Probiotik od A do Š

Šta je to probiotik?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definisala je probiotike 2014. godine kao “žive mikroorganizme koji kada se daju u adekvatnim količinama imaju blagotvoran zdravstveni efekat na domaćina”. Najčešće, probiotici se definišu kao kombinacija živih korisnih bakterija i/ili kvasca koji prirodno žive u vašem telu.

Iako se na bakterije obično gleda u negativnom svetlu kao na nešto što nas čini bolesnim, one zapravo one žive u našem telu i kada smo zdravi. Postoje dve vrste bakterija - dobre i loše.Probiotici se sastoje od dobrih bakterija koje pomažu da naše telo bude zdravo i dobro funkcioniše.Probiotike unosimo kroz ishranu, a kupuju se i kao suplementi, u prahu, kapsulama ili u tečnoj formi. Svaki probiotik mora imati oznaku koja govori i specifičnoj vrsti, soju bakterije i količini.

Vrste probiotika

Postoji mnogo vrsta bakterija koje se mogu smatrati probioticima, ali dve specifične vrste bakterija najčešće se mogu naći u prodaji. To su Lactobacillus i Bifidobacterium.Najčešće se srećemo s bakterijama Lactobaillus koje se nalaze u jogurtu i drugim fermentisanim namirnicama. Pomažu varenje, apsorpciju hranjivih materija, jačanje imuniteta, kod grčeva u stomaku, gasova, nadutosti i dijareje, uspostavljanju ravnoteže vaginalne flore... Lactobacillus plantarum su, na primer, bakterije sposobne da proizvode hidrogen peroskid, jedinjenje koje naš organzam koristi za borbu protiv mikroorganizama koje unosimo hranom i podrška su i zdravom imunitetu kod odraslih.

Bifidobacterium bakterije se takođe nalaze u nekim mlečnim proizvodima, a olakšavaju simptome iritabilnog creva (IBS) i dijareje, pomažu varenje, smanjuju naduvenost i probleme s tvrdom stolicom, detoksikaciju i jačanje imuniteta.Probiotici se takođe sastoje od dobrog kvasca. Najčešći tip kvasca koji se nalazi u probioticima je Saccharomyces boulardii koji je zaslužan za lečenje i prevenciju dijareje izazvane antibioticima, a može pomoći i kod kožnih problema, posebno pri tretiranju akni.

Dejstvo probiotika

Glavni zadatak probiotika je održavanje zdrave ravnoteže između loših i dobrih bakterija u vašem telu. Kada smo bolesni, loše bakterije ulaze u naše telo i povećava se njihov broj. Dobre bakterije iz probiotika rade na borbi protiv loših bakterija i uspostavljaju balans, čineći da se osećamo bolje.Dobre bakterije nas održavaju zdravim tako što podržavaju imunološku funkciju organizma i kontrolišu upalu. Određene vrste probiotika takođe mogu da pomognu telu kada je rečsindromu razdražljivih creva, inflamatorna bolest creva (IBD),infektivna dijareja (uzrokovana virusima, bakterijama ili parazitima), dijareja izazvana antibioticima…

Probiotik bez laktoze

Prve asocijacije na prirodne probiotike su jogurt i kefir, ali postoje ljudi koji imaju intoleranciju na laktozu. Reč je o nemogućnosti varenja šećera koji se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima. Osobe koji imaju ovaj problem, trebalo bi da biraju probitoke koji nisu mlečnog porekla.Pored prirodnih probiotika, postoje i “veštački” probiotici, odnosno različiti farmaceutski probiotički proizvodi koji se uzimaju kao dodatak ishrani. Mogu biti u obliku kapsula, tableta, prašaka, a postoje i probiotici bez laktoze.

Prirodni probiotik

Pored supelemenata, količina dobrih mikroba u telu može se povećati kroz hranu i piće. Možda već koristite određene namirnice u svakodnevnoj ishrani koje sadrže probiotike.Fermentisana hrana (poput jogurta i kiselih krastavaca) dom je mnoštva dobrih bakterija koje čine dobro za vaše telo. Postoje i fermentisani napici poput kombuče (fermentisani čaj) ili kefira (fermentisani mlečni napitak) koji unose dodatne probiotike u vašu ishranu.

Najčešća pitanja i nedoumice o probioticima

Koji probiotik je najbolji?

Danas je na tržištu dostupan veliki broj probiotika, zbog čega je možda teško izabrati. Kada birate probiotik trebalo bi da obratite pažnju na nekoliko detalja. Najvažnije je da obratite pažnju na vrste bakterijskih sojeva koji se koriste u probiotiku koji želite, jer nemaju sve isto dejstvo. Najbolji probiotik po vas biće onaj koji sadrži vrste bakterija koje ciljano gađaju zdravstveni problem koji imate.Takođe, jedna od najvažnijih stvari na koju treba da obratite pažnju je oznaka CFU (Colony-forming unit). CFU je oznaka za procenu broja bakterijskih ili gljivičnih ćelija koje su sposobne da dele i formiraju kolonije. Ovaj broj se izražava u milijardama. Takođe, važno je da gledate CFU pri kraju roka upotrebe, a ne u trenutku proizvodnje, jer su broj živih mikoorganizma vremenom opada.

U slučaju da imate bilo kakvu nedoumicu, možete konsultovati lekara.

Kad se pije probiotik pre ili posle jela?

Mišljenja su podeljena kada je ova tema u pitanju, prvenstveno jer je teško izmeriti održivost bakterija u organizmu. Takođe, pojedini proizvođači preporučuju da se probiotici piju na prazan stomak, dok drugi savetuju da ga uzimate uz hranu.Pojedina istraživanja sugerišu da mikroorganizmi Saccharomyces boulardii preživljavaju u jednakom broju sa ili bez obroka. S druge strane, Lactobacillus i Bifidobacterium najbolje preživljavaju kada se uzimaju do 30 minuta pre obroka.Ipak, uzimanje probiotika sa određenom hranom može optimizirati njihove efekte. U jednoj studiji, stope preživljavanja mikroorganizama u probioticima poboljšale su se kada su se probiotici uzimali uz ovsenu kašu ili mleko sa niskim sadržajem masti, u poređenju sa onim kada se uzimao samo sa vodom. Ovo istraživanje sugeriše da mala količina masti može poboljšati preživljavanje bakterija u vašem digestivnom traktu.Probiotici Lactobacillus takođe mogu bolje da prežive pored šećera ili ugljenih hidrata, jer se oslanjaju na glukozu kada su u kiseloj sredini.Međutim, konzistentnost je verovatno važnija od toga da li uzimate probiotik sa ili bez hrane.

Kako se pije probiotik sa antibiotikom?

Najčešća zabluda je da ne treba piti probiotike istovremeno sa antibioticima. Antibiotici uništavaju bakterije u crevnoj flori ne praveći razliku između dobrih i loših bakterija. To može dovesti do toga da broj loših bakterija prevagne i izazove neku drugu bolest od one koja se primarno leči antibioticima. Uloga probiotika je da održava balans između dobrih i loših bakterija kako se ne bi narušio imunitet.Kao opšte pravilo, brojni proizvođači antibiotika preporučuju da se sačeka 1 ili 2 sata nakon uzimanja antibiotika. Nakon ovog perioda, dovoljni nivoi korisnih bakterija su u stanju da dođu do creva i opstanu u njima, od čega zavisi efikasnost probiotika. Probiotike bi trebalo piti i sedam dana nakon što se okonča terapija antibioticima.

Koliko dugo sme da se pije probiotik?

To zavisi od vrste probiotika, ali generalno ne postoji ograničenje, jer nus efekti vezani za dužinu uzimanja probiotika ili prekomernu dozu probiotika nije zabeležen.

Koliko puta dnevno se uzima probiotik?

Najčešće se uzimaju jednom dnevno, ali uz pakovanje svakog probiotičkog suplementa postoji upustvo za upotrebu koje bi trebalo detaljno da pročitate.

Ko ne bi trebalo da uzima probiotike?

Ako ste imunokompromitovani, ne bi trebalo da pijete probiotike, osim u slučaju da vaš lekar to odobri. Živi mikroorganizmi mogu biti teški za sistem varenja ili potencijalno štetni za one koji su imunokompromitovani.