0
Pojedine vrste aritmija su bezopasne, ali postoje i one koje su životno ugrožavajuće i koje mogu da dovedu do šloga. Nije redak slučaj da se neke od njih ne mogu lako dijagnostikovati, pa je potrebno detaljno istraživanje kako bi se otkrilo njihovo prisustvo, odredila vrsta i terapija.
Aritmije predstavljaju nepravilan rad srca. Ima ih nekoliko vrsta i mogu da budu u srčanim pretkomorama, ali i u srčanim komorama. To su dve najčešće podele aritmija.
„Ono što naši bolesnici najčešće mogu da osete jeste kada im srce radi normalno, pa preskoči. To su najverovatnije aritmije po tipu ekstrasistola, odnosno dodatnih srčanih udara, van našeg normalnog ritma srca i to može da bude veoma neprijatno”, kaže za N1info.rs prof. dr Petar Otašević, kardiolog.
Kako navodi, ljudi primećuju da im je preskočilo srce, pa osećaju kao da imaju knedlu u grlu, da im je srce malo zastalo… Dodaje da zaista posle tih ekstrasistola ima pauza od sekundu ili dve dok se ne uspostavi normalan srčani ritam.
„Druga vrsta aritmija, kako ih osećaju bolesnici, jesu aritmije kada srce potpuno nepravilno radi, kada izgubi normalan srčani ritam i to se najčešće dešava kod aritmija koje zovemo atrijalna fibrilacija. To znači da srce radi, ali potpuno nepravilno zato što se izgubila sinhronizacija sa osnovnim vodičem srčanog ritma koji se nalazi u levoj srčanoj pretkomori usled njenog proširenja”, objašnjava profesor.
Učestalost ove vrste aritmija raste s godinama i smatra se da više od 10 odsto ljudi starijih od 70 godina ima upravo ovu vrstu aritmije.
„Važno je prepoznati ovu aritmiju jer kada se ona javi može da dođe do razvoja ugruška u srčanim šupljinama i može da dođe do šloga ili do periferne embolije ruku, nogu ili creva“, kaže kardiolog.
Profesor je naveo i treću vrstu aritmija koja dolazi kao posledica suženja na krvim sudovima srca. U pitanju je koronarna arterijska bolest.
Kada je reč o holesterolu, profesor kaže da on sam po sebi neće uzrokovati aritmije, ali može da dovede do suženja na krvnim sudovima srca, koje će uzrokovati nepravilan srčani rad.
„Uzroci aritmija mogu zaista da budu brojni. Ono što mi najčešće viđamo u kliničkoj praksi jesu aritmije po tipu preskoka srca, odnosno po tipu ekstrasistola. To može da se desi kada su ljudi umorni, kada su popiii veću količinu alkohola, veću količinu kafe ili kada su neispavani. Ono što takođe primećujemo jeste da se aritmije po tipu preskoka mogu javiti kada postoji neka virusna infekcija, jer veći broj virusa može da ošteti srce na neki način. To najčešće nisu ozbiljna oštećenja srčanog mišića, ali mogu da naprave dovoljno oštećenja da dođe do preskoka srca”, objašnjava kardiolog.
Sledeći uzroci, dodaje on, jesu bolesti samog srčanog mišića, kada dolazi do slabljenja srčanog mišića i srce ne može dovoljno da pumpa. To je takozvana srčana slabost, tada opet dolazi do tih preskoka, ali ovog puta zato što se srce trudi da pumpa krv u skladu sa potrebama organizma, ali to nažalost nije u mogućnosti da uradi, objašnjava.
„Aritmije mogu da budu uzrokovane poremećajima štitne žlezde, kada postoji hiperfunkcija štitne žlezde, odnosno povišen nivo hormona ove žlezde, onda najčešće dolazi do nepravilnog i ubrzanog srčanog rada. U nekim slučajevima i nizak nivo hormona štitne žlezde može da uzrokuje aritmije“, napominje profesor Otašević.
Neophodno je da se osobe koje osećaju neku vrstu aritmije, odnosno nepravilan srčani rad, jave lekaru kako bi se uradio EKG i kako bi se ustanovilo o čemu se radi i na kraju da bi se prepisala odgovarajuća terapija.
„Nekada ne možemo samo na osnovu EKG-a da dijagnostkujemo da li postoje aritmije i o kojim aritmijama se radi, jer kada slikate EKG to je obično zabeleška rada srca za 15 odnosno 20 sekundi. Aritmije ne moraju stalno da budu prisutne i u tom slučaju savetujemo da se uradi 24-časovni holter koji u tom periodu beleži rad srca, i tada smo u većoj mogućnosti da otkrijemo da li postoje aritmije i da dijagnostikujemo tačno o kojoj vrsti aritmija se radi”, objašnjava kardiolog.
Ukazuje i na to da se ponekad ni očitavanjem holtera ne mogu dijagnostikovati aritmije koje se retko javljaju.
U tom slučaju, navodi kardiolog, koristi se mali uređaji koji se ugrade ispod kože i koji mogu da prate srčani rad nedeljama i mesecima dok ne otkrijemo aritmiju i o kojoj vrsti se tačno radi.
Pročitajte još:
Kada su u pitanju rizične grupe, profesor Otašević smatra da ne postoji pravilo.
„Ljudi koji boluju od kardiovaskularnih bolesti, imaju visok krvni pritisak, srčane slabosti, oni koji su imali infarkt, imaju veći rizik od razvoja aritmija”, kaže on.
Takođe dodaje da su pod povećanim rizikom od razvoja aritmija i zdravi ljudi stariji od 70 godina i savetuje da se zbog toga ide na redovne preventivne preglede, da bi se otkrila atrijalna fibrilacija, vrsta aritmije koja može da dovede do šloga.
„U poslednje vreme imamo i pametne satove koji imaju bolje algoritme i koji mogu da otkriju poremećaj srčanog ritma. Nošenje ovih satova posebno savetujemo nešto mlađoj populaciji koja je sklona korišćenju novih tehnologija, jer se pokazalo da mogu da pomognu da se otkrije, pre svega atrijalna fibrilacija, koja je i najopasnija vrsta aritmije“, kaže sagovornik portala N1.
On dalje objašnjava da je to „posebna procedura gde se sa kateterima ulazi u samo srce, locira se odakle polaze aritmije i onda se mesto odakle polaze impulsi koji stvaraju aritmije sprži visokom temperaturom ili može da se primeni veoma niska temperatura, pa se na taj način zaledi tkivo i tako eliminiše tačka od koje polaze impulsi koji stvaraju aritmije“.
Kada se radi o atrijalnoj fibrilaciji, kardiolog navodi da posle prve procedure ablacije 70 do 80 odsto pacijenata više nema nepravilan srčani rad ili ga ima veoma retko.
„Kod nekih pacijenata je potrebno više seansi ablacije, posle druge se taj uspeh popne za 10 odsto, a posle treće još za 10 odsto. Procedura može da se radi više puta“, kaže on.
Ako govorimo o ekstrasistolama, odnosno pojedinačnim nepravilnim udarima, prema rečima profesora, tu je uspeh posle prve procedure već viši od 90 odsto.
Kardiolog takođe dodaje da kada su pitanju kompleksni bolesnici, što znači oni koji su imali prethodne infarkte ili srčanu slabost, i pored dobre volje i najsavremenije tehnike kojom raspolažu, ne budu u mogućnosti da, ni posle nekoliko seansi ablacije, eliminišu ekstrasistole.
“Kod tih bolesnika se primenjuju uređaji – implantabilni kardioverter defibrilatori (ICDs), koji se ugrade ispod kože, slično pejsmejkeru. Oni detektuju aritmije, pre svega komorske aritmije, koje mogu da budu životno ugrožavajuće. Ukoliko detektuju takvu aritmiju elektrošokom vraćaju srce u normalan rad. To je poslednja linije odbrane”, ističe profesor Otašević.
Kardiolog savetuje da se odlazi na redovne kontrolne kardiovaskularne preglede posle 40. godine.
“Potrebno je da jednom godišnje uradite sistematski pregled koji podrazumeva merenje krvnog pritiska, EKG i laboratorijske analize, poput nivoa masnoće i nivoa šećera u krvi. Ukoliko neko oseti tegobe, u smislu preskakanja srca, nepravilnog rada srca, potrebno je da se javi lekaru“, kaže kardiolog.
Ukoliko dođe do gubitka svesti, profesor kaže da se tada hitno treba javiti lekaru, jer su jedan od najčešćih uzroka gubitka svesti upravo aritmije, koje mogu biti životno ugrožavajuće, ukoliko se ne prepoznaju i ne leče na vreme.
Dr Otašević takođe naglašava da treba izbegavati energetska pića, jer imaju veliku koncentraciju kofeina koja može da uzrokuje aritmiju. Isto važi i za velike količine alkohola.
„Ukoliko u porodici postoji istorija bolesti, da je neko naprasno umro u nekim relativno mladim godinama, prvo ili drugo koleno, tu uvek sumnjamo da može da postoji neka aritmija koja se nasleđuje“, kaže kardiolog Otašević i dodaje da neke od njih je veoma teško otkriti.
Da bi se takve aritmije otkrile potrebno je raditi detaljne pretrage, magnetnu rezonancu srca, čak i genetske analize, jer kako navodi kardiolog, nasledne aritmije mogu da budu i fatalne.
Ukoliko su aritmije retke, uzrokovane premorom, konzumiranjem alkohola ili kofeina, profesor kaže da one ne moraju da se leče.
„To nije opasno, odmorite se, insistirate na zdravom načinu života i one prođu, najčešće posle nekoliko dana ili posle nekoliko nedelja“, dodaje on.
Ukoliko su u pitanju kompleksnije aritmije prvi način izbora su lekovi.
„Uvek se trudimo da to lekovima uradimo. U pitanju su lekovi iz grupe antiaritmika, koji se prepisuju za nepravilan srčani rad. Ako ne uspemo da lekovima u potpunosti eliminišemo aritmije ili nedovoljno dobro da kontrolišemo simptome, onda se najčešće radi ablacija tih aritmija“, navodi kardiolog.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
