Četvrta Slavija: Više od Vidovdana, manje od 15. marta, i novi moto (više ne samo) studentske pobune

Ovaj novinar je svoj reporterski zadatak juče započeo od okupljanja ispred Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Utisak mu je da je ono što je obeležje studentskih protesta opstalo do danas - ne samo zarazna energija, optimizam, nego i prosek godina, koji juče (makar na ovoj deonici šetnje do Slavije) teško da je preskočio 25 do 30 leta.

Mladost se ne izvinjava

Mladi ljudi nose i dalje pobunu koja je otpočela u decembru 2024.

Zastave su varirale: od lokalnih (Zemun), preko nacionalnih (srpska trobojka) do onih sa verskim motivima i dve naročito zanimljive: na jednoj glava vepra i poruka o otporu koji je nužnost, i druga, sad već tradicionalna, Tolkinovog Rohana - beli konj koji se propinje na zelenom polju. Gondor je, očigledno, pozvao upomoć. Parole su bile uglavnom one vezane za predsednika Vučića. Mladost Srbije ga nije štedela niti mu se izvinila.

Inače, juče su studenti istakli i skulpturu konja, kako bi, rekli su, ilustrovali svoju pornost. Opravdano i tačno.

Mogli ste i sami da vidite fotografije slivanja reke naroda na Slaviji, i uživo su okupljeni izgledali impozantno. Direktor policije Vasiljević je procenio da je na Slaviji bilo 34.000 ljudi. Kolone koje je gledao uživo i fotografije nisu takav utisak ostavile na ovog novinara, ali direktor policije je tako rekao.

Govori raznoliki

"Ovo su zahtevi pobunjenog naroda, ne samo studentski zahtevi": tim rečima je studentkinja psihologije otvorila program skupa. I u toj, gotovo uvodnoj rečenici, krije se i glavna poruka ovog skupa, koji pokazuje da je pobuna prerasla studente i univerzitete.

Govori koji su usledili bili su raznoliki.

Akademik Radomir Staičić govorio je bez eufemizama: "Ova vlast se hvali kupljenim oružjem, a za pregovaračkim stolom predaje teritorije koje su životima plaćene, što je čin izdaje prema Ustavu. Umesto najboljih ljudi, kojima je Srbija na srcu, u Skupštini nas predstavljaju papagaji, poslušnici. To je Skupština koja je u tri navrata odbila da izglasa rezoluciju o tome da je u NDH nad srpskim narodom izvršen zločin genocida. Država se upinje da uništi svoje najveće dobro, Univerzitet, a ministri iz Vlade najavljuju da policija ima pravo da ubija studente i da će ih kućama vraćati u mrtvačkim kovčezima", rekao je on, pa kritikovao SPC.

"Njihov sistem vrednosti najbolje pokazjuju ordeni koje su pobedlili, a dobili su ih Aleksandar Vulin, Bratislav Gašić, Ivica Dačić, Miloš Vučević, Dragan Vučićević, Vojislav Šeselj, Siniša Mali, Danka Nešović", a i predsedniku su dodeljena bar četiri crkvena ordena", ukazao je on.

Više od Vidovdana

Tužiteljka Savović je, s druge strane, skrenula pažnju na aktuelnu temu mafijaških obračuna u Beogradu.

"Država u kojoj se zakoni ne primenjuju ili se primenjuju selektivno prestaje da bude država i postaje mafijaška organizacija. Ovo što mi danas živimo, svaki dan, bombe, iznude, mafijaški obračuni, to nije država, to je anarhija", kazala je ona, pa naglasila: "Uloga tužilašta nije da štiti ni vlast, ni opoziciju, njena uloga je da štiti zakon i istitucionalno poverenje građana u njegov rad".

Jugoslav Ristić, sindikalni rukovodilac u penziji, upozorio je na velike socijalne razlike u zemlji i poručio da studenti mogu da donesu promene koje će radnicima u Srbiji obezbediti bolje uslove za život.

"Srbija se reklamira kao zemlja kvalifikovane, ali jeftine radne snage... Reklamira se kao raj za investitore, a pakao je za radnike. To ne mora da bude tako i to ćemo mi da im pokažemo", poručio je.

Ovako raznorodno prezentovanje studentskog programa (kako je to i najavljeno) kroz govornike, u drugi plan je, definitivno, potisnulo studentski Memorandum o Kosovu, ali i priče o kolonama i listama koje bi trebalo da budu ponuđene na predstoječim izborima (kad god budu raspisani).

Energija, dakle, nije potrošena, ali nismo ni korak bliže političkoj artikulaciji ovih jasnih studentskih zahteva i inspirativnih govora predstavnika struke. Šta onda fali ovoj velikoj političkoj grupaciji, koja sa lakoćom okuplja više od 100.000 ljudi u kratkom roku?

Očigledno samo izbori.

Sukobi na koje smo navikli

Na kraju, došlo je i do, takođe tradicionalnih, sukoba građana i policije, koji su počeli kod Pionirskog parka (netom napunjenog Ćacilenda, naravno), pa se širili duž Kralja Milana, u pravcu Londona, duž Masarikove ulice, potom i duž kneza Miloša, i tako dalje, i tako šire.

Pucali su topovski udari, letele plastične flaše i kamenice (kamene kocke, takođe) ka žandarmima. "Dejstvovali" su, videlo se to jasno na kamerama N1, mlađi muškarci, maskirani i očigledno spremni za ovaj razvoj događaja. U toj akciji, privedene su desetine građana.

Ništa nije postignuto time. Ništa se paljenjem kontejnera i tučom sa oklopljenom policijom inače ne može postići.

Vučić i studenti ostaju u pat poziciji.