0
Mnogo buke se diglo prethodnih dana oko Lionela Mesija i njegovog odlaska u Saudijsku Arabiju.
Čovek je imao filmsku priču od početka, pa evo do kraja i njime će jednog dana neki Holivud da se bavi, tu nema dileme.
PROČITAJTE JOŠ:
Došao je kao dečak sa potrebom da poboljša rast u Barselonu, imao je u nogama talenat kakav se viđa jednom u 50, 100 godina, sve je uradio na konto tog talenta i postao je najbolji.
I tako sedam puta. Šta god da uradite sedam puta dosadi vam, a ne da sedam puta budete proglašavani za najboljeg fudbalera planete. Mesi je to priznanje i taj trofej „Zlatnu loptu“ privatizovao do te mere, da je i Kristijano Ronaldo, poslovično fanatični takmičar digao više ruke i rekao „ma ‘ajde bre, odoh ja u Al Nasr“. Pre nekih pet godina, pevao je drugačiju pesmu…
„Uživam u fudbalu, još uvek sam mlad i uvek sam voleo izazove u svom životu – od Sportinga, preko Mančestera i Reala do Juventusa. Nisam tužan što idem iz Reala, to je veliki klub i uz sve dužno poštovanje, igrači u ovom trenutku karijere odlaze u Katar ili Kinu. Zato sam zahvalan što sam se priključio tako velikom klubu. Mojih devet godina u Realu su bile divne ali ovo je novi korak u mom životu i moram da zahvalim navijačima svim srcem, ali i da se fokusiram na novi izazov“, pričao je Ronaldo kad je prelazio u Juventus.
Mesi je sada dve godine stariji nego što je Kristijano bio kada je prešao u „staru damu“. Igra u Pari Sen Žermenu, ali se zna da će otići i sada se svi kao čude što postoji mogućnost da ode u Al Hilal.
Priča se naravno o kamionima, milionima, avionima i sve ostalo, pa se neki navijači zgražavaju, kao da je tobož ispod časti da se igra u Saudijskoj Arabiji ako se zoveš Lionel Mesi.
Pritom se niko od onih koji pričaju da bi bila glupost da Argentinac ode u Saudijsku Arabiju, imenom i prezimenom ne zove Lionel Mesi.
Nego su to neki Markos, neki Hulio, neki Žarko, neki Oleksandr, Ditrih, Džejmi, ili šta god. Evo da se ja zovem i prezivam Lionel Mesi, otišao bih u Saudijsku Arabiju.
A verujem da biste i vi, da se ne lažemo. Kao sramota je „prodati se za pare“. Pa zašta svi mi radimo – za peteljke boranije? Zašto političari kradu uvek više i više i zašto grizu i grebu da bi ostali na vlasti duže i duže? Nikad dosta, prijatelji.
Zbog čega je čak i neko kao Novak Đoković priznao da je 2016. imao veliku krizu motivacije – zbog toga što je kompletirao kolekciju grend slemova. Resetovao se tek kad je shvatio da može da osvoji još i prestigne najveće rivale koji su dotle možda delovali nedostižno. Kad to uradi, pitanje je da li će i dokle dalje ići.
Razmislite samo: evo među vama sigurno odlikaša. Dobijete prvu peticu, super, žurka. Druga petica, ok, nije loše. Treća i četvrta se nekako podrazumevaju, peta je već „njaaaaa“. Dok ne dobijete i neku novčanu stimulaciju, popularno zvanu džeparac.
E pa kad neko kao Mesi osvoji sve živo što je mogao da osvoji u fudbalu, mislite da bi njemu sad osma Zlatna lopta značila bogzna koliko?
Teška priča. Ono što mu je značilo sve i svja u fudbalskom životu uzeo je pre pet meseci. Može da se priča i polemiše kako je Argentina došla do titule u Kataru, koliko joj je penala svirano i slično, ali je činjenica da je osvojila „boginju“.
A Mesi ju je podigao. Baš kao što je podigao i trofej namenjen prvaku Južne Amerike pre dve godine kao vođa ekipe. Uz to, možda i bitnija stvar od svega što je postigao je ono što vidite kad se sretnete s Argentincima uživo.
Video sam ih u Kataru gomilu, nose bubljeve, farbaju se u nebesko-plave nijanse i skoro svuda, na svakom bubnju, majici, trubi, bilo čemu, imaju dva lika – Maradonu i Mesija. To su dva njihova božanstva koja niko ne može da im uzme. Ne bi me čudilo da kad se mole devici Mariji, da se još jednom prekrste na pomen dva fudbalska majstora.
Pre nekoliko dana je drugi put proglašen za najboljeg sportistu planete u izboru Laureus. Pre toga je Ligu šampiona osvajao s Barselonom tako da biste se više načudili kad ne stignu do polufinala, finala, nego da je uzmu.
Bio je deo ubitačnog trija kao „alfa“ pored jednog Nejmara, najskuplje plaćenog fudbalera sveta svih vremena do sada i Suareza koji je ugrizao Baneta Ivanovića.
Ok, nije samo po tome poznat, shvatate već šalu, svuda je tresao mreže i dokazao se u Holandiji, Engleskoj i Španiji.
Mesi je sa njima osvajao Ligu šampiona, terorisao je Real Madrid u Španiji i pod Pepom Gvardiolom uz Andresa Inijestu i Ćavija Ernandeza bio deo jednog od najubojitijih timova svih vremena.
Paralelno sa tim ne treba ni spominjati sva imena sa kojima je u dresu Argentine igrao od 2006. do danas.
Postao je tek jedan od petorice koji su igrali na pet Mundijala, postao je ovo, postao je ono… To su sve sada samo neke brojke kad se spomene da je taj čovek i muž i otac.
I da razmišlja o porodici pre svega. I da, ako već može da uzme 100, 200 i 300 miliona evra za dve, tri sezone prženja po pustinjskom suncu, da će to i uraditi.
Nema tu ničeg licemernog, pogrešnog ili lošeg, još manje glupog ili nepoštenog. Ako još uvek „može“ da igra na vrhunskom nivou, ne znači da „mora“, jer, zbog čega bi?
Da osvoji još jednu Ligu šampiona? Ima ih četiri. Da postigne još neki gol? Ima ih oko 800 na preko hiljadu utakmica. Titula? Samo sa Barsom ih ima deset u Španiji.
Kup kralja, Superkup, FIFA klupsko prvenstvo, Superkup Evrope? Ko će to još da broji… Najbolji u izboru FIFA, UEFA, najbolji strelac nije bio jedino još u opštinskoj ligi u Žagubici.
Stvarno je teško naći bilo šta što bi još mogao da uzme, osim ako neće na pragu 36. rođendana da ide u neki Mančester siti da bi osvojio titulu u Engleskoj, pa da do 40. rođendana kompletira sve titule iz „liga petice“.
Baš zbog toga je verovatno i saopštenje njegovog oca Horhea bilo nepotrebno. Oglasio se posle opšte halabuke da Mesi prelazi u Saudijsku Arabiju i rekao je da to nije tačno.
Evo da još jednom dam sebi za pravo da maštam, da sam njegov otac, ne bih rekao ni reč. Neka pričaju ljudi šta god hoće. Jesi li osvojio sve, sine? Jesi. Sad možeš i da zaigraš malo neki golf sa Rafaelom Nadalom ili da se prebaciš na borilačke veštine sa Igorom Rakočevićem, sve ti je dozvoljeno.
Još ako to gde ideš obezbeđuje tvoja tri naredna kolena? Pa puna kapa. A bogami i džep, bukvalno. pun do te mere da će komšija, ako ga uopšte sretneš ikad u životu, pitati kao u onoj reklami za neke poljoprivredne proizvode: „Je l’ preliva, komšija“. Preliva, preliva i tek će da preliva.
BONUS VIDEO: Doček svetskih prvaka u Argentini
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare