6
Dobrovoljci su bili izloženi tačno istoj dozi virusa, ali nisu svi kasnije bili pozitivni na kovid - sada se zna i zašto.
Iako smo na pandemiju koronavirusa svi već pomalo zaboravili, odgovor na ključno pitanje zašto su se neki ljudi zarazili i po nekoliko puta, a neki nisu nijednom, nismo dobili – sve do sada. Naime, naučnici su nakon provedene opsežne studije na tragu rešenja te misterije.
Naučnici u Ujedinjenom Kraljevstvu su 2021. u kontrolisanim uslovima dobrovoljce izložili virusu SARS-CoV-2 koji uzrokuje kovid i njihovu reakciju proučili do najsitnijih detalja.
U istraživanju, čiji su rezultati tek nedavno objavljeni u časopisu Nature, učestvovali su nevakcinisani dobrovoljci koji nisu bili zaraženi kovidom. Putem nazalnog spreja bili su izloženi maloj količini originalnog soja virusa. Volonteri su potom smešteni u karantin gde su ih pažljivo pratili i redovno testirali, a njihove uzorke analizirali u kontrolisanim i sigurnim uslovima.
Osim iz krvi, uzorci od ukupno 16 dobrovoljaca su uzimani iz tkiva između nosa i grla. Testovi su obavljeni pre izlaganja virusu, a onda ponovo, u određenim intervalima, nakon izlaganja.
Uzorci su potom procesuirani i analizirani pomoću tehnologije jednoćelijskog sekvenciranja, pa je je bilo moguće izvući i analizirati genetski materijal svake pojedinačne ćelije. Zahvaljujući toj naprednoj tehnologiji, razvoj bolesti se mogao vrlo detaljno pratiti od faze pre zaraze pa sve do oporavka.
Iako su dobrovoljci bili izloženi tačno istoj dozi virusa, nisu svi kasnije bili pozitivni na kovid. zapravo, samo šestoro se zarazilo.
Pročitajte još:
„U početku smo bili veoma uznemireni, kao da trošimo sve ove eksperimente na ljude koje zapravo nismo zarazili“, kaže Rik Lindebum, biolog sa Holandskog instituta za rak u Amsterdamu. Ali kasnije, kaže, on i njegove kolege su shvatili da su naišli na „jedinstvenu priliku“ da shvate kako su neki ljudi koji su dobili zaraznu dozu virusa uspeli da se odbiju.
Naučnici su razvrstali volontere u tri grupe. Šest dobrovoljaca razvilo je tipični blagi oblik bolesti i nekoliko dana nakon pojave prvih simptoma bili su pozitivni na kovid. Ta je grupa nazvana ‘grupa trajne infekcije‘.
Od preostalih deset dobrovoljaca koji nisu odmah razvili trajnu infekciju, što znači da su se nekako odupreli virusu u vrlo ranoj fazi, troje je razvilo ‘srednjoročnu‘ infekciju s povremenim pojedinačnim pozitivnim testovima na virus i ograničenim simptomima. Ta grupa je nazvana ‘grupa prolazne infekcije‘.
Preostalih sedam dobrovoljaca ostali su negativni na svim testovima i nikad nisu razvili nikakve simptome. Ta je grupa nazvana ‘grupa abortivne infekcije‘. To je ujedno i prva potvrda abortivnih infekcija o čemu pre nije bilo dokaza.
Uprkos različitim ishodima, učesnici istraživanja iz svih grupa imali su neki specifičan novi imunološki odgovor, uključujući i one čiji je imunološki sistem sprečio infekciju.
Naučnici su potom merili vreme do početka ćelijske reakcije u sve tri grupe i uočili različite obrasce. Na primer, kod dobrovoljaca kod kojih je virus samo nakratko detektovan, uočena je vrlo jaka i trenutna akumulacija imunoloških ćelija u nosu samo dan nakon infekcije.
Nešto potpuno drugačije dogodilo se u grupi trajne infekcije gde je uočen kasniji imunološki odgovor koji je krenuo tek oko pet dana od infekcije što je virusu omogućilo da se odomaći u organizmu. Kod tih ljudi su i u krvi i u nosu detektovane ćelije podstaknute ključnim imunološkim odgovorom.
Taj odgovor, nazvan ‘interferonskim odgovorom‘, jedan je od načina na koji naše telo signalizira imunološkom sistemu da se bori protiv virusa i ostalih infekcija, napominje Jutarnji list. Iznenađujuće je bilo to što je odgovor prvo detektovan u krvi, a tek onda u nosu, što sugeriše da se imunološki odgovor iz nosa proširio vrlo brzo.
„To je upravo suprotno od onoga što smo pretpostavili“, kaže Lindebum, s obzirom da je virus isporučen kroz nos. „Vaš imuni sistem je sposoban da oseti da se nešto dešava i da to prenese telu pre nego što ćelije koje su zaista pogođene saznaju za to“, prenosi Science News.
Među onima koji se nisu razboleli, Lindebum nije siguran zašto su se neki nakratko zarazili, a drugi nisu. Ali pre izlaganja, obe grupe su pokazale povećanu aktivnost gena HLA-DKA2 u specijalizovanim imunim ćelijama koje pomažu u upozoravanju imunološkog sistema na patogene, u poređenju sa ljudima koji su razvili simptome. Naučnici nisu sigurni šta tačno ovaj gen radi, iako su ga prethodna istraživanja povezala sa blažim ishodima kovida 19.
Pročitajte još:
„Možda ćemo moći da predvidimo ko je podložan infekciji samo gledajući njihov genski potpis za ovaj određeni gen“, kaže Akiko Ivasaki, imunolog sa Univerziteta Jejl koji nije bio uključen u studiju, ali je o tome pisao u Nature.
Naravno, mnogo se promenilo od kada je ovo ispitivanje sprovedeno 2021. Sad praktično svi imaju određeni imunitet na SARS-CoV-2 od infekcije ili vakcinacije, što znači da bi se imunološki odgovori većine ljudi verovatno razlikovali od onih koji su ovde praćeni, kaže Ivasaki.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
