0
Dvadeset godina od početka profesionalne trenerske karijere Radomir Antić je čekao da dobije posao u svojoj zemlji. Mnogo joj je dao, a ona se debelo ogrešila o njega.
Put je nekadašnjeg fudbalera Slobode i Partizana vodio kroz Tursku i Englesku, a reputaciju jednog od najboljih fudbalskih stručnjaka sveta stekao je u Španiji.
PROČITAJTE JOŠ
Činilo se da se Antić zasitio posla posle neuspeha u pokušaju da ugasi vatru u Selti i spase je ispadanja iz Primere 2004, ali se stara želja probudila četiri godine kasnije, kada je stigao poziv iz Beograda.
„Ideja o angažovanju Antića postoji već desetak godina, petnaestak godina. Pregovori su često obnavljani, a evo opet su bili intenzivirani u poslednjih nekoliko dana. Bukvalno smo se oko svega dogovorili za 48 sati. Uslovi su korektni, a u odnosu na prethodne, klupske angažmane, Radomir Antić imao je mnogo skromnije zahteve.Smatramo da je ovo značajan korak u unapređenju srpskog fudbala“, rekao je u avgustu 2008. godine tadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karadžić.
Momenat u kom se nalazila reprezentacija Srbije je bio baš onakav kakve je Antić voleo.
„Hteo sam, kao pravi Srbin da dokažem da vredim u najtežim uslovima“, rekao je Antić za Sportklub na pitanje zašto je 1995. godine preuzeo Atletiko Madrid.
Verovatno bi isto rekao i kada bi dobio pitanje otkud on posle 20 godina u srpskom fudbalu. U momentu kada „gori“.
A gorelo je mnogo tih dana.
„Smenjen sam zbog sukoba sa Karadžićem“, rekao je Antićev prethodnik na selektorskom mestu, Miroslav Đukić.
Najperspektivniji srpski trener u tom trenutku nije doživeo da vodi reprezentaciju Srbije na zvaničnoj utakmici, iako je na poziciji selektora proveo više od godinu i po dana.
Predsednik Karadžić je odbio da komentariše dešavanja na Olimpijskim igrama u Pekingu i naveo da će o Đukićevoj sudbini.
Đukić: Osećam se kao žrtva režima Slobodana Miloševića.
Karadžić: Pitanje je kulture svakog čoveka koji daje takve izjave.
Divna atmosfera, zar ne?
Antić se nije osvrtao na priče i pričice, prihvatio se posla i zadatka da Srbiju odvede na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi.
Sigurno je da ne treba podsećati na kvalifikacije za to takmičenje, dovoljno je samo istaći da je Srbija protutnjala kroz Grupu 7, osvojila 22 boda, jedan više od Francuske, imala najbolji napad (22 datih golova) i najbolju odbranu (8 primljenih golova).
Važnije od svega, svojim mirnim, odmerenim, gospodskim ponašanjem u javnosti, Antić je doneo tako dugo prizivani „kult reprezentacije“, a „sedam miliona selektora“ je konačno zaćutalo i postalo svesno da ispred sebe ima majstora svog zanata.
Ali, nije teško napraviti problem i kada problema nema, a sve je u vezi s prevelikim očekivanjima.
Ili titula ili ništa. Klasičan ekstremizam u pristupima sportu domaćih simpatizera je viđen na toliko primera, poslednji je Svetski kup u košarci, a bio je evidentan i pre jedne decenije u Južnoj Africi.
Srbija nije uspela da se plasira u drugu rundu takmičenja, ali će ostati upamćeno da je savladala Nemačku minimalnim rezultatom.
„Odlazak na Svetsko prvenstvo je privilegija, a naša ekipa nije bila inferiorna ni u jednoj utakmici“, rekao je Antić.
A za to vreme… Raznorazni su se javljali u još raznoraznijim medijima, a među njima je prednjačio predsednik Fudbalskog saveza Srbije.
„Ne komentarišem izjave drugih. Preuzeo sam na sebe obavezu kada sam potpisao ugovor, a kad donesem odluku onda stojim iza nje. Stvorili smo kompaktan tim, familijarnu i ljudsku atmosferu. Prethodnih mesec dana nije bilo nijednog ružnog gesta“, rekao je Antić po povratku iz Južne Afrike.
Javnost kao javnost, umesto fudbala razglabala je o tome „ko puši cigarete i ko pije pivo“ uoči utakmice sa Nemačkom.
Koju je, podsetimo, Srbija rešila u svoju korist.
„Oni su to radili i pred utakmicu sa Rumunijom. I tu utakmicu smo dobili“, odgovorio je Antić činjenicama svim „moralnim kompasima“.
I, rekao je još nešto. Veoma važno.
„Radomir stoji iza svih svojih odluka“.
Neki drugi to nisu uradili…
„Mnogo je razloga za ovakvu odluku. Od visoke zarade, poremećenih odnosa u reprezentaciji, loše komunikacije na relaciji selektor-FSS, sve do loših igara nacionalnog tima po uspešnom završetku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo“, rekao je predsednik FSS Tomislav Karadžić.
Obrazloženje za smenu selektora… Koji je dve godine ranije hvaljen jer nije imao prevelike finansijske zahteve, a onda je odjednom postao „alav na pare“.
Karadžić je tada apostrofirao loše rezultate na startu kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, kao i da je neophodan „snažan zaokret“.
Ime mu je bilo u Vladimiru Petroviću Pižonu, koji je procenjen kao idealna zamena za Antića, okarakterisanog od strane Stručnog odbora „odličnim selektorom, ali na kratke staze“.
Karadžić je dodao i da je ideja da se ne izgube novi bodovi, pre svega u duelu sa Estonijom posle remija protiv Slovenije jer onda ne bi bilo ni važno ko je selektor.
I nije bilo važno posle 8. oktobra. Nije bilo Antića, relacija FSS i selektor je postala bolja, verovatno, međuljudski odnosi su postali bolji, verovatno, ali se u Beogradu izgubilo upravo od Estonije sa 3:1.
Sve je bilo gotovo posle već čuvene Đenove, a tačka na „kult reprezentacije“ stavljena je u Mariboru.
Jorgačevićev „išijas“, Vidićev promašeni penal, Pižonova izjava da „nismo imali svoj dan“, vapaj Ace Stojanovića da „stalno nemamo svoj dan“…
Dve godine Antićevog rada je bačeno u bunar, dve godine iskrene vere u ono što je rađeno, dve godine postojanja „kulta reprezentacije“.
U delu javnosti je ostalo upamćeno da je Antić „onaj koji u sebi priča u trećem licu“, a na korak od omraženosti je stigao pošto je odlučio da tuži Fudbalski savez Srbije zbog načina na koji je otpušten.
Spektakularni navodi su kružili medijima, poput onog da Antić, Savo Milošević i Vlade Divac stoje iza fan kluba „Beli orlovi“ koji „hoće da sruši savez“.
Fantastičnu izjavu je dao i večiti zaposlenik Fudbalskog saveza Srbije Milovan Đorić istakavši da Antić nije vratio službeni telefon, kao i da je imao platu od „milion dolara“.
„Antića su poslednje optužbe sa Terazija baš potresle. Ne znam zašto su se okomili na njega. FSS je znao uslove mog klijenta i pre nego što je ozvaničen ugovor. Čim su tada pristali, znači da im je sve i odgovaralo“, rekao je tadašnji Antićev agent Miodrag Ražnatović.
A današnji Fudbalski savez Srbije se na vest o Antićevoj smrti oglasio saopštenjem u kom je naveo je Srbija može da bude ponosna na takvog čoveka.
„Svima koji su poznavali Radomira Antića ostaće praznina u srcu, a Srbija može da bude ponosna da je imala takvog čoveka u inostranstvu, koji se svojom zemljom uvek ponosio“.
Da, u inostranstvu. A ne u Srbiji. Za Antaru nije bilo mesta u Srbiji. Želela ga je samo kada joj je bilo teško. Da ugasi vatru, a potom ga je nazivala ovakvim i onakvim, na kraju i proterala.
„Hteo sam, kao pravi Srbin da dokažem da vredim u najtežim uslovima…“
Dokazao je Antić to svima, čak i onima koji su u današnjim danima „skrhani bolom“ zbog njegove smrti, a za života nisu imali ni takta ni obzira u odnosu prema njemu.
Prema Misteru.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
