konkurenciju u Srbiju.

Osim srpskog šampiona u Evropi će igrati i TSC koji je iskoristio benefite novog sistema pošto je ispadanjem iz plej-ofa u Ligi Evrope obezbedio mesto u Ligi konferencija.

Problem je doduše što se žestoko blamirao u dvomeču sa Makabijem iz Tel Aviva koji je na momente izgledao kao da je Mančester siti i ukupnim rezultatom 8:1 prošao dalje, ali će Topličani dobiti novu priliku protiv konkurencije sa kojom će moći da osvoje neki bod.

Problem je što se evropska priča srpskog klupskog fudbala tu završila.

Partizan je nastavio skandalozne nastupe u Evropi i uspeo je da ispadne u tri takmičenja. Iako nije imao naivne rivale u smislu da je za protivnika dobio nekog autsajdera, teško je objasniti da crno-beli ispadnu od Lugana i Genta i da ne izbore mesto makar u Ligi konferencija.

A tamo će igrati i timovi za koje bi pre neku godinu bilo smešno i pomisliti da igraju grupnu fazu nekog evrokupa. Omonija sa Kipra, Helsinki, Mlada Boleslav među tim ekipama deluju kao giganti, a i oni su nekad bili timovi protiv kojih bar Partizan i Zvezda nisu smeli da imaju problema.

A onda sledi lista na kojoj se nalaze Šamrok iz Irske, TNS iz Velsa, Petrokub iz Moldavije, Borac iz Banjaluke, Larne iz Severne Irske, Pafos sa Kipra, Noa iz Jermenije koju će dočekati TSC i Vikingur sa Islanda.

Timovi koji su sezone završavali u ranim kolima, i za koju većina i nikad ne čuje osim ako se ne nađu na putu srpskih timova, igraće Evropu koja će za srpske klubove biti samo san.

Ako kojim slučajem uključimo i faktor žreba kao neko opravdanje, setimo se samo da je Vojvodina ispala od Maribora, a Radnički iz Kragujevca od Mornara i da teško da u tim fazama u kojima su igrali može da bude lakše.

Ako pričamo o novcu, onda na scenu stupa ekipa Olimpije iz Ljubljane koja je deklasirala Rijeku sa 5:0 za plasman u grupnu fazu Lige konferencija, a pre toga i Šerif koji je igrao i Ligu šampiona.

A kada govorimo o finansijama, klub iz Slovenije poznati sajt Transfermarkt procenjuje na svega 9,75 miliona evra sa samo dva igrača čija vrednost prelazi milion. Poređenja radi, Partizan se procenjuje na 38,5, TSC na 27,95, Vojvodina na 16,63,a Radnički na 9,25 miliona evra.

Dakle,s rpski timovi su ili višestruko skuplji ili u slučaju Radničkog u rangu Olimpije.

Za Olimpiju je u dvomeču protiv Rijeke mrežu tresao brazilski napadač Pedro Lukas Švajzer. Olimpija je ovog 25-godišnjaka dovela besplatno nakon što je igrao za portugalskog drugoligaša Mafru. Austrijsko krilo Raul Floruc je među najskuplje plaćenim igračima Olimpije.

U zagrebačkoj Lokomotivi nije dobio pravu priliku, pa je otišao u Sloveniju u transferu vrednom 100 hiljada evra. Sličan put imao je nigerijski vezista Peter Agba, koji je startovao protiv Rijeke. Stigao je i iz zagrebačke Dubrave u transferu vrednom 100.000 evra.

Osim njih dvojice ostali su dovedeni kao slobodni igrači nakon dobrog i temeljnog skautinga.

Sa druge strane, Partizan je samo Grimalda koji nije pokazao ništa, platio preko milion evra.

Dakle, u ovom slučaju kada govorimo o nivou Lige konferencija ne igraju ulogu ni pare, što je primer Olimpije najbolje pokazao.

Kako god da okrenemo i postavim stvari čak i naglavačke, teško je naći opravdanja za fijasko srpskog fudbala.

Da ne postoje enormna ulaganja u Crvenu zvezdu, pitanje je da li bi pričali o sistemskom radu, pa je situacija jasna.

Stvari moraju da se menjaju iz korena, a u doba kojem i mali timovi imaju veliku šansu za Evropu, sve manje je opravdanja i za timove poput Radničkog.

Ali, deluje da je srpski fudbal funkcioniše kao u pesmi Đorđa Balaševića "putuj Evropo, nemoj više čekati na nas".

BONUS VIDEO