Sagorevanje i zagrevanje duvana: Postoje ključne razlike koje treba da znate

Zdravlje 14. maj. 202112:24 > 12:26
Podeli:
Foto:promo shutterstock

Čak i ako znate koliko je štetan duvanski dim po zdravlje ljudi nastavite da čitate ovaj tekst. Decenijama unazad se jasno govori o tome koliko je duvanski dim štetan po zdravlje ne samo pušača nego i njihove okoline, pre svega zbog više od šest hiljada materija, od kojih je oko 100 klasifikovano kao štetno i potencijalno štetno. Ali, iz oblaka toksičnih materija iskristalisala se jedna činjenica – duvanski dim je moguće zauvek proterati.

U čemu je onda problem?

Rečju – u sagorevanju. Cigareta počinje da sagoreva na oko 400 stepeni Celzijusa. Tada duvan počinje da gori i da se stvara duvanski dimkroz koji pušači unose nikotin sa još hiljadama pomenutih štetnih materija. U trenutku kada cigaretu smatramo upaljenom, njena temperatura dostiže i do 900 stepeni pri čemu nastaju toksini kao što je karbon monoksid.

Fotke: Promo/iStock

„Ljudi puše zbog nikotina, a umiru zbog katrana“

I to je čuvena hipoteza koju je još 1976. godine postavio profesor Majk Rasel, začetnik koncepta smanjenja štete koji, ukratko, ukazuje da postoje i manje štetni načini da pušači dođu do nikotina zbog kojeg se uostalom i ne odriču lako ove štetne navike. Mnogi pušači koji žele da ostave cigarete prolaze kroz prilično težak period odvikavanja, a neki pokušavaju čak i po nekoliko puta da prekinu sa tim porokom.

Zagrevanje, ne sagorevanje

Ono što većina pušača treba da zna jeste da se nikotin oslobađa iz duvana već i na nižoj temperaturi, i to oko 250 stepeni Celzijusa. Tako da se do potrebne količine nikotina iz duvana može doći i bez sagorevanja i svih pratećih štetnih materija koje nastaju iz sagorevanja i duvanskog dima. Sve češće i glasnije svetski eksperti iz oblasti javnog zdravlja govore da postoji bolja opcija za sve one pušače koji žele da promene svoje loše navike, ali nisu spremni da je se u potpunosti odreknu. Navode da odgovor može biti i u zagrevanju, odnosno manje štetnim alternativama koje su bazirane na tehnologiji zagrevanja duvana, pojašnjavajući osnovne razlike između aerosola i duvanskog dima.

Fotke: Promo/iStock

Šta je zapravo aerosol?

Važno je razumeti činjenicu da, iako je svaki dim aerosol, svaki aerosol ne mora nužno da podrazumeva pojavu dima.Aerosol je kombinacija kapljica tečnosti, čvrstih čestica i vazduha, dok duvanski dim, sa druge strane, sadrži čvrste ugljenične čestice kojih nema u aerosolu. Aerosol koji se oslobađa kod zagrevanja duvana, samo izgleda slično kao duvanski dim, ali je bitno drugačiji sastav, što je i ključna razlika u odnosu na tradicionalne cigarete. Alternative koji zagrevaju duvan na temperaturi od oko 350 stepeni ne stvaraju dim već aerosol, takvim zagrevanjem se emituje i do 95 odsto manje štetnih materija u odnosu na cigarete.

Nauka je pronašla opciju

Zahvaljujući tehnologiji i nauci, razvijene su alternative koje ne proizvode dim i samim tim smanjuju rizike koje on nosi. Ove alternative nisu u potpunosti bez rizika jer i one koriste duvan koji sadrži nikotin, a koji opet stvara zavisnost. S obzirom na to da je utvrđeno da zapravo sagorevanje duvana proizvodi najveći broj štetnih materija, eliminacijom ovog procesa se, ipak, značajno smanjuje njihov broj. Takođe, ono što je važno naglasiti, ukoliko su te alternative zasnovane na strogim standardima kvaliteta i bezbednosti, mogu biti dobra zamena za ljude koji bi inače nastavili da puše cigarete.

 

Komentari

Vaš komentar