Srbija protiv „Ostatka sveta“ – Antić je to zaslužio

Fudbal 13. apr. 202020:31 > 21:01
Podeli:
Foto: EPA/LINDSEY PARNABY

Kada odu veliki ljudi, oni ostave veliki trag. Svetlosni trag. Radomir Antić je bio jedan od takvih i sve ono što je uradio za fudbal u celini nikada neće biti zaboravljeno.

Inicijativa grupe njegovih bivših igrača, učenika, Veljka Paunovića, Đorđa Tomića, Milinka Pantića i drugih, da se u njegovu čast organizuje humanitarni meč kojim bi mu se odala počast, tek je u začetku. Na jednoj strani igrači koje je trenirao u klubovima kao „Ostatak sveta“, na drugoj reprezentativci Srbije koje je vodio kao selektor.

Ali, ne sumnjamo da će se sve to jednog dana pretvoriti u veličanstven događaj. Svetkovinu fudbala u čast fudbalskog velikana, Radomira Antića.

Bivši fudbaler Partizana, Đorđe Tomić, jedan je od onih koji su kod Antića prošli osnovnu fudbalsku školu. Upoznao ga je kao 12-godišnjak, a kasnije ga je sjani Antić odveo u Atletiko, u onom periodu kada je osvojena čuvena dupla kruna koja je proslavila srpskog stručnjaka na tlu Španije.

Sa njim smo razgovarali o toj ideji da se organizuje meč u čast Radomira Antića. Ni sada, gotovo nedelju dana posle vesti da je Antić otišao sa životne pozornice, bivši igrač Partizana i Atletika ne može da se pomiri sa tom činjenicom i teško mu je dok govori.

Foto: Reuters/Ivan Milutinović

„Radomir Antić je bio veliki čovek. Ne bih voleo da se ponavljam, ali velika je tuga među nama što je otišao. Želja nam je da se takvom čoveku odužimo svi zajedno. Znate, bilo je dobrih trenera poput Vujadina Boškova, ima i kod nas sada veoma dobrih trenera, ali on je, nekako, uvek vukao napred. Ne kažem, pomažu i drugi, ali on je to radio kao niko drugi. Mnogo mi je teško dok ovo pričam, ali vodio je računa o svakom. Bilo bi lepo da se na taj način odužimo, da u svet pošaljemo lepu sliku iz Srbije. Verujemo da bi to svi voleli da vide, jer ovo što je stiglo do nas iz Španije, kako su mu se tamo zahvaljivali i ispratili ga je stvarno neverovatno“, kaže Tomić za Nova.rs.

Ugled Antića u svetu fudbala je ogroman. Tomić kaže da je bivši selektor Srbije svuda ostavio neizbrisiv pečat, bez obzira na rezultat.

„Svi smo mi znali koliko ga cene. Nema ko se nije oprostio od njega, kakve su samo poruke ostavljali i Mičel i Kiko i svi oni koje je trenirao… U trenerskom životu je tako, rezultat nekad može da te isprati, a nekad to nije slučaj. Evo, pogledajte primer Murinja koji je takođe dobar trener. Ima u Totenhemu ekipu koja vredi 800 ili 900 miliona evra, ali ne možeš uvek da igraš i da pobeđuješ. Nije u Mančesteru, nije u Čelsiju, nema to veze… A Radomir, svuda je posadio drvo, a to drvo je raslo, neko više, neko manje, zavisno od kvaliteta, ambicija klubova gde je radio.“

Đorđe se prisetio Antićevog perioda u Barseloni, koju je praktično iz zone ispadanja doveo do Kupa UEFA.

„Kada je preuzeo Barselonu, oni su bili četvrti od pozadi. U poslednjem kolu su pobedili Valensiju koja je bila u vrhu španskog fudbala. Hej, pobediš jednu strašnu ekipu sa 2:0 i u poslednjem kolu obezbediš plasman u Kup UEFA?! Da nisu pobedili Valensiju, to bi bila jedina godina u istoriji da nisu uspeli da igraju u Evropi. Da ne kažem da bi on i tada ostao, nego eto, došla je nova uprava, hoće sve novo. Da su Gašpar i oni sa njim ostali još, sve bi bilo u redu“, smatra Tomić.

Pantić: Samo da ovo zlo prođe

Nekadašnji igrač Atletiko Madrida i Partizana, Milinko Pantić, jedan je od igrača koji su došli na ideju da organizuju utakmicu u čast Radomira Antića. Pantić je potvrdio da plan postoji, ali kaže da je najbitnije da sve ovo sa pandemijom koronavirusa završi kako treba.

„Sve je još u fazi konstrukcije, prvo da preživimo ovo zlo, pa ćemo onda sve da organizujemo“, poručio je Milinko Pantić.

Nebrojeni su primeri kako je i na koje načine Radomir Antić pomagao ljudima, igračima, trenerima.

„Saša Ilić iz Partizana je imao sve dogovoreno, zamislite kako je kad neko iz Partizana ide u Barselonu. Sale je dobar igrač i igrao bi tamo, ali i Antić je gurao u tom smeru. Ili, primer drugi, Roberta Prosinečkog dovedeš u Ovijedo, vratiš ga u život. Da budem iskren, Prosinečki je jedan od deset najboljih fudbalera koji su se pojavili na ovim prostorima, ali ga je Antić vratio u život, sve je u igri napravio za njega. I onda ga posle vrati u Barselonu! Recimo, Slaviša Jokanović je najbolji zadnji vezni igrač koji se pojavio na ovim prostorima, i Antić uzme i dovede ga u Ovijedo, za tri miliona! A kod nas embargo! Znate li šta je to, pa nama je budžet tri miliona i onda Radomir pomogne tako što dovede jednog igrača. Na te načine pomažeš“, jasan je bivši igrač crno-belih.

Nije Antić zaboravljao ni svoje kolege, trenere.

„Gledao je da pomogne i oduži se svima. Nikad on nije zaboravio ni Tomislava Kaloperovića, koji ga je odveo u Fenerbahče, ni Vujadina Boškova koji ga je odveo u Saragosu. On se uvek čuo sa njima, družio se sa svima. Ta harizma, da okupi sve ljude oko sebe, voleli su ga. Ma nešto neverovatno, sa svima je imao o čemu da priča!“

PROČITAJTE JOŠ:

Prisetio se Đorđe Tomić i anegdota koje govore o tome koliko je bivši trener Reala, Atletika i Barselone voleo sport uopšte.

„Nezaboravni momenti: Recimo igra se odbojka, prekida se i ručak i trening! Sećam se, Olimpijske igre u Atlanti 1996. Naši igraju, vaterpolo, odbojka. Posle i košarka, kad smo igrali finale baš u Atlanti, grmelo je od navijanja u njegovom domu. Sa običnim ljudima, uvek sedne, popriča. Nas u Partizanu su trenirali stvarno veliki treneri, Blagoje Paunović, koji je bio veliki čovek, Miloš Milutinović, Vladica Kovačević, Branko Rašović, sve veliki ljudi, veliki igrači. Imali smo sreće da radimo sa njima, em što su dobri ljudi, em što su mnogo znali. Voleli smo mi i njih i kada je odlazio neko od njih, nama je jednako bilo žao. Sad je otišao Radomir, i teško je. Svi su oni brinuli o nama, jer bez njih ne bismo napravili karijere. Ali znate kako je, kada Radomir iz čista mira, neočekivano, dovede nekog tamo, nekog kasnije negde drugo… Nije gledao ko je ko, bio je speman da pomogne svakom Jugoslovenu, Srbinu ili Hrvatu, nebitno je. Da pomogne njima, njihovoj porodici, jugoslovenskom fudbalu. Srce i duša me boli“.

Sada njega i prijatelje očekuje velik posao. Ideju pretvoriti u delo, ostvariti san, odužiti se i na taj način velikom treneru.

„Nadam se da ćemo ovo sve uspeti da izguramo. Nije nimalo lako, nije jednostavno. Ne znam ni gde bi se igralo, nije lako sve to organizovati. Što je najgore, niko ne zna kad će se ova pandemija završiti, treba naći termin, dovesti ljude iz Španije i drugih zemalja. Odavde je najmanji problem, igraju se utakmice i na Partizanovom i na Zvezdinom stadionu, pa i u Užicu. Ni tamo nije lako organizovati. Ideja postoji, ali velika je to organizacija posla. Mi to možemo, to nije sporno, znamo da bi sve bilo ispraćeno. Pričali smo s Veljkom, te ulaznice bi simbolično koštale, ali bi sav prihod išao u humanitarne svrhe. Biće tu i reprezentativci iz 2010. Učinićemo sve da se organizuje, nadam se da ćemo uspeti“, zaključio je Đorđe Tomić.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram