Sindrom koji izgleda bezazleno, a ubija dvostruko više muškaraca: Ako vam se ovo desi - srce vam neće oprostiti

Iako takotsubo kardiomiopatija (TK - sindrom slomljenog srca) značajno češće pogađa žene (čak 80% slučajeva), istraživanja sugerišu da muškarci koji razviju ovu bolest imaju lošiju prognozu. Razlozi za ove razlike među polovima ostaju nejasni, a TK i dalje spada u relativno retka oboljenja.

Naučnici su takođe primetili da se stopa smrtnosti u poslednjih pet godina nije značajno poboljšala, uprkos razvoju savremenih terapijskih pristupa.

"Iznenadilo nas je što je stopa smrtnosti od takotsubo kardiomiopatije bila relativno visoka i što se tokom petogodišnjeg perioda nije značajno menjala. Takođe, stopa bolničkih komplikacija bila je povišena," izjavio je autor studije dr Mohamed Reza Movahed, interventni kardiolog i klinički profesor medicine sa Univerziteta Arizone.

Dodaje da je kontinuirano visoka smrtnost razlog za uzbunu i da je neophodno dodatno istraživanje kako bi se pronašle efikasnije terapije.

Šta je takotsubo kardiomiopatija?

Takotsubo kardiomiopatija je privremeno oboljenje srca koje može nastati usled naglih emocija ili fizičkog stresa – poput gubitka voljene osobe ili saobraćajne nesreće. Dolazi do slabljenja i proširenja leve komore, što smanjuje sposobnost srca da efikasno pumpa krv.

Novi podaci, objavljeni 14. maja u časopisu Journal of the American Heart Association, osvetljavaju prevalenciju ovog sindroma, ali mnoga pitanja i dalje ostaju bez odgovora.

„Ova studija svakako otvara nova istraživačka pitanja,“ rekla je dr Abha Khandelval, kardiološkinja i profesorka medicine na Stanfordu, koja nije bila uključena u istraživanje. „Još uvek ne znamo tačno kod kojih pacijenata će se razviti maligni oblik bolesti.“

„Ženska bolest“ koja češće ubija muškarce

Istraživači su koristili bazu podataka Nationwide Inpatient Sample (NIS), koja sadrži anonimne podatke o hospitalizacijama, da bi identifikovali slučajeve TK u periodu od 2016. do 2020. godine.

Analizirano je skoro 200.000 slučajeva, a čak 83% obolelih bile su žene, što je u skladu sa ranijim nalazima. Prosečna starost pacijenata bila je 67 godina, a 80% dijagnoza postavljeno je kod belaca, što može ukazivati na rasne razlike u prevalenciji ili dijagnostici.

Muškarci su činili manji procenat pacijenata, ali su imali više nego duplo veću verovatnoću smrtnog ishoda – 11,2% naspram 5,5% kod žena.

Zbog posmatračke prirode studije, uzroci ovog jaza nisu utvrđeni. Ipak, Khandelval napominje da percepcija bolesti kao "ženske" može uticati na lošije ishode kod muškaraca – jer atipični slučajevi često kasnije dobiju pravu dijagnozu ili lečenje.

Prateće komplikacije i komorbiditeti

Kod pacijenata sa TK često se javljaju i druge kardiovaskularne komplikacije:

• zatajenje srca – 36% slučajeva
• atrijalna fibrilacija – 21%
• kardiogeni šok – 7%
• moždani udar – 5%

Ukupna stopa smrtnosti kod pacijenata sa TK bila je 6,58%, u poređenju sa 2,41% kod ostalih hospitalizovanih – što ih čini gotovo tri puta podložnijima smrtnom ishodu.

Iako je TK u većini slučajeva reverzibilna, i oporavak se obično dešava u roku od dva meseca, prisustvo ozbiljnih komorbiditeta otežava izvlačenje preciznih zaključaka o uzrocima povišene smrtnosti.

„Ova studija ne daje potpune kliničke karakteristike pacijenata. Verovatno su mnogi već bili u kritičnom stanju sa brojnim pridruženim bolestima“, objašnjava Khandelval.

Autori takođe ističu da povećana učestalost dijagnoza može biti posledica veće svesti lekara o sindromu, koji bi ranije možda bio klasifikovan kao akutni koronarni sindrom.

Šta zapravo izaziva „slomljeno srce“?

Iako se često povezuje sa intenzivnim emocijama – poput tuge, šoka ili stresa – tačan mehanizam TK još uvek nije do kraja razjašnjen.

Postoje i fizički okidači – kao što su nesreće, hirurške intervencije ili teške bolesti – pa se sindrom ponekad naziva i "stres-indukovana kardiomiopatija".

Najprihvaćenija teorija kaže da usled iznenadnog šoka dolazi do naglog porasta kateholamina – hormona stresa poput adrenalina i noradrenalina – koji "parališu" levu komoru srca.

Zanimljivo je i to što TK ponekad nastaje bez ikakvog vidljivog okidača, što dodatno otežava predikciju i prevenciju.

„Još uvek ne znamo ko će je razviti, pod kojim okolnostima i da li postoji ‘prag stresa’ koji mora biti pređen. I kad se javi, ne znamo kod koga će imati najteži tok,“ zaključuje Khandelval.