Naučnici izračunali do koliko godina će ljudi moći maksimalno da žive: Iznenađujuće obična stvar sprečava ljudsko telo da dostigne besmrtnost

Čak i ako nekako uspete da doživite duboku starost bez većih zdravstvenih problema, poput raka, srčanih bolesti, dijabetesa – naučnici kažu da postoji ograničenje koliko dugo možete da produžite svoj život.

Pritom, faktor koji sprečava ljudsko telo da dostigne besmrtnost je iznenađujuće običan: vremenom vaše telo gubi „fiziološku otpornost“, odnosno sposobnost oporavka, koju ste imali u mlađim godinama. To je, kažu naučnici u studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, dovoljno da ograniči naše živote na najviše 120 do 150 godina.

Istraživanje kompanije za "hakovanje starenja"

Vodeći istraživač Timoti Pirkov je deo biotehnološke kompanije sa sedištem u Singapuru pod nazivom Gero (da, samo ime je prefiks koji znači „starost“), koja je sebi za cilj postavila „hakovanje složenih bolesti i starenja“. Za ovu analizu, kompanija Gero je sarađivala sa Centrom za rak Rozvel Park u Bafalu, Njujork, i proučavala velike grupe ljudi u SAD, Velikoj Britaniji i Rusiji, prenosi Popular mechanics.

Tim je detaljno analizirao sve starosne grupe, praveći razliku između „rane odrasle dobi“ (od 16 do 35 godina), „srednjeg doba“ (od 35 do 65 godina) i „starijeg doba“ (starije od 65 godina). Zatim su ispitali i promene u broju krvnih zrnaca i broju koraka koje su grupe pravile, tretirajući ih kao „obeležja starenja“ koja bi im mogla pomoći da prate napredak (ili pogoršanje) ispitanika tokom nekoliko meseci.

Istraživači su otkrili da bi i krvna zrnca i koraci mogli ostati konstantni, da nije bilo periodičnih prekida u obliku zdravstvenih problema. Konkretno, primetili su da problem nije bio neki stalni pad sa godinama, već niz padova u kojima se tela ispitanika nisu mogla vratiti na prethodni nivo zdravlja.

Kada ste mlađi, vaše telo obično može da se oporavi 100% od jake prehlade ili da koža može 100% da zaceli nakon težeg pada. Kako starite, vaša sposobnost da se vratite u puno zdravlje biće smanjena na, recimo, 95%. A kako vreme prolazi, ta otpornost će se samo smanjivati kako se vaše telo bude dalje suočavalo sa preprekama.

Tačka u kojoj telo staje

Praćenjem „vremena oporavka“ za sve tri starosne grupe tokom decenija života, istraživači su uspeli da pronađu tačku u kojoj će se telo konačno "raspasti" kao rezultat gubitka otpornosti - ona je negde između 120 i 150 godina i shvatili su je kao vrednost koja verovatno postavlja čvrstu granicu ljudskom životu.

„Zaključujemo da je kritičnost koja rezultira krajem života suštinsko biološko svojstvo organizma koje je nezavisno od faktora stresa i označava fundamentalno ili apsolutno ograničenje ljudskog životnog veka“, napominju autori u radu.

Krvna zrnca i koraci kao varijable

Zašto proučavati te dve varijable? Broj krvnih zrnaca, sa svoje strane, ima predvidljiv zdrav raspon koji zavisi od vaših godina i pola. Normalan raspon za crvena krvna zrnca je između 4,5 i 5,5 miliona ćelija po kubnom milimetru ako ste muškarac, i između 4 i 5 miliona ćelija po kubnom milimetru ako ste žena, prema Univerzitetskom medicinskom centru u Pitsburgu. Za bela krvna zrnca, normalan raspon je između 5.000 i 10.000 ćelija po kubnom milimetru. Za trombocite, tipičan raspon je 140.000 do 400.000 po kubnom milimetru.

Odstupanja od tog raspona mogu signalizirati neku vrstu poremećaja. Na primer, nizak broj crvenih krvnih zrnaca može ukazivati na anemiju, dok nizak broj belih krvnih zrnaca može značiti da imate neutropeniju i u povećanom ste riziku od infekcija.

Broj pređenih koraka je daleko nejasnija varijabla, jer je donekle subjektivna. Opšti konsenzus, i preporuka Američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), jeste da se cilja na 10.000 koraka dnevno. Ipak, to je veoma individualno, a broj koraka koje osoba treba da preduzme da bi postigla pozitivne zdravstvene efekte zapravo opada sa godinama.

Razlike između ove dve varijable čine rezultate tima zanimljivijim. Piter Fedičev - jedan od koautora studije i suosnivač kompanije Gero - rekao je za Scientific American da, uprkos tome što bi većina biologa videla krvnu sliku i broj koraka kao „prilično različite“, sama činjenica da oba „slikaju potpuno istu budućnost“ znači da je stalni pad fiziološke otpornosti veoma realan.

Dakle, šta znači imati čvrstu granicu ljudskog života? Bez intervencije u vidu zamene delova tela ili drugih dodatnih procedura, to znači da čak i najdugovečniji mogu doći samo dotle.