Vakuum koji se događa na političko-društvenoj sceni Srbije svakog bogovetnog januara je fenomen za izučavanje. Ne, stvarno, nema vesti koja građanima ove zemlje može da podigne puls preko 60 otkucaja u minutu od ponoći poslednje decembarske noći do kraja prvog meseca nove godine, koji kao da ima bar 48 dana. Muke za urednike.
Sad, kad bih ja bio teoretičar zavere kao bar pola političke scene u Srbiji, mogao bih da tvrdim kako su slave i proslave – od Nove godine preko Srpske nove godine, Svetog Jovana, Stefana, Save, sve do Svetog Kopa – dizajnirane tako da produže stanje građanske anomije do februara. A gde je februar tu je i Sveti Trifun i Sretenje…i eto odjednom burnog proleća koje nije ništa drugo do panično buđenje iz dremke koja se neplanirano odužila.
Srećom, tu su pajaci.
Prvi među njima, gos’n Nestorović, odbija da se javi na telefon novinarima i iznese svoje mišljenje o političkoj „drami“ čiji je vinovnik, a koja bi – na to smo spali, da – mogla da odredi sudbinu građana Beograda. Umesto toga, tuži „Novu“ jer smo ga nazvali šarlatanom. Molim lepo, legitiman potez, ali, srećom, dokazi o njegovom šarlatanstvu se gomilaju, pa mi je savest mirna. Tako, recimo, „Fake news tragač“ piše kako je ovaj narodni vidar u svojoj knjizi „Između dva sveta“ izneo dezinformacije, mnogo nepotvrđenih informacija ili spekulacija, a i nekoliko blatantnih budalaština (nisu ih tako nazvali, ali one to jesu, verujte). Imate kompletnu analizu na pomenutom portalu, ja bih samo skrenuo pažnju da ko počne sa reptilima pa nastavi sa smehotresnom koronom logično na kraju završi u Vučićevom naručju. Meni je taj put prirodan.
Drugi među njima je politički irelevantan. Ali stvarno. Ne bih ga primetio ni pomenuo da nije govorio o bonitetu firme sa kojom je firma u kojoj radim povezana (u šta se ne razume) i o ingerencijama predsednika Vučića (u šta se izgleda odlično razume). U pitanju je gospodin Čedomir Jovanonović, koji je nakon poslednjeg izbornog ciklusa (na kojem je osvojio 0,23 odsto glasova), gostovao na TV Prva gde je rekao otprilike ovo: United grupi je potrebna nacionalna frekvencija da reguliše dugove, pa „testerišu“ Vučića i „razvaljuju zemlju“ dok im je ne da, jer onda kad je dobije onda će, valjda, da je proda za milijardu evra.
Bez želje da ulazim u polemiku sa gospodinom Jovanovićem, evo nekoliko zdravorazumskih pitanja: kako to frekvencija košta milijardu evra? Znači li to da su vlasnici televizija sa nacionalnom frekvencijom – gospodin Peconi, gospodin Mitrović, gospodin Kopernikus – milijarderi? Koliki se porez plaća na te milijarde? I najvažnije: otkud to da predsednik raspolaže nacionalnim frekvencijama? Nije valjda i to u njegovom opisu posla?
Pa, jeste, da se ne pravimo naivni. Hvala gospodinu Jovanoviću što je potvrdio ono što smo znali, ali nam niko nije verovao kad kažemo. Njegova reč, međutim, ima težinu – pa će nadajmo da će sada svi da shvate istinu.
U ostalim vestima: ono što nećete čuti od američkog ambasadora u Beogradu, gospodina Hila, čuli ste od njegovog šefa, gospodina O’Brajena. U kratkom tvitu, objavljenom nakon sastanka sa Miroslavom Lajčakom, pomoćnik američkog državnog sekretara napisao je šta očekuje od Prištine i Beogradu u novoj rudni pregovora, izdvojivši nove lokalne izbore na severu KiM i – privođenje pravdi osumnjičenih za Banjsku. Taj lokalitet vam možda zvuči poznato, ako ste zaboravili – to je mesto na kojem je u septembru prošle godine ubijeno četvoro ljudi u oružanom obračunu koji je okarakterisan kao teroristički napad od strane svih osim srpskog Višeg tužilaštva i Aleksandra Vučića. Njemu ovo podsećanje ne treba, ali nama je značajno: čisto da znamo šta nas čeka ove godine. i da se ne pitate sutra kako je za manje od mesec dana Priština dobila priznavanje tablica, naplatu struje na Severu, uklanjanje brojnih simbola države i početak eliminacije dinara.
Eto teme za slavske polemike.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar