Neverovatna priča o dr Aleksandru Babiću kojem je srce kucalo s desne strane: Bio je medicinski fenomen, a lečeći pacijente, tražio je spas za sebe

Priča o doktoru Aleksandru Babiću iz Trebinja zaista je jedinstvena. S jedne strane, region je za njega čuo jer je medicinski fenomen zbog potpune inverzije organa, a s druge strane, zbog njegove neizmerne plemenitosti.

Hrabri doktor imao je samo 47 godina kada je nedavno preminuo. Medicinu je za životni poziv odabrao jer sve što je kod ostalih ljudi na jednoj strani u organizmu, kod njega je bilo suprotno. Recimo, njegovo srce je kucalo sa desne strane.

Odmah po rođenju ustanovljeno je da ima situs inversus totalis, tj. potpunu inverziju organa - izuzetno retku pojavu u medicini, zbog čega je bio medicinski fenomen.

„Kad bi čovek mogao da skine kožu, organi bi bili kao u ogledalu kad bi običan čovek gledao svoje organe u ogledalu. Ja sam tako u realnom životu“, rekao je doktor jednom prilikom.

Ovo stanje podrazumeva da se organi u grudima i stomaku razvijaju u obrnutom položaju u odnosu na normalnu anatomiju. Različite genetske mutacije uzrokuju ovo stanje.

Situs inversus se može razviti sam, ali je često povezan sa drugim defektima ili problemima, piše Klivlend klinika.

U želji da potraži odgovore zašto se razlikuje od ostalih, doktor Babić je od ranog detinjstva počeo da se zanima za medicinu. Tako je i postao uspešan lekar.

„Istraživanja u Japanu, Rusiji... Inverzijom organa smatraju poremećaj u DNK koji nema etiološko objašnjenje. Takvo stajalište nema naučnu bazu, smatra se fenomenom. Zvaničnog objašnjenja nema“, kazao je doktor Babić i dodao da potpunu inverziju organa, baš kao on, imaju poznati fudbaleri Paul Brajtner, Dejvid Bekam i glumica Katarina O Hara.

Na pitanje novinara Glasa Srpske da li njegovo srce voli kao i naše, evo šta je kazao:

„Nekad čak i više. Zato što ja, kao emotivac, volim svoje srce i volim kad u to srce smestim drage osobe i kada svoju emociju mogu da podelim sa dragim osobama.“

Koliko je posvećen, doktor je pokazao dok je primao pacijente u ordinaciji porodične medicine iako je zbog plućnih komplikacija neprekidno zavisio od aparata za kiseonik.

On se borio sa cističnom fibrozom, zbog čega je neprekidno bio na kiseoniku, ali i dalje radio sa pacijentima. Istovremeno je tražio put za sopstveno izlečenje.

Nadu je video u klinici u Beču specijalizovanu za transplantacije pluća. Nažalost, njemu se kajem prošle godine zdravstveno stanje naglo pogoršalo, nakon čega je bio na intenzivnom lečenju u Bolnici Trebinje i Kliničkom centru u Mostaru, gde je i preminuo.