Moderna terapija za dijabetes nova nada pacijentima

Zdravlje 09. sep. 202011:11
Podeli:
terapija za dijabetes
Foto: JIM WEST / Sciencephoto / Profimedia

Svaki deseti stanovnik Srbije boluje do dijabetesa, kažu podaci. Pacijenti su u poslednje vreme u još težoj situaciji zbog korone, a lekari upozoravaju i da nije dovoljna samo dobra kontrola nivoa šećera u krvi da bi pacijenti bili adekvatno lečeni.

Dijabetes danas predstavlja veliki zdravstveni problem jer sve češće pogađa mlađe, radno aktivno stanovništvo. Procenjuje se da u Srbiji od dijabetesa boluje oko 750.000 ljudi, odnosno svaki deseti stanovnik naše zemlje. Najveći broj obolelih, oko 90 odsto, ima dijabetes tip 2, koji se javlja kao posledica savremenog načina života. Ukoliko se ovim brojkama doda činjenica da još polovina pacijenata nema postavljenu dijagnozu dijabetesa, onda ne čudi podatak da je šećerna bolest peti vodeći uzrok smrti u Srbiji.

Lošu statistiku pogoršala je i trenutna epidemija koronavirusa, koja je bacila senku na ostale hronične bolesti i pacijente koji od njih boluju, kao i na napore lekara da im, u vreme krize izazvane ovim virusom, posvete punu pažnju.

Pročitajte još:

Prof. dr Teodora Beljić Živković, direktorka Klinike za interne bolesti Kliničko bolničkog centra “Zvezdara”, priča šta je srž problema.

„Ova epidemija je pokazala da moramo da nađemo druge načine kako da ostanemo u kontaktu sa našim pacijentima kako bi mogli svoju bolest da drže pod kontrolom. Pod tim mislim na veće angažovanje medicinskih sestara, telemedicinu i elektronske konsultacije, koje bi trebalo i zakonski odobriti, jer je svuda u svetu to standard u medicini. Ukoliko epidemija potraje, verovatno ni ubuduće pacijenti neće moći da dolaze na preglede kod doktora kao što su navikli. Zbog toga mi sada nemamo pravu sliku šta se dešava sa šećernom bolešću, niti znamo u kakvom su nam stanju pacijenti. Od kada je KBC Zvezdara prestala da bude kovid bolnica na zakazane kontrole je došlo svega 20 odsto pacijenata, jer se ljudi plaše da se ne zaraze, ali to znači da se ni ne kontrolišu redovno“, objašnjava doktorka.

Dodatni problem u svemu tome je to što su pacijenti sa dijabetesom u dvostruko većem riziku od razvoja kardiovaskularnih i bubrežnih oboljenja, što dodatno pogoršava njihovu prognozu i očekivanu dužinu života. Srčana slabost se javlja kao najranija komplikacija kod dijabetesa i to već u prvih pet godina od postavljanja dijagnoze dijabetesa kod 70 odsto obolelih. Međutim, žalosna statistika govori da je smrtni ishod neizbežan kod gotovo 90 odsto ovih pacijenata već nakon pet godina. Takođe, podaci pokazuju i da je preko 40 odsto pacijenata na dijalizi upravo zbog dijabetesa.

„Lečenje pacijenata sa dijabetesom sada je promenjeno, u smislu da ako čovek sazna da ima šećernu bolest i ako ima bilo kakavo oboljenje srca ili rizik od prestanka rada bubrega, on automatski dobija provereni lek, metformin, ali i novi iz grupe SGLT2 inhibitora. Cilj moderne terapije dijabetesa u današnje vreme nije samo uspostavljanje adekvatnog nivoa šećera u krvi, već i smanjenje kardiovaskularnog rizika. To kažu nove evropske i internacionalne preporuke za lečenje dijabetesa, upravo zbog toga što oboleli imaju veoma visok rizik od razvoja ateroskleroze i hipertenzije, a samim tim i veći rizik za popuštanje srca i bubrega, srčani i moždani udar“, kaže prof. dr Beljić Živković.

Poslednjih godina sve je intenzivnija veza između dijabetologa, kardiologa i nefrologa u lečenju pacijenata od ovih bolesti, jer više terapijskih protokola koji su razvijani kao i lekovi za šećernu bolest su pokazali da i te kako popravljaju srčanu slabost i bubrežnu funkciju. Upravo iz tog razloga sprovedena je velika studija o lečenju obolelih od šećerne bolesti koji uz to imaju srčanu i bubrežnu slabost, a rezultati su nedavno predstavljeni  na Evropskom kongresu kardiologa.

Prof. dr Arsen Ristić, kardiolog i pomoćnik direktorka Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, ističe dodate rizike koje dijabetes nosi.

„Ono što je važno i što se dogodilo ove godine je da smo iz zone prevencije ušli u zonu aktivnog lečenja. Sada smo u stanju da kod pacijenata, koji imaju dijabetes, sprečimo neke dugoročne komplikacije, smanjimo rizik za njihov nastanak, ali i da pomognemo ljudima koji nemaju dijabetes da smanje rizik od javljanja ove bolesti ili da razviju srčanu i bubrežnu slabost. Trajanje dijabetesa duže od 10 godina kvalifikuje bolesnika za kategoriju visokog kardiovaskularnog rizika što podiže prag terapijskih ciljeva za redukciju nivoa štetnih masnoća u krvi (LDL-holesterola) i arterijske hipertenzije. Dijabetičari kod kojih je potvrđena neka od kardiovaskularnih komplikacija se klasifikuju u grupu sa veoma visokim kardiovaskularnim rizikom“, kaže doktor.

Čak i kada je dijabetes jedini faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, nastavlja prof. dr Ristić,  to je dovoljno da se indikuje preventivna terapija statinima, SGLT2 inhibitorima i drugim lekovima koji smanjuju kardiovaskularni rizik.

„Šira dostupnost SGLT2 blokatora bi značajno smanjila potrebe za ponovne prijeme na bolničko lečenje pacijenata sa srčanom slabošću i dijabetesom, ali i omogućila značajno bolji kvalitet života i duže preživljavanje. Prednost ove nove generacije lekova je da mogu da selektivno redukuju višak tečnosti u tkivima, bez smanjenja pritiska, uz manji gubitak natrijuma u odnosu na diuretike koji su već decenijama dostupni u lečenju srčane slabosti. Jedini problem, koji otežava da veći broj pacijenata oseti koristi ovih lekova, je što oni u našoj zemlji  nisu dostupni o trošku osiguranja, za razliku od svih evropskih zemalja, uključujući i većinu zemalja u našem okruženju“, zaključuje prof. dr Ristić.

Dijabetološki savez Srbije, kao krovna organizacija prepoznala je potrebu i značaj telemedicine, odnosno online savetovanja, pa je tako odmah po početku pandemije Covid-19, pokrenula projekat „Poveži i podrži“.

„Projekat je osmišljen da pomogne osobama koje žive sa dijabetesom, da dobiju odgovore na  pitanja koja ih zanimaju o bolesti, a da ne moraju da izlaze iz svog doma. Putem video linka omogućena su predavanja i postavljanje pitanja endokrinolozima, a zatim i stručna i usmerena predavanja psihologa. Nakon 18 online savetovanja, očekuje nas drugi ciklus već od 22. septembra 2020. godine, u kojem će pored endokrinologa i psihologa biti uključeni i specijalisti iz drugih oblasti medicine“, kaže Aleksandar Opačić,predsednik Dijabetološkog saveza Srbije.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

 

Komentari

Vaš komentar