1
Piše: Aleksandra Radosavljević, lekar opšte medicine i specijalizant dermatovenerologije, Doktok lekarka
To da je koža čovekov najveći organ smo učili još u osnovnoj školi, a adekvatna nega iste je i dalje pitanje od milion dolara i često tabu tema, pogotovo procena stanja mladeža i njihovo nastajanje.
Maj mesec je posvećen prevenciji i borbi protiv jednog od najčešćih malignih tumora čovekovog tela, konkretno kože, melanoma.
Adekvatna prevencija nastanka i dijagnostika postojećeg melanoma se može uraditi sinergističkim pristupom pacijenta i lekara – pacijent treba da vrši samopregled kože, a lekar, konkretno dermatolog, je tu da bi na najbolji mogući način detaljno pregledao sve pigmentne promene na koži.
Samopregled kože je postupak u toku kojeg je potrebno detaljno pregledati sve dostupne delove kože, uključujući i sluznice, tipa genitalne i usne sluznice. Nedostupne delove poput leđa, zadnje strane vrata i zadnje strane nadlaktica je preporučljivo pregledati uz pomoć bliske osobe. Takođe se savetuje i fotodokumentacija, tj. slikanje kože (najčešće kamerom ličnog mobilnog telefona) ukoliko ima više promena i ukoliko se one ne mogu zbog broja adekvatno primetiti, radi praćenja. Treba voditi računa o opšte poznatom ABCDE pravilu: asimetrija, ivica, boja, dijametar i evolucija, odnosno da li je mladež simetričan, da li ima regularnu ivicu, kakvi su boja i veličina, kao i da li je primećena bilo kakva promena u njegovom izgledu.
Pročitajte još:
Pregled mladeža kod lekara je dermoskopski pregled, tj. pregled uz pomoć specijalno dizajniranog aparata, dermoskopa. Proizvođača i tipova ima značajno mnogo, od ručnih do kompjuterozovanih sistema, a trenutno je na tržištu najpoznatiji FotoFinder, vodeći svetski aparat za detekciju promena na koži, njihovo praćenje i procenu potrebe za uklanjanjem. Pregled je vrlo jednostavan i bezbolan, radi se po principu makroskopskog snimanja čitave kože, kome se potom pridružuje mikroskopska slika mladeža, uz detaljan opis. Aparat poseduje i veštačku inteligenciju, pa je u mogućnosti da dodeli skor za svaku promenu u opsegu 0-1, koji se deli na tri odeljka: bezbedna promena, suspektna promena i promena koja je indikovana za uklanjanje. Moguće je koristiti i dodatne alate koji su dostupni kroz program uz pomoć kojih se generiše izveštaj. Pregled je potrebno vršiti minimum jednom godišnje, ukoliko postoji indikacija i češće, u periodu 3-6 meseci.
U cilju podizanja svesti o važnosti pregleda kože i otkrivanja potencijalno malignih i malignih promena, treba spomenuti i korišćenje SPF proizvoda, tj. preparata za zaštitu od sunca. Solarno dejstvo na kožu je osim pozitivnim efektima poput sinteze vitamina D, direktno povezano sa izazivanjem raka kože. Isti efekat se može postići provođenjem vremena u solarijumu – i jedan odlazak u solarijum značajno povećava šanse za nastanak raka kože.
Sistematski i godišnji pregledi nisu samo uraditi pregled grla i ultrazvučni pregled abdomena – i koža zaslužuje da joj se posvetimo, za početak u preventivnoj meri.
***
Bonus video: Dr Katarina Bajec: Kako pravilno izvaditi krpelja?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
